Nepušački kutak : Ostavite pušenje sa nama!

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Morticia Addams:


кад ишчиташ тај текст не можеш се отети утиску да је ТО есенција овог нашег форума -* као да је текст од нас "преписан" :)

то, само разбацано по порукама су и учесници форума изјавили :(
 
Welcome Patty. :)
Pa goldfish, za sada nema problema. Mislim da je svaki pusac svestan da zagadjuje okolinu i truje ljude oko sebe. Moj dragi je po tom pitanju divan, zaista me razume. Zaista mi smeta duvanski dim, posto imam jake bolove u plucima kada sam prinudjena da udisem isti, nekada se iznerviram kada on "mora" da zapali, no znam kakva sam i sama bila ranije, pa mu ne uzimam mnogo za zlo.

Bez duvana se osecam divno. Nekada nisam kapirala kako je uopste moguce ziveti bez cigareta uz kafu, posle obroka, posle seksa i sl. i verovatno su te ustaljene situacije i veliki deo krize, koje su kod mene sada jako retke.
 
auuh...ja kad sam krizirala padala sam u skribomaniju :lol: Tih dana se nisam skidala sa foruma - samo da ne bih radila nešto što me asocira na pušenje (komp i cigare mi ipak nisu bili u nužnoj vezi).
A to je ovako:
kad se vrzmam besposlena po kući (iju! Kao šta ću sad - pa da zapalim! :lol: Svašta, ima milijUn korisnijih stvari :P )
kad pijem kafu (ali samo tursku, pa sam promenila naivku i prešla na nesitj)
kad završim s obrokom (ovo je tupavo i nepotrebno, bez dileme, tačka na i)
kad dođem na posao (manir, sednem za komp, otvorim poštu, pijem kafu i pušim dok čitam mejlove )
kad čekam bus (ovo je bedno, ali impuls je impuls - skraćivanje vremena )
ahj, da...postkoitalna, da :P Ali ni to nije teFko prevazići jer ti ionako tad endorfini serotonin ludunju po telu, pa ti i ne treba dodatni stimulans.


a danas...(tačno 2 meseca danas napunila ! :P ) mi se puši uz LEPE događaje. Npr. na venčanju dragih ljudi..
i ponekad - kad se iznerviram. Pomislim, i to je to. Podelim sa dragim, pogledamo se s razumevanjem i podržimo u odluci da ne pušimo (ali, ljudski, priznamo da imamo ŽELJU :P ).
Nemojte dakle negirati želju, razgovarajte od tome i ODUĆAVAJTE se. Vrlo je dobro imati PODRŠKU NEPUŠAČA, i to makar 2 - jedan kod kuće, i jedan na poslu. Ustanovite takav odnos da uvek možete da ga nazovete kad vam treba, makar tih prvih recimo - mesec dana (posle 5 dana kriza prolazi, uglavnom). Važno je imati nekoga :)
 
Ja jos uvek nisam zapalila. Mislim da je danas nedelju dana.
Juce nisam znala sta da radim jer mi se jako pusilo... Ceo dan sam razmisljala u fazonu-zasto bih ja prestajala, kad cu verovatno ponovo zapaliti posle nekog vremena... Zasto bih to uskracivala sebi........... Posle sam se suzdrzala i nisam zapalila, mada mi je bilo bas frka... Bojim se da mi ne bude ponovo tako.....
Vi bivsi pusaci, da li osetite nekad potrebu bez obzira sto niste pusili godinu, dve, cetiri, osam i kako prebrodite tu krizu? Da li imate ponekad neverovatno veliku zelju? Ako nemate, posle koliko vremena ste prestali da je imate?
 
Patty:
Ja jos uvek nisam zapalila. Mislim da je danas nedelju dana.
Juce nisam znala sta da radim jer mi se jako pusilo... Ceo dan sam razmisljala u fazonu-zasto bih ja prestajala, kad cu verovatno ponovo zapaliti posle nekog vremena... Zasto bih to uskracivala sebi........... Posle sam se suzdrzala i nisam zapalila, mada mi je bilo bas frka... Bojim se da mi ne bude ponovo tako.....
Vi bivsi pusaci, da li osetite nekad potrebu bez obzira sto niste pusili godinu, dve, cetiri, osam i kako prebrodite tu krizu? Da li imate ponekad neverovatno veliku zelju? Ako nemate, posle koliko vremena ste prestali da je imate?


ponovicu (samo zbog tebe ;) - sala mala)

bilo je vec ranije receno: uvek postoji zelja da se "popismanimo" kod nekog veca kod nekog slabija, ponekad uFatim sebe kako gledam u nekog starog pusaca i pozelim da povucem bar jedan dim. Od toga me odagna secanje na smrdljiva jutra, odvratne majice i dzempere, zuti zubi, jutarnja iskasljavanja i to mi bude sasvim dovoljna kocnica. Sto vreme bude odmicalo lakse ces prolaziti kroz takve periode. Sad kad si "pregurala" sedmicu (ne na loto-u :() budi sigurna da vise nista ne stoji na tvom putu konacnog odbacivanja tog zla: fizicku zavisnost (zelju organizma) si prebrodila i ostala je samo ona bubica u glavi koja ce bivati sve manja sto ju vise budes ignorisla ;) izdrzi, sad si na konju ;)

a ono sto je pozelenelo (od muke ;)) u tvom postu, pa uskracivala bi sebi kad bi se vratila fumanju. ovako ne uskracujes, vec si darujes ;)
 
snis:
ovako ne uskracujes, vec si darujes ;)

Oooo da! ;)


Sada ti je najteze jer si jos i u psihickoj i u fizickoj zavisnosti. procitaj malo po temi i videces da je prvih nedelju dana najteze- tj u tvom slucaju je proslo. :P

Pomislila sam na cigarete jos bezbroj puta 8), ali se to vise ne moze nazvati krizom :lol:Zelja - da, ali kriza vise ne. Sada si najranjivija i ako sada ne pokleknes pobeda je tvoja. Zaista mi je drago da si izdrzala prvu nedelju :D

Navijamo za tebe! Nemoj da pristanes na to da budes gubitnik!

Javljaj se uvek kad je frka i zaista procitaj celu temu, ima milion upotrebljivih saveta.
 
Celu temu sam vec procitala. Sada dok citam vase poruke sam zadovoljna i imam jaku zelju da ne zapalim nikad vise. Problem je u tome sto me ta zelja prodje kad sidjem sa foruma i kad negde izadjem. Tada bih sve dala za cigaru ili dim i tad mi je jako tesko i uvek sam na ivici da zapalim... Bojim se da jednom tako stvarno ne zapalim ako mi se ponovo desi kriza...
Gurmanci, kako ti prevazidjes zelju da ipak ne zapalis cigaru?
Ja bih sve dala da konacno prestanem, ali mi je nekad bas velika frka...
Hvala vam u svakom slucaju! Sjajni ste!
 
Patty:
. Bojim se da jednom tako stvarno ne zapalim ako mi se ponovo desi kriza...


Pokusaj da izbegavas krizna mesta jos nekoliko dana. 8)
Zaista nije lako i osecas se slabo i jadno, a tako je jednostavno da zapalis... i da se osecas jos jadnije posle toga.

Svima nam je bilo tesko da prekinemo i nije cudo sto toliko ljudi pusi iako zna sve o duvanu. Ja samo zelim da te podsetim da si ti VEC USPELA, najpre odlukom da ostavis duvan, kao i time sto si izdrzala nedelju dana, a to je najgori period.

Pitas kako odolevamo, a to vise nije pravo pitanje - kriza je prosla. Zelja ostane, ali nije to vise ona ocajnicka potreba koju ti sada osecas - pomislis, uzdahnes i zadovoljno se osmehnes sto to pripada proslosti 8) Sve u svemu imaces prilicno jaku zelju jos desetak dana, a onda ce to postati potpuna proslost.

Sada kada si izdrzala najgore nemoj sve da upropastis zbog samo jos desetak dana patnje. ;)

Ovo mi lici na pasivan stav, "bojim se da se ne desi"...
Nece se DESITI vec ces TI LICNO odluciti da zapalis cigaretu ili ne. Patty, ti zasluzujes najbolje od zivota - uradi to za sebe.

Znam da ces uspeti!!!!!!! :P Tu smo za tebe!!!!!! :P
Ponosni smo na tebe za ovih sedan dana,a treba i ti da budes ponosna na sebe!!!
Patty, ti si sada BIVSI PUSAC osmi dan! Bravo mila! :D
 
Ha! Evo jos 7 dana pa pun mesec dana bez cigarete! :)
Ja, koji sam pusio 3 kutije najjacih mogucih cigareta vise od 30 godina (propusio budala sa 15), sada 'ladno gledam kako drugi puse, ne osecam srecom nikakvu zelju ni potrebu.
Verujem da ce i mene strefiti ta kriza, ali sam apsolutno spreman i odlucan da nema te sile koja me moze naterati kad sam vec uspeo da izdrzim do sada.
Osim toga, cesto sam ranije umeo da kazem "platio bih da mogu da se kurtalisem cigareta" i eto u sansi sam sada, nemam nameru propustiti.

Cak mi se sve cesce desava da i radnje koje su bile sastavni deo cigareta i pusenja, polako prestaju da budu neophodne i ometajuce. Ranije nije bilo sanse da ne prekontrolisem dzepove da li je kutija cigara tu kad idem napolje, kad sednem za racunar, kontrola da li je pepeljara tu i cigarete i upalajc, kad sednem da citam novine, gde je cigareta?...
Sad se i ne setim vise i ne pomislim danima na to, i to me raduje.
Normalno sedam za racunar, bez razmisljanja o "borbenom cigara kompletu"
Kad sednem da procitam novine, ne osecam zelju da nesto uspit "muljam" po rukama
Kad pijem kafu (sad sam blagu nes), uopste nemam zeljuz a cigaretom, mada sa "setom" pomislim na komplet sa kafom :)

Sve u svemu, koristio sam bonbone (sada sve manje), citao vise, radio neke stvari sto "posvecenije" da ne razmisljam mnogo o cigaretama i dobro mi je islo. Sada vec jako dobro, nema zelje ni krize.
Prosto me pomalo hvata neki strah da ide previse dobro, uzimajuci intenzitet mog pusenja i staz koji je jako dug.

Sada vec polako napustam ono - odlucan sam da necu vise pusiti, sada sam se vec i "izbezobrazio" pa kao analiziram pusacke navike moje i okoline. Namerno ne dozvoljavam da se nesto kao sakrivaju ukucani od mene kad poneko pusi ili kad dodju gosti. Jednostavno resen sam da se suocim "jedan na jedan" sa pusenjem, i siguran da cu pobediti, makar gledao cigaretu u rukama nekog drugog.

Idemo dalje, otkrio sam da "ipak ima zivota posle pusackog staza, moze se preziveti ostavljanje" :)
Ne osecam neke beneficije u smislu kao lakse disem, vise kondicije i slicno, ali svakako osecam jedno zadovoljstvo sto sam se kurtalisao necega sto me je bukvalno polako ali sigurno nameravalo ubiti, a ja sam sam to negovao zdusno i debelo placao.
Znao sam se jos dok sam bio pusac saliti i pitati kolege pusace:
- Zamisli svako jutro ti dolazi neko sa punom kafenom kasicicom koncentrovanog nikotina, katrana, djubreta najgore vrste sa sve kancereogenim supstancama i natera te da to popijes, redovno... Potpuno sam siguran da bi svako od nas pre ili kasnije ubio tog coveka, pa truje nas i ubija? A sta mi radimo? Lepo to isto sami sebi radimo i jos placam debelo za to, veselo puseci i trujuci sebe i okolinu.....

A kad malo bolje razmislim i kad sam evo vec smorio ovim poduzim postom, da vas dotucem samranjem pa da kazem jos nesto do cega sam ovih dana dosao. Posto sam pre 3 nedelje imao potezi infarkt, sad odmaram gutam lekove i moram jedem sve ono sto nisam hteo da vidim ranije a ne smem ono sto obozavam. Imam vremena i za razmisljanje, pa mi je jedan od rezona:
Time sto sam prestao da pusim, ucinio sam nesto dobro i za moju porodicu. Smanjio sam sada rizik da me strefi jos nesto, da odem i da rasturim porodicu i nanesem bol svojima. Pa ako samo to nije vredno truda da se prestane sa pusenjem, ne znam sta je...
Doduse, lako je meni sad to reci kad sam prakticki stavljen u "ili-ili" situaciju, ali i za druge koji jos puse, mozda treba i tako razmisljati, sve vredi pokusati da se iscupamo iz posasti gluposti kao sto je usenje

I kad sam bio pusac uvek me je fascinirala glupost nas pusaca - uzmes nesto travuljasto, zamotas u papir, zapalis sa jednog kraja i onda veselo sve to djubre uvlacis u vlastita pluca... Koja glupost!....
Ali droga je droga....
 
gurmanci:
Pokusaj da izbegavas krizna mesta jos nekoliko dana. 8)
Zaista nije lako i osecas se slabo i jadno, a tako je jednostavno da zapalis... i da se osecas jos jadnije posle toga.

Svima nam je bilo tesko da prekinemo i nije cudo sto toliko ljudi pusi iako zna sve o duvanu. Ja samo zelim da te podsetim da si ti VEC USPELA, najpre odlukom da ostavis duvan, kao i time sto si izdrzala nedelju dana, a to je najgori period.

Pitas kako odolevamo, a to vise nije pravo pitanje - kriza je prosla. Zelja ostane, ali nije to vise ona ocajnicka potreba koju ti sada osecas - pomislis, uzdahnes i zadovoljno se osmehnes sto to pripada proslosti 8) Sve u svemu imaces prilicno jaku zelju jos desetak dana, a onda ce to postati potpuna proslost.

Sada kada si izdrzala najgore nemoj sve da upropastis zbog samo jos desetak dana patnje. ;)

Ovo mi lici na pasivan stav, "bojim se da se ne desi"...
Nece se DESITI vec ces TI LICNO odluciti da zapalis cigaretu ili ne. Patty, ti zasluzujes najbolje od zivota - uradi to za sebe.

Znam da ces uspeti!!!!!!! :P Tu smo za tebe!!!!!! :P
Ponosni smo na tebe za ovih sedan dana,a treba i ti da budes ponosna na sebe!!!
Patty, ti si sada BIVSI PUSAC osmi dan! Bravo mila! :D


Gurmanci, ovo je bas lep post :)
 
Upravo sam pitala mog dragog koji je duvan bacio pre skoro 2 godine (kako to dobro zvuci, a?), u avgustu 2 godine, dakle pitala sam ga upravo da li mu padne na pamet ikad da je zapali ponovo i odgovor je NEEEE!
Eto...
Ja ne znam, ponekad mi kroz glavu sevne munjevita misao o paljenju cigarete, ali ona je tako kratka da dok se jos zarsava vec padne u zaborav... eto tako nekako, ali ja to ne bih nazvala krizama, a jos manje zeljom, pogotovo sto mi dim stvarno smrdi. To su više kao neki repovi prošlosti ili stečeni refleksi... glupost.

Uvek je dovoljno samo odložiti paljenje, jer mnogo je lako posegnuti za tim, a posle se osećaš baš jadno, i pogaziš sve što si sebi obećao i k'o zadnji slabić i gubitnik (ali to je sve Gurmanci vec rekla, i to lepse).

Sada kada se osvrnem i kada evociram razloge kojima sam ja sebe ubedjivala da je ok pušiti, ti razlozi su tako jadni i patetični... npr. (možda se još neko prepozna): lepo mi stoji, to mi je jedino zadovoljstvo, ne znam šta ću sa rukama, s cigaretom nisi sam, sad ja to vidim kao tako žalosne razloge da me sramota i da ih napišem... da, svidjao mi se ritual tog paketa cigarete - kafa... strašno.

I povodom kafe: nemojte vezivati kafu i cigarete, to ne mora da bude paket, ja kafu i dalje najnormalnije pijem, jedina razlika što je pijem samo onda kada mi se stvarno pije, a ne ritualno, kao i sve drugo što radim... dakle, samo onda kada osetim pravu potrebu - tada je popijem... dok, moj dečko je pije svaki dan isto kao i kada je pušio.. možda malko manje...

Ma, bre, nikad više je neću zapaliti, ponekad k'o da sam se robije oslobodila, e tako se osećam... :wink:
 
Patty:
Ja jos uvek nisam zapalila. Mislim da je danas nedelju dana.
Juce nisam znala sta da radim jer mi se jako pusilo... Ceo dan sam razmisljala u fazonu-zasto bih ja prestajala, kad cu verovatno ponovo zapaliti posle nekog vremena... Zasto bih to uskracivala sebi...........


mici, prvo da ti čestitam, najgore si (7 dana, yebote!) prošla :D
Razmišljaj naopačke: sada kad asi VEĆ nepušač (što si oduvek i bila, nisi se rodila s cigaertom!) zar nije glupo ponovo POČINJATI pušenje? Ja sam, kad sam imala prvu krizu (to je bilo prvog jutra :lol: ) zakasnila na posao jer sam se rasplakala...zamišljala sam sebe kako ponovo pušim, i muku mučim OPET da ostavim, jadna ja, pa kako sam imala srca da OPET sebi škodim i mučim se teorijom o ostavljanju :cry:
I zato nisam posustala :D DA ne bih sebi PONOVO priredila muke oko ostavljanja. Kao, ajd sad da uspem, pa posle više ne moram nikada! :P

I NEMOJ da "ceo dan razmišljaš" o duvanu ;) Bavi se nečim drugim, onim što uobičajeno radiš...Sad si nepušač, i tako se odsad i ponašaj!!! :D

Rekoše već:te krizice i želje će biti sve ređe i sve slabije ;) Na kraju (kraj će biti za 2 ili maksimum 3 nedelje ! ) ćeš ZABORAVITI da treba s vremena na vreme da se setiš duvana i misliš na njega i osećaš tugu.
Tuga i apatija su normalne u početku, samo gledaj da sebe ne navikavaš na povremen intermezzo ispunjen mislima o duvanu - reprogramiraj se, konačno si opet nepušač!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top