Nepravda ili "nepravda" ?

Valeria

Valeria

Elita
Poruka
20.300
Primetila sam jednu stvar - dosta se priča o nepravdi generalno.
Međutim, takođe primećujem da ljudi polaze od ličnih afiniteta kada definišu šta je to što je pravedno, a šta ne. U prvom planu su njihovi interesi. Mislim da smo generalno kao društvo nesposobni da sagledavamo stvari mimo svojih najužih potreba.

- Moje prvo pitanje, da li ste svesni koliko su vaši pojmovi pravde (ili nepravde) omeđeni ličnim afinitetima i potrebama ?
- Drugo pitanje bi se nadovezivalo na prvo - koliko obraćate pažnju na tuđe potrebe ?
- Treće pitanje bi bilo - kada dogovorite o tome šta je pravedno, koliko uvažavate i opšte okolnosti, opšte stanje u kome se društvo nalazi i slično, ili ste možda samo zakucani u sopstveni mikrokosmos?

I ono što bi možda bio i smisao ove nove teme - šta mislite da je najbolji mehanizam da se čovek obrazuje u tom smislu, tj. da nauči da nije "pravedno" samo ono što mu prija, i obratno.
Tema je možda malo apstraktna, ali smatram da je bitna, i da se odgovori reflektuju i na razne situacije u praksi.
 
Nije samo do ovog foruma... forum kao forum, samo je ogledalo načina razmišljanja većine. Kad se osvrnem oko sebe, svako je ograničen sopstvenim interesima. Svakako da ni ja nisam lišena tog mehanizma :D, ali čovek mora makar da se preispituje.
 
Nije pogrešno polaziti od sopstvenih merila s obzirom da ljudi vole da krenu od stvari sa kojim mogu da se poistovećuju.

Sa tehničkog i državnog aspekta:
Ako neko oseća da je oko nečega zakinut ili da je nad njim/njom načinjena neka vrsta nepravde, ima pravo da se oko toga žali.

Koliko je to zaista ustanovljeno ili normalno na nekoj ''idealnoj meri'' ili ''granici'' je veliko pitanje.

Ako smo mi zaista toliko sposobni da govorimo o nepravdi, sigurno je da ćemo poći od sebe, pa onda od onih koji su nama najbliži, pa tek onda o društvu.

Čovek polazi od toga da je DUŽAN SEBI. ČOVEK JE SVOJ DUŽNIK. Tu je ta priča. A čovek duguje sebi zbog bola koji mu je nanet još od ranih godina.

To je vrlo jednostavna psihologija. Neko ko ostane bez roditelja ili neko ko odrasta u siromaštvu će želeti da na neki način svoj život ispuni kako roditeljima, tako i bogatstvom. To može da funkcioniše i na nekoj totalno podsvesnoj noti.

Čovek polazi od sebe jer tu je najjači. Čovek ima najviše kontrole nad sopstvenim životom, dokle god je u stanju da to svesno racionališe i da svesno bira šta će da radi dalje. Odatle dolazi i problem jer kada čovek SVESNo bira šta da uradi, a to mu pričini neku vrstu nepravde, češće će da traži krivicu u drugima oko sebe, do te mere da će se to IRACIONALNO manifestovati.

Na primer, dete od 4-5 godinica pojede čokoladicu pre ručka. Majka se LIČNO UVREDI jer je ceo dan kuvala. Majka pada u depresiju jer dete ne poštuje ručak. Ovde možemo da zaključimo da je majka žešći idiot jer su njena očekivanja previsoka. A idiot je zbog toga što će da zbog tako minorne stvari da pada u depresiju. Nepravda je načinjena detetu koje za bolje ne zna, ali majka zahteva da je nepravda nad njom i oštro će se boriti za nju. Ovo je slučaj opisan u prvoj tebi, jer ljudi polaze od sebe, sopstvenih nezadovoljstava i sl tome, pogotovo kada treba da nešto odrade dok svesno žele nešto drugo.

Drugi primer je kada majka radi tako, a dete je dovoljno zrelo da razume da je to ipak posao, steklo je makar neku radnu naviku, ali ne želi da na bilo koji način pomogne majci jer je navika takva da majka sve radi. Ovde je problem u detetu, a nepravda je načinjena nad majkom. Dete bi trebalo da razume da je svakako potrebno da pomogne majci da spremi klopu jer je to idealno za oboje da uštede vreme.

Dakle, neke nepravde su opradane, druge nepravde i te kako nisu.
 
Valeria:
Nije samo do ovog foruma... forum kao forum, samo je ogledalo načina razmišljanja većine. Kad se osvrnem oko sebe, svako je ograničen sopstvenim interesima. Svakako da ni ja nisam lišena tog mehanizma :D, ali čovek mora makar da se preispituje.
Kliknite za proširenje...

Ovde su razmisljanja velike vecine ucesnika, na forimu mislim, totalno NENORMALNA!

Sa takvim razmisljanjima propast je zagaranrovana,
 
Valeria:
Primetila sam jednu stvar - dosta se priča o nepravdi generalno.
Međutim, takođe primećujem da ljudi polaze od ličnih afiniteta kada definišu šta je to što je pravedno, a šta ne. U prvom planu su njihovi interesi. Mislim da smo generalno kao društvo nesposobni da sagledavamo stvari mimo svojih najužih potreba.

- Moje prvo pitanje, da li ste svesni koliko su vaši pojmovi pravde (ili nepravde) omeđeni ličnim afinitetima i potrebama ?
- Drugo pitanje bi se nadovezivalo na prvo - koliko obraćate pažnju na tuđe potrebe ?
- Treće pitanje bi bilo - kada dogovorite o tome šta je pravedno, koliko uvažavate i opšte okolnosti, opšte stanje u kome se društvo nalazi i slično, ili ste možda samo zakucani u sopstveni mikrokosmos?

I ono što bi možda bio i smisao ove nove teme - šta mislite da je najbolji mehanizam da se čovek obrazuje u tom smislu, tj. da nauči da nije "pravedno" samo ono što mu prija, i obratno.
Tema je možda malo apstraktna, ali smatram da je bitna, i da se odgovori reflektuju i na razne situacije u praksi.
Kliknite za proširenje...

Generalno mislim da preterujes. Normalno je da ljudi teze nekim svojim zeljama, koje su mozda i nepravedne prema drugima, pa deluju sebicne,
ali to se i desava zato sto ti drugi ne kazu sta misle, vec ocekuju da svi misle i na njihove potrebe i zelje, sto je daleko sebicnije, a opet razumljivo.
Dakle, ljudi stvaraju neki moral komunikacijom i nista nije zacrtano kredom da mora da bude kako neko zeli, vec interakcijom se dolazi do uskladjivanja raznih zelja i potreba.
Sa druge strane svakako ima ljudi koji svojim nastupom ne dozvoljavaju drugacije stavove i pri tome sticu podrsku slabijih da isteraju svoju volju, a sve to je sasvim ljudski. Najgori scenario je definisanje odredjenog okvira stavova cime se gradi sablon misljenja kojim onda upravlja mediokritetska masa.
 
Ne mislim da je preterivanje... previše sam se nagledala primera gde su ljudi u potpunom, ali potpunom uverenju da su njihove težnje JEDNAKO "ono što je pravedno." E sad ima svakakvih težnji, složićemo se. Neke mogu biti i plemenite. Ali uglavnom je u korenu istih puka želja za opstankom, koja se manifestuje na različite načine. Nekad i na nedoličan ili neposoban način.

Dovoljno je da vidimo na nivou mikrokosmosa, raznih primera - koliko čovek voli..
Banalan primer je da će čovek najstrašnije da oblati drugu osobu, smatrajući da je ta osoba ugrožava, a svoj impuls će obavezno umotati u papiriće "pravednosti".

Ili, ne mora da bude takav primer. Mnogi će ukrasti nešto što je tuđe, samo zato "što im treba", oni "nemaju kud" i slično. Mi, ljudi, čudovišno smo vešti da svojim impulsima dodelimo razne epitete "dobrote", "pravednosti" i slično.

E pa, tako je i kad govorimo u kontekstu pravnog poretka. Neko hoće da parkira, ali neće da plati parking kartu. Jer to se kosi sa njegovim "osećajem za pravedno". To što mu je udobno da ne cepa gume, nego da smesti vozilo u prostor koji je neko isfinansirao, neko uredio... o tome neće razmišljati, jer lični "osećaj za pravdu" mu neće dozvoliti.
Dobar primer su ljudi koji bi stalno nešto da dobiju besplatno. Ne vide dalje od svog nosa...

- - - - - - - - - -

Takođe, mislim da smo se generalno degenerisali u globalu kao društvo, i da su ljudisve manje spremni da se podvrgnu disciplini, da se malo odreknu sopstvene komocije... Mislim, prilično ranije, ljudi su bili sposobni da nose oklope teške kao tuč, da pešače danima i slično... Dok sada, čini mi se, većina je mahom sposobna samo da žvaće kašičice od kapućina i da čeka džeparac. Takvi ljudi žive u uverenju da im svet nešto duguje, a nisu svesni da se postavlja pitanje i šta oni mogu da ponude svetu..
Eto, i onda takvi ljudi posle imaju komentare o tome šta je pravedno, a šta je nepravedno, a izbaci ih iz takta ako nema dovoljno pene na kapućinu...da ostanem dosledna metafori. :lol:
 
Moras priznati da svet gledas iz vrlo uske vremenske perspektive i sa veoma licnih primera pravde.

recimo to za parking, verujem da ti smeta sto se ljudi parkiraju na "nepropisnim" mestima da ne plate kartu za parking,
pa je nepravedno sto im to neko naplati kao kaznu. U tom kratkom vremenskom periodu tvog sagledavanja pravedno je platiti kaznu,
ali ne vidis i drugu stranu tog kanjavanja i parkiranja. Recimo, ne vidis veliki broj zauzetih parking mesta potpuno neplacenih, preuzetih kao privatnih.
Ne vidis da je veliki javni prostor prosto otet od ljudi za privatne parkinge ili zidanje zgrada, sirenje kafanskih basti koje niko nikad nije platio.

Kada uzmes primer emotivne pravde, morala bi i da pouzdano znas koliko je neko povredjen nekom nepravdom, da bi mogla da o tome sudis.
Recimo, neko je povredjen ostavljanjem, neko prevarom, a neko prestankom ljubavi, nekoga je lako povrediti recima, a neko meri samo postupke
ovo sve zavisi od tipa licnosti i licnog dozivljaja, pa je blacenje druge osobe ispoljavanje nemoci i povredjenosti.
 
O svim tim primerima bi se dakako moglo otići dosta u širinu. Premda, to je svakako teoretisanje, sve dok se ne "očešemo" o konkretan primer.
Naravno da gledam usko. Poenta mog statusa je da smo svi skloni da gledamo vrlo, vrlo, usko. I najmanje što možemo da uradimo jeste da preispitujemo svaki naš doživljaj koji se odnosi na definisanje (ne)pravde.
 
Valeria:
Primetila sam jednu stvar - dosta se priča o nepravdi generalno.
Međutim, takođe primećujem da ljudi polaze od ličnih afiniteta kada definišu šta je to što je pravedno, a šta ne. U prvom planu su njihovi interesi. Mislim da smo generalno kao društvo nesposobni da sagledavamo stvari mimo svojih najužih potreba.

- Moje prvo pitanje, da li ste svesni koliko su vaši pojmovi pravde (ili nepravde) omeđeni ličnim afinitetima i potrebama ?
- Drugo pitanje bi se nadovezivalo na prvo - koliko obraćate pažnju na tuđe potrebe ?
- Treće pitanje bi bilo - kada dogovorite o tome šta je pravedno, koliko uvažavate i opšte okolnosti, opšte stanje u kome se društvo nalazi i slično, ili ste možda samo zakucani u sopstveni mikrokosmos?

I ono što bi možda bio i smisao ove nove teme - šta mislite da je najbolji mehanizam da se čovek obrazuje u tom smislu, tj. da nauči da nije "pravedno" samo ono što mu prija, i obratno.
Tema je možda malo apstraktna, ali smatram da je bitna, i da se odgovori reflektuju i na razne situacije u praksi.
Kliknite za proširenje...
nije tacno
 
Valeria:
Primetila sam jednu stvar - dosta se priča o nepravdi generalno.
Međutim, takođe primećujem da ljudi polaze od ličnih afiniteta kada definišu šta je to što je pravedno, a šta ne. U prvom planu su njihovi interesi. Mislim da smo generalno kao društvo nesposobni da sagledavamo stvari mimo svojih najužih potreba.

- Moje prvo pitanje, da li ste svesni koliko su vaši pojmovi pravde (ili nepravde) omeđeni ličnim afinitetima i potrebama ?
- Drugo pitanje bi se nadovezivalo na prvo - koliko obraćate pažnju na tuđe potrebe ?
- Treće pitanje bi bilo - kada dogovorite o tome šta je pravedno, koliko uvažavate i opšte okolnosti, opšte stanje u kome se društvo nalazi i slično, ili ste možda samo zakucani u sopstveni mikrokosmos?

I ono što bi možda bio i smisao ove nove teme - šta mislite da je najbolji mehanizam da se čovek obrazuje u tom smislu, tj. da nauči da nije "pravedno" samo ono što mu prija, i obratno.
Tema je možda malo apstraktna, ali smatram da je bitna, i da se odgovori reflektuju i na razne situacije u praksi.
Kliknite za proširenje...
Ovo što se sada dešava oko pravde i nepravde može krenuti u dva pravca. Prvi je da se sve završi na religiji, a drugi je da se sve završi tako što će se pojaviti neka nova francuska revolucija.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top