Dižeš se, sijaš, odlaziš i vraćaš se.
Ti stvaraš milione oblika
Sve potpuno sam;
Gradove, velike i male, i plemena,
Puteve i reke.
Sve oči te vide pred sobom,
Jer ti si Aton dana nad zemljom…
No, uvek si u mom srcu,
Nema nikog drugog ko bi te znao
Osim tvog sina Ikhnatona.
Ti si ga učinio mudrim
Po tvojoj zamisli i tvojoj moći.
Svet je u ruci tvojoj,
Kao da si ih ti stvorio.
Kad se ti digneš oni ožive,
Kada ti zađeš oni umiru;
Jer ti sam si životni vek,
Ljudi kroz tebe žive,
Dok su im oči uprte u lepotu tvoju
Sve dok ne zađeš.
Sav se posao ostavlja
Kada ti na zapadu zađeš…
Ti si utemeljio svet,
I podigao ga za sina svog…
Ikhnatona, čiji je život dug;
I za glavnu kraljevsku ženu, njegovu voljenu,
Gospodaricu Dveju Zemalja,
Nefernefru-aton, Nofretete,
Nek je živa i zdrava na vjeki vjekov.“
Ehnaton je u Himni bogu Atonu pevao kako “ slavi boga po imenu njegovom : “ Živ je bog Ra – Horahti, koji likuje na nebeskom svodu …on i jeste Aton.“ Neka živi on na veki vekov, Aton živi i veliki, Vladar svega, što optrčava disk Sunca, Vladar neba i Vladar zemlje …Ti prelepo sijaš na nebeskom svodu, živi si disk, začetak života“ Himna je sva u oduševljenju životom , lepotom Božjeg stvaralaštva , puna optimizma i radosti zbog datog nam života tako da Ehnatonovo književno stvaralaštvo, kao po pravilu posvećeno Atonu, u mnogome odudara od ranijih i kasnijih veličanja Boga. Ehnatonu , njegovoj porodici i državi na čijem je čelu Aton je verni i bliski prijatelj pun razumevanja za vladara oba Carstva. Ovakav odnos između Boga i čoveka stvoriće se , u bitno drugačijim okolnostima, sa pojavom Hrista ali to već predstavlja poseban rad.
Sve ono što predstavlja Aton nije Jahve. Aton jeste jedini bog, dok je Jahve jedan od mnogih koji se nametnuo da iz anonimnosti postane nosilac religije. Aton je život, Jahve je surovi, samovoljni i često nepravedni sudija Aton je nebeski i zemaljski bog koji dok je Jahve samo po nekim osobinama nebeski ; u suštini , on je osvetoljubiv i samovoljan poput Zevsa.