Prica koju cu ispricati desila se 2018 godine.Fotografijom se bavim od 2011 godine...sto umetnickom sto komercijalnom sto stock fotografijom.Imam dosta kolega i poznanika i volim da se druzim.Posto sam cest gost u Novom Beceju...odlucio sam napraviti jednu organizaciju i plan za fotografisanje.Poveo bih vise osoba ali samo jedan kolega je bio zainteresovan i slobodan.Lokaciju sam odabrao veoma interesantnu za nocno fotografisanje.Lokacija srednjovekovna romanijska crkva ''Araca'' u trokutu izmedju Novog Beceja,Novog Miloseva i Basaida.Pre nego sto cemo krenuti...raspitao sam se kod lokalnih taksista u Novom Beceju kakav je put do Arace.Buduci da je taj objekat smesten oko 5km od kolovoza,a kise su neke padale pa sam hteo proveriti dal je put dobar za auto.Prvo su me pitali kada mislim da idem tamo...misleci da mi treba taksi.Odgovorio sam da idem sa kolegom i da ce on doci iz Zrenjanina autom pa cemo ici tamo nocu.Cudno su me pogledali i rekli da mi ne bi preporucili da tamo idem nocu.A onda sam objasnio da nocno fotografisanje i dnevno su velike razlike.Te mi idemo nocu jer nam trebaju umetnicke fotografije.Rekli su mi da je lokacija ukleta i da se cuju razni zvukovi koji su jezivi.Tih sam se prica naslusao kroz svoj zivot dosta...te sam smatrao da su to izmisljene price da bi narod imao cime da se zanima.Tako sam se i odnosio prema tome.Kolega je kasnije dosao i mi smo krenuli.Usput sam mu ispricao sta mi rekose taksisti...i on se slozio da su to verovatno budalavstine kao i za Pinovu Vilu u Zrenjaninu.Kada smo stigli i parkirali auto...izneli opremu...nebo i oblaci i zvezde i dinamika oblaka na nebu kao i svetlo i boje bili su velicanstveni.Dakle trenutak koji se retko vidja...kao kes na deset.Uradili su ispred samog objekta koji deluje ogroman i sablasan pogotovo u ataru 5km od puta gde je potpuni mrak.Ne vidi se nijedan traktor u njivama,kombajn niti bilo sta nigde u daljini od desetak kilometara sigurno.Napravili smo neke fenomenalne fotografije ispred samog objekat.Zatim sam ja predlozio da udjemo unutra i da snimamo unutra malo....pa cemo ona ici okolo i videti kakav je sledeci plan.On se slozio i usli smo.Kako smo usli...nije prosao minut vec 30 sekundi...toliko sam uspeo da vidim na aparatu...pocela je velika buka koja je bila jako cudna.Nema nikakvog betona nema vec je zemlja unutra.Nema cigala na podu nema betona nema nikakve podloge.Zidine su odzvanjale a buka je bila ogromna.Imali smo osecaj kao da srendjovekovni vitez sa sve onim oklopom i opremom koja je izuzetno teska...udara i koraca sve snage unutra.Da bude jos jezivije...kolega je iz torbe koja mu je bila okacena o rame...izvadio veliki studijski reflektor da osvetli i vidi sta se unutra dogadja.Reflektor je bio veoma jak i video se svaki detalj te monumentalne i sakralne konstrukcije.Nista se nije videlo ali se culo veoma glasno.Apsolutno setao je pored nas i menjao polozaj...prakticki na svega metar ili dva od nas...mrkli mrak nigde zive duse.Interesantno je sto se ovakve pojave uglavnom desavaju u sitne sate posle ponoci.Ali ovo ovde nije bio slucaj.Na fotografijama kasnije sam video da je bilo oko pola 11 uvece.Dakle vrlo cudno.Obuzela nas je jeza...buka se nije smirivala a eho od zidine je odzvanjao veoma glasno.Kao da hidraulicni cekic udara od zemlju i kao da hoda takav ritam ima.Pogledao je on u mene i ja u njega...nista jedno drugom nismo rekli....posle nekih minut do dva on je rekao ''Hajdemo odavde'' Izasli smo napolje i kontali ako to nesto postoji...ono je unutra.Medjutim postavili smo napolje ponovo opremu i krenuli da slikamo.Zatim su pocela da se cuju kao konjska zaprega i kola ali ne idu brzo.Idu nekako sporohodno ali kruze u radijusu oko nas mozda 100 metara.I tu smo se zadrzali isto nekih 5 minuta...osvetljavao je sa baterijom koja dopire skoro kilometar...nista se zivo nije videlo.Zive duse nije bilo.Rekao je...ajde pakuj opremu idemo...To je bilo prvi put da mi se desi nesto sto cujem kao legendu ili mit...a onda i dozivim isto.Kasnije sam bio sa dvojicom kolega iz Starog Beceja koji su bili sa mnom na istu tu lokaciju isto nocu.Nista se nije culo niti videlo a bili smo skoro celu noc.Dakle verovatno postoji sablon po kom se te stvari desavaju i tacno kada i zasto.U tom soku valjda od straha kada smo to doziveli ja i kolega...nismo razmisljali recimo da snimimo taj zvuk...koji bi se kasnije recimo mogao na odredjenim softverima i tehnici prepoznati koje je frekvencije ili koliko je decibela.Stoga bi se moglo mnogo toga saznati o njegovom poreklu.Sve u svemu...jezivo!!! Evo jedne fotografije od te veceri da upotpuni moju pricu slikovito.
