Neostvarena ljubav

[gost 436984]

Ocigledno sam prosli put promasila forum, pa hajde ovde da pokrenem ovu temu. Naime radi se o tome da sam u poslednje vreme u velikoj dilemi. Radi se o jednom decku, tacnije on je jedini decko koga sam volela, s kojim sam se dopisivala, pricala satima, ali nikad nismo bili zajedno jednostavno smo se upoznali u pogresno vreme kada sam bila nezrela i nedovoljno sigurna u sebe da izadjem sa njim. Stalno me je zvao da se vidimo, bio je toliko uporan a ja sam prosto imala tu blokadu, da kad dodje taj trenutak da se vidimo meni pozli od treme (u z a s). Skoro smo se sreli, u vezi je, ali kad smo se sreli sve je bilo drugacije pricala sam sa njim bez problema, primetila sam da mi se stalno smeska, i gleda na isti nacin kao nekada ili je to samo losa procena. Odjednom su se sve stare emocije vratile, oni najlepsi razgovori, nase pesme koje smo stalno slali jedno drugom. Shvatila sam da ga jako zelim kao prijatelja jer u vezi je i ne zelim to da kvarim, ali fale mi nasi razgovori, barem da pokusamo da budemo prijatelji. Ja nemam hrabrosti ni poruku da mu posaljem, a ni zahtev, jer mislim da ce to protumaciti kao nabacivanje, a ne znam sta drugo da uradim, ali definitivno nesto moram jer me sve ovo izludjuje, dajte mi neki savet ideju bila bih zahvalna

 

[Packy]

Nemoj da umišljaš da prihvatanje za prijatelja ili poruka znači nabacivanje. Ja sam bio u sličnoj situaciji, godinama sam preko telefona razgovarao s jednom devojkom (inače išli smo zajedno u srednju školu, tad nisam imao hrabrosti da joj kažem da je ona sve o čemu sam ikad sanjao). Mislio sam da će proći, ali nakon studentskih dana preko jedne školske drugarice dobio sam njen broj telefona. Razgovarali smo mesecima, uporno sam je pozivao da izađemo kao prijatelji, nije htela. Uvek je našla neki izgovor. Čak sam joj nudio da joj pomognem oko studija sa jednim predmetom, rekla je: "Razmisliću". Nakon toga, razočaran, još nekoliko puta sam je zvao, javljala se njena majka govoreći da nazovem kasnije da ona trenutno nije tu. To je bilo doba još u razvoju mobilnih telefona (ona ga nije imala) i pre društvenih mreža. Nakon toga sam prestao da je zovem, shvativši da me izbegava. Učestvovao sam u kvizu "Ko želi biti milioner", čak sam joj to i obećao tokom dugih telefonskih razgovora. Da ću se zbog nje prijaviti i da me vidi bar na televiziji. Uspeo sam, seo na vruću stolicu... Kao za inat emisija se emitovala krajem decembra 2004. čini mi se. Zima i novogodišnji praznici su bili naše doba. Ne znam da li je gledala jer nakon toga sam prekinuo svaki kontakt. Pojavom društvenih mreža i Fejsbuka poslao sam joj zahtev za prijatelja, prihvatila je. Ali nikad nije htela da se dopisujemo.
Jednom prilikom sam joj čestitao rođendan preko privatne poruke, tad je rekla: "Hvala" i poslala mi smajli.
Tada je već bila udata i imala je dvoje dece. Ne znam šta mi je to trebalo.

Anyway, sve me to podseti na onu pesmu: "Čestitao sam ti i ti reče "hvala". A da li znadeš da se u tom času granitna zgrada mojih ideala smrvi i u pep'o rasu.

I danas je slušam bar jednom dnevno. Sve prave ljubavi su tužne.

 

[gost 436984]

Nemoj da umišljaš da prihvatanje za prijatelja ili poruka znači nabacivanje. Ja sam bio u sličnoj situaciji, godinama sam preko telefona razgovarao s jednom devojkom (inače išli smo zajedno u srednju školu, tad nisam imao hrabrosti da joj kažem da je ona sve o čemu sam ikad sanjao). Mislio sam da će proći, ali nakon studentskih dana preko jedne školske drugarice dobio sam njen broj telefona. Razgovarali smo mesecima, uporno sam je pozivao da izađemo kao prijatelji, nije htela. Uvek je našla neki izgovor. Čak sam joj nudio da joj pomognem oko studija sa jednim predmetom, rekla je: "Razmisliću". Nakon toga, razočaran, još nekoliko puta sam je zvao, javljala se njena majka govoreći da nazovem kasnije da ona trenutno nije tu. To je bilo doba još u razvoju mobilnih telefona (ona ga nije imala) i pre društvenih mreža. Nakon toga sam prestao da je zovem, shvativši da me izbegava. Učestvovao sam u kvizu "Ko želi biti milioner", čak sam joj to i obećao tokom dugih telefonskih razgovora. Da ću se zbog nje prijaviti i da me vidi bar na televiziji. Uspeo sam, seo na vruću stolicu... Kao za inat emisija se emitovala krajem decembra 2004. čini mi se. Zima i novogodišnji praznici su bili naše doba. Ne znam da li je gledala jer nakon toga sam prekinuo svaki kontakt. Pojavom društvenih mreža i Fejsbuka poslao sam joj zahtev za prijatelja, prihvatila je. Ali nikad nije htela da se dopisujemo.
Jednom prilikom sam joj čestitao rođendan preko privatne poruke, tad je rekla: "Hvala" i poslala mi smajli.
Tada je već bila udata i imala je dvoje dece. Ne znam šta mi je to trebalo.

Anyway, sve me to podseti na onu pesmu: "Čestitao sam ti i ti reče "hvala". A da li znadeš da se u tom času granitna zgrada mojih ideala smrvi i u pep'o rasu.

I danas je slušam bar jednom dnevno. Sve prave ljubavi su tužne.

Sa ovom pricom, zbog upornosti, podsetio si me na decka o kome sam pricala. Mada sam ja njemu pokazala zainteresovanost... Strasno je to, koliko ljudi je na ovom forumu nesrećno ili barem i dalje posle toliko godina ne mogu da zaborave na tu jednu osobu. Ne mislim da je svako javljanje nabacivanje. Ali kako se javiti nekome koga si toliko puta ispalio, a i dalje ti je drag. Bojim se da nikad necu moci da ga zaboravim, a bojim se da sam ga mozda i idealizovala i da sa ovim pravim barijeru da mi se desi nesto novo, neko novo poznanstvo i ljubav. Tako da kako uopste poslati tu poruku, mozda je bolje poslati ako prekine sa tom devojkom

 

[cronnin]

a ne znam sta drugo da uradim, ali definitivno nesto moram jer me sve ovo izludjuje, dajte mi neki savet ideju bila bih zahvalna

Нађи другог дечка.

 

[gost 436984]

Нађи другог дечка.

Ehh sad. Mogla sam bilo je prilika, ali ne mogu nesto na silu kad mi neko ne odgovara. A pitanje je i kako u danasnje vreme naci nekog normalnog decka, dosta njih se stide da pridju, jedino preko interneta ih nije nicega strah

 

[cronnin]

Ehh sad. Mogla sam bilo je prilika, ali ne mogu nesto na silu kad mi neko ne odgovara. A pitanje je i kako u danasnje vreme naci nekog normalnog decka, dosta njih se stide da pridju, jedino preko interneta ih nije nicega strah

Овог у сваком случају заборави. Шта сад имаш ти да се појављујеш да му уништаваш везу, а тој другој девојци живот.
Имала си своју шансу, пусти сад друге на миру.

 

[Memnom]

Kao sta u naslovu teme pise Neostvarena ljubav. A gdje je u toj prici njegova djevojka? Zna li i kako gleda na to? Bila bi mu prijatelj? Neka on bude s djevojkom, a ako se sta promijeni onda reagiraj po osjecajima. Samo ime teme i prijateljstvo nije bas isto.

Ehh sad. Mogla sam bilo je prilika, ali ne mogu nesto na silu kad mi neko ne odgovara. A pitanje je i kako u danasnje vreme naci nekog normalnog decka, dosta njih se stide da pridju, jedino preko interneta ih nije nicega strah

Prije bi trebala znati definiciju sta je normalno za tebe. Pridi ti nekome, 21 je stoljece. Stide se jer se veze za drugu recenicu. Divim se ovim mladim generacijama internetskih sarmera. Izgubili su malo na socijalnoj komunikaciji. Prosto me odusevljavaju.

 

[Lorelajn]

prica je samo to...prica...moze da bude zanosna, neodoljiva ali i dalje je samo prica...

nisi ga upoznala, nisi bila sa njim, nisi provodila vreme sa njim...dakle nisi volela njega nego projekciju njega...
da si ga iole zaista volela i postovala...ne bi mu gubila vreme...pregazila bi svoje strahove i bila sa njim...

a opet...treba covek da je iskren prema sebi...prvo...da li je samo ta paznja prijala...ta fantazija...lako je ziveti u off - on svetu...
ima normalnih...ima svakakvih...nacices nekoga zbog koga ces zeleti da rizikujes, da se potrudis...zato sto vredi...tada ces znati...

 

[gost 436984]

prica je samo to...prica...moze da bude zanosna, neodoljiva ali i dalje je samo prica...

nisi ga upoznala, nisi bila sa njim, nisi provodila vreme sa njim...dakle nisi volela njega nego projekciju njega...
da si ga iole zaista volela i postovala...ne bi mu gubila vreme...pregazila bi svoje strahove i bila sa njim...

a opet...treba covek da je iskren prema sebi...prvo...da li je samo ta paznja prijala...ta fantazija...lako je ziveti u off - on svetu...
ima normalnih...ima svakakvih...nacices nekoga zbog koga ces zeleti da rizikujes, da se potrudis...zato sto vredi...tada ces znati...

Hvala na iskrenom odgovoru... Moja velika greska je sto sam odmah rekla roditeljima da idem da se vidim sa njim i tad dodajte na tu moju stidljivost roditelje koji mi zvocaju oko njega ne krivim njih sad mi je to i smesno trebala sam bez obzira na sve da odem, ali gotovo sad

 

[Nina]

Trebala si da se tada vidis sa njim.Sada kada te je preboleo i nasao drugu devojku u realu,nema potrebe da ga cimas i vracas ( jer to želis)
Nadji drugog decka i nastavi život a ovu internet ljubav pamti kao nesto lepo sto ti se desilo iz koje si ipak naucila da ono sto volis i zaista zelis ne ostavljaš

i da...ima trenutaka u životu kada se nema hrabrost..iz nekog samo nama znanog razloga
ali ne treba zaliti jer je to bila nasa odluka niti se vracati na ono sto je prošlo
taj magicni trenutak se nece ponoviti

 

[Zelena milja]

Slažem se da se može voleti projekcija nekoga,jer zamišljamo nešto idealno za nas.A to ne postoji.Ali se čovek vezuje za taj osećaj,uporno i beznadežno,nadajući se da taj neko čeka(a ne čeka).
Uostalom,ako nama neko odgovara,ne znači i da nas taj neko posmatra na isti način.
Na kraju,dodaću i jedno svoje lično mišljenje..ja mogu da volim neostvareno..Jer mi taj osećaj niko ne može oduzeti.U meni je.

 

[gost 441438]

Ocigledno sam prosli put promasila forum, pa hajde ovde da pokrenem ovu temu. Naime radi se o tome da sam u poslednje vreme u velikoj dilemi. Radi se o jednom decku, tacnije on je jedini decko koga sam volela, s kojim sam se dopisivala, pricala satima, ali nikad nismo bili zajedno jednostavno smo se upoznali u pogresno vreme kada sam bila nezrela i nedovoljno sigurna u sebe da izadjem sa njim. Stalno me je zvao da se vidimo, bio je toliko uporan a ja sam prosto imala tu blokadu, da kad dodje taj trenutak da se vidimo meni pozli od treme (u z a s). Skoro smo se sreli, u vezi je, ali kad smo se sreli sve je bilo drugacije pricala sam sa njim bez problema, primetila sam da mi se stalno smeska, i gleda na isti nacin kao nekada ili je to samo losa procena. Odjednom su se sve stare emocije vratile, oni najlepsi razgovori, nase pesme koje smo stalno slali jedno drugom. Shvatila sam da ga jako zelim kao prijatelja jer u vezi je i ne zelim to da kvarim, ali fale mi nasi razgovori, barem da pokusamo da budemo prijatelji. Ja nemam hrabrosti ni poruku da mu posaljem, a ni zahtev, jer mislim da ce to protumaciti kao nabacivanje, a ne znam sta drugo da uradim, ali definitivno nesto moram jer me sve ovo izludjuje, dajte mi neki savet ideju bila bih zahvalna

Nemoj ništa da mu šalješ, niti da ga zoveš Ovo iz tebe je priča zaljubljene osobe, a ne osobe koja želi samo prijateljstvo. Imaš muškaraca, ne zna im se broj(ko i žena). Naćićeš nekog ko želi samo prijateljstvo. Mada ti koji žele samo prijateljstvo sa ženom, a nemaju emocije da to prijateljstvo postane nešto više(ako su slobodni) su uglavnom gejevi da ne kažem...