strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Stop verskoj propagandi.
-
- Popularno:
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Илон Маск: На Западу ће пре или касније...
- "Правила Курана су ми важнија од закона...
- "Kako da ne šaljem besne poruke mužu?!"
- Izborni rebus dela opozicije, bojkot u...
- Gladni smo...
- Apsolutno najbolja pesma 80-ih...
- Poreklo vibratora
- Perfektno žensko telo
- Novi dating app
Nemiri na ulicama Beograda
- Začetnik teme Kraški lovac
- Datum pokretanja
- stanje
Lacibg
Buduća legenda
- Poruka
- 26.498
Ma ajde ... Čudno ... Otkud bi bilo čudno i to baš na ultra rizičan dan, na ultra centralnom centru ...
Ova vlast je bagra teška, i ne stidi se nimalo svoje providnosti ... Strašno.
GhettoBeograd
Poznat
- Poruka
- 7.909
djilas je i prosle godine bio protiv parade - javno. kao i ove. prosle godine im je cak nudio da odrze paradu na uscu no ovi nisu hteli... hoce i oni centar - debili
evo rece Djilas sad na tv-u "parava ovih ljudi sto su danas paradirali nece biti veca nego danas"
svr
Ističe se
- Poruka
- 2.353
Tvoja prosta matematika je ..bas prosta.
Treba da uneses jos nepoznatih i konstanti.
NPR. pre tog 05.10.2000 , godinama pre, tacnije od valjda 1989 i prvih izbora, nekim ljudima je bio pun pistolj te vlasti (rezima) .
Za to vreme heroji iz Cacka su dembelisali i svercovali. Kako je bunar presisio onda su i oni, ali tek 2000 , 11. godina kasnije resili da dovedu novu vlast (rezim) na vlast.
Sad primeni tu racunicu na pedere.
Mozda ce narod da popizdi kad budu resili da usvajaju bebe, a mozda i ranije?!
brbljiva_kisa
Aktivan član
- Poruka
- 1.385
Za ovu tragediju danasnju neko bi trebao da odgovara.
Небојша
Zainteresovan član
- Poruka
- 490
Uplašio se da će proči kao Milanović.
- Poruka
- 62.443
Reefer
Starosedelac
- Poruka
- 179.423
Jeste.
Nego, sada vidoh slike sa ove zvanicne Parade. Puna ulica golih gejeva, dpeta i sisa, bas kao sto su mnogi ovde pricali da ce da bude. Sex na sve strane, oralni, analni, grupni.
Na drugoj strani, ceo dan gledam mirne proteste ljudi koji su protiv te Parade, stoje sa strane, i kulturno se zgrazavaju nad nemoralom.
Svaki objektivan posmatrac,koji nema nikakav stav o gejevima ce da konacno vidi i shvati da je u stvari ova prva grupa 102493432 puta bolesnija od ove druge grupe mirnih demonstranata
Konacno su bolesni gejevi razotkriveni
Pa zato ti nisi išao na paradu da nađeš... drugara. Lako je tebi kad možeš sve sam.
RoccoS
Veoma poznat
- Poruka
- 11.405
tako je to kad imamo rezim koji cak ni svoje najbolje sluge (zandare) ne vidi kao nesto svoje, vec kao obican alat
a i kako bi moglo drugacije biti kad na celu "drzave" imamo coveka koji je dosao iz nekakvog Smrijecna, a preko Sarajeva, koji je ozenjen hrvaticom, koji za svoju decu ne kaze da su Srbi...
a i kako bi moglo drugacije biti kad na celu "drzave" imamo coveka koji je dosao iz nekakvog Smrijecna, a preko Sarajeva, koji je ozenjen hrvaticom, koji za svoju decu ne kaze da su Srbi...
divilac
Buduća legenda
- Poruka
- 44.462
Jacob;15647607]oko 60 pandura povredjeno a samo 8 gradjana?
..ja sam kao građanin povređivan svakodnevno!!!
.....ostali će biti, kad ih pohapse, sutra prekosutra,....
..ja sam kao građanin povređivan svakodnevno!!!
.....ostali će biti, kad ih pohapse, sutra prekosutra,....
Poslednja izmena:
e stvarno, a koliko je pedera paradiralo? mislim, ako se tu ne broje Čiplić, Čeda i ostali strejtovi što su bili s njima iz fazona ...
na b92 kažu oko 1000, mada po ono malo snimaka sa same parade, reklo bi se da je cifra bar upola manja ...
na b92 kažu oko 1000, mada po ono malo snimaka sa same parade, reklo bi se da je cifra bar upola manja ...
Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Ako ne racunas one politicke i diplomatske pedercine onda pravih pedera je mozda bilo oko 200.
lexspecialis
Primećen član
- Poruka
- 920
Pa to nemoj pitati mene.
Ja ne podržavam pedersko eksponiranje, ali još više prezirem ove "patriote" i "porodične ljude" kojima je izgovor za nasilje i razbijanje po gradu juče bilo proglašenje nezavisnosti Kosova, danas pederska šetnja, a sutra ko zna šta.
Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
Nemoj da si naivan, sad su jaci nego ikada...
gost 183655
Veoma poznat
- Poruka
- 11.300
10 000 spram preko 6 000 000 ljudi...dakle opet nije vecina...nije cak ni potrebna vecina od 100 000...koliko je bilo 5. oktobra - 1 000 000 bese ili nesto tako?
Hajdemo sada dva i dva...ako imamo licna prava koja ne zavise od manjine i vecine u demokratiji ti zelis nekome da oduzmes licna prava jer se ta licna prava eto ne svidjaju divljacima pa su resili da ih ukinu.
Sve dok ne izadje makar 100 000 ljudi koji ce potpisati peticiju koja bi eventualno prosla kroz skupstinu niko ne sme da ih pipne. Bolje bi nam bilo da se naviknemo da postujemo licna prava svih ljudi jer je ovo tiranija jos manje manjine od gay populacije, ovo je tiranija sacice momaka ispred par organizacija a oni su opasniji po drustvo jer su odlucili da zavode red kako im se svidja i prete nasiljem kad god im nesto nije po jusu...
Mjöllnir
Domaćin
- Poruka
- 3.501
Šta li im predstavlja to idiotisanje sa ikonama
A ti huligani sad ne valjaju,a kad se treba rušit Milošević i tući sa policijom valjali su..
Kad se samo sjetim da je u92 dala neku plaketu Delijama i gomilu baklji
A ti huligani sad ne valjaju,a kad se treba rušit Milošević i tući sa policijom valjali su..
Kad se samo sjetim da je u92 dala neku plaketu Delijama i gomilu baklji
gledaj to ovako, ako nista drugo, makar su deo tih jos gorih od pedera(svi se slazu za to da su goru) u zatvoru..
..to su klinci bez buducnosti, produkt nase genijalne politicke elite koja brine za ovaj narod..daj tim klincima buducnost i neces ih videti u ovakvim situacijama..ne mogu da ih osudjujem, oni su proizvod ovog rezima..i proslih rezima, naravno..jednostavno , oni nemaju nikakvih sansi u ovakvom sistemu..drustvo je krivo , oni su isto zrtve sistema kao i svi mi ostali...samlo sto oni nemaju sta da izgube..
NE-ZGODAN
Poznat
- Poruka
- 7.555
I dalje mi nije jasno sta je mobilni mamograf radio u zoni sukoba i zasto nije izmesten na bezbednu lokaciju kao i sve ostalo, i kome je trebala ova antireklama (nesto mi govori da se b92 osetio zapostavljenim danas)
Дон
Buduća legenda
- Poruka
- 29.456
Evo Tijanic kaze boji se da ovo nije generalna proba
Boji se on da je vrlo blizu dan kada će proći kao Dragoljub Milanović.
sakatilo1
Veoma poznat
- Poruka
- 14.488
Heroji....paćenici bolje rečeno-evolucijski ćorsokak
bobanjov
Iskusan
- Poruka
- 6.181
„Парада поноса“: битка за круг двојке, или, омладина на све стране
Невенко Шрбић
недеља, 10. октобар 2010.
У српској престоници недељама се лицитирало хипотетичким сценаријима и могућим развојима догађаја за време „прве Београдске Параде поноса (vol. III)“ . Организатори овог немилог догађаја су вероватно, у нападима сулудог ентузијазма (или под утицајем дрога) замишљали „слободни“ и „поносити“ марш „сексуалних мањина“ булеварима и улицама Београда, уз техно музику и општи етузијазам и осмехе пролазника, како се то сваке године (не) дешава (ни) у либералним западноевропским престоницама. Огорчени грађани Србије који превише гледају Медијски јавни сервис, и који и даље гаје илузије из неких срећнијих времена, да је „држава у служби народа“, надали су се до последњег тренутка, да ће органи реда забранити скандалозно окупљање и спречити изливање народног гнева на улице, онако, уосталом, како то сваке године раде градске власти Москве. Огорчени грађани који не гаје овакве илузије, прижељкивали су отворени бојкот, како улица града, тако и телевизија које догађај преносе, у настојању да „Параду поноса“, како се лепо изразио колега Рендић, разобличе као оно што јесте – репризу „уласка нациста у Београд“, који су листом сви поштени грађани провели иза спуштених ролетни. Огорчени грађани, које је огорчење, (оправдани) гнев и социјална беда довела до очајања, прижељкивали су отворене сукобе са полицијом и жандармеријом, како би се на тај начин властима ставило на знање да су, баш као и Милошевић пре њих, већ одавно с друге стране полицијског кордона од сопственог народа. Најзад, сами државни органи су се надали да ће прегурати тај дан искључиво фиксирајући пажњу на похвале и милост којима ће их обасути Хилари Клинтон, када нам благоизволи у визиту за који дан, а локални евробољшевици, НВО јуришници и новинари Б92 прижељкивали су крв, батине и сузавац, који ће по ко зна који пут послужити као доказ „притајеног зла“ које почива у њиховим суграђанима српске народности, и које „само они“ могу држати у шаху (за скромну накнаду, наравно). По њима, „Парада поноса“ треба „најзад“ да доведе до „забрањивања клерофашистичких организација“, читај „сваког облика политичке борбе против режима, која није сертификована из Брисела“.
Већ у недељу у подне постало је јасно да су се сви наведени сценарији остварили. Педери (био је међу њима и по који хомосексуалац) су „поносито и слободно“ прошетали центром града, с тим што је тај центар, са своја „три обруча“ полиције и жандаремерије, са пуном антитерористичком опремом и возилима за разбијање демонстрација, далеко више подсећао на Варшавски гето, него на Бранденбуршку капију (куда обично пролази берлинска „Парада поноса“), а учесници параде, са розе туфнама уместо жуте Давидове звезде, под до зуба наоружаном полицијском пратњом подсећали су на сцену из „Пијанисте“ или „Моста на реци Квај“, пре него на „журку на отвореном“ и „карневал толеранције“. Са друге стране, улице којима су ходале заиста су биле сабласно пусте и неодољиво налик на сцене из времена окупације, будући да грађанима који нису били спремни да се легитимишу и „понесу розе траку“ није био ни дозвољен приступ у центар града. А на ободима „три прстена“, беснеле су демонстрације каквих се не би постидео ни Светски економски форум. Демонстранти су на све начине, систематски покушавали да заобиђу невиђене полицијске снаге, а уз пут су више него убедљиво успели да покажу и докажу своје незадовољство политиком државних и градских власти, које су у њихово име, њиховим новцем, у њиховом граду, организовале манифестацију коју плебисцит грађана сматра просто срамотном. Дакако, гледаоци Б92 и њихових идеолошких следбеника и савезника, имали су прилике да се наслађују „примитивношћу“ и „дивљањем“ српских „хулигана“, и да сањају светлу будућност када ће НАТО полиција увести полицијски час за све који не носе розе туфну на реверу. Као и да у глас повичу: „забрана, забрана!“ Знамо и кога.
Шта су, дакле, тековине трећег по реду „првог београдског 'Белгрејд прајда'“? Сексуалне мањине претвориле су круг двојке у журку на отвореном и за државне паре организовали жандармерију да им служи као избацивач на улазу, да би их на крају полицијским марицама евакуисали са сопствене забаве у СКЦ. Власт је начинила још један корак, како би грађане додатно учврстила у оцени да је држава, по ко зна који пут, негативац, угњетач и силеџија („нико није јачи од државе“, поручују нам славодобитно државни органи, који се не питају зашто се у XXI веку и „на прагу ЕУ“ грађани Србије и даље туку са полицијом), а млади припадници навијачких група и „клерофашистичких организација“ имали су прилике да, са њихове тачке гледишта, „достојно бране част свога града и земље“, чинећи то, у најмању руку, са више права и више подршке грађана од супротстављених им „органа реда“, који су целу ствар и закували.
Ко је страдао од Параде поноса, осим „образа“ целог народа? Повређене су десетине демонстраната и полицајаца, али и једни и други су то сами тражили и – добили шта им следује. После овог догађаја, хомосексуалци у овој земљи никада нису били омраженији, стигматизованији и даљи од симпатија својих суграђана. Тик уз њих по омражености и презиру стала је, по ко зна који пут у протеклих две, или двадесет година, држава, са свим својим службама, министарствима и Председником лично (дим у Крунској улици нешто нам говори и о томе, као и аутобус чији је једини грех био што се на њему затекао лого „Б92“). А грађани Београда су, по ко зна који пут, били беспомоћни таоци сулуде државне комбинаторике која са њима нема, ама баш никакве везе, суочени са бахатим патернализмом и душебрижништвом политичара којима су власт и сила, очигледно, (опет) удариле у главу.
Завршићу овај текст извештајем очевица. Стицај околности ме је за време параде затекао у улици Крунској, тик изван трећег о полицијских „обруча“ (нисам ишао да се тучем, кунем се!). Пошто се од полиције није могло проћи главним улицама, морао сам да „сечем“ кроз пролазе и тек, у једном од њих, поред отвореног прозора, чујем глас неке бакице (један од оних клерофашиста, по свој прилици), која подноси рапорт својој пријатељици на другом крају града: „Јесте, јесте“, вели она, „овде се туку, лете хеликоптери, а омладина трчи на све стране“. Омладина – лепа реч из неких бољих времена, које бака памти боље и од учесника у „паради“, и од демонстраната. „Омладина“ је некада означавала оно најбоље што је ова земља у себи имала, и што је био сигуран залог њене светле будућности. Како је „омладина“ одједном постала „хулигани“, „клерофашисти“ и „неонацисти“? Стеван Филиповић и Димитрије Војнов снимили су филм који за то оптужује државу, која је омладину „затровала национализмом“. Држава јесте крива, али „национализам“ није њен отров. Не ове државе. Ова држава је грађане отровала лажима, непотизмом, корупцијом, и бескрајном бешћутношћу, бахатошћу и безобзирношћу. Шака педера (и понеки хомосексуалац) који шетају градом, док полиција из њега пендрецима, сузавцем и маневарском муницијом избацује све остале – то је алегорија стања у нашој политици. Златни замак испод дуге, у њему „друштвена и културна елита“, заштићена бедемима и кордонима полиције, а са друге стране, непрегледна „руља“ обесправљених, огорчених и понижених, који чекају свој час. „Парада“ је лупила своју рецку на Београд, и остала жива и здрава, што се за Београд не може рећи. Једно ванредно стање је готово, чека се следеће. Incipit Hillary.
Невенко Шрбић
недеља, 10. октобар 2010.
У српској престоници недељама се лицитирало хипотетичким сценаријима и могућим развојима догађаја за време „прве Београдске Параде поноса (vol. III)“ . Организатори овог немилог догађаја су вероватно, у нападима сулудог ентузијазма (или под утицајем дрога) замишљали „слободни“ и „поносити“ марш „сексуалних мањина“ булеварима и улицама Београда, уз техно музику и општи етузијазам и осмехе пролазника, како се то сваке године (не) дешава (ни) у либералним западноевропским престоницама. Огорчени грађани Србије који превише гледају Медијски јавни сервис, и који и даље гаје илузије из неких срећнијих времена, да је „држава у служби народа“, надали су се до последњег тренутка, да ће органи реда забранити скандалозно окупљање и спречити изливање народног гнева на улице, онако, уосталом, како то сваке године раде градске власти Москве. Огорчени грађани који не гаје овакве илузије, прижељкивали су отворени бојкот, како улица града, тако и телевизија које догађај преносе, у настојању да „Параду поноса“, како се лепо изразио колега Рендић, разобличе као оно што јесте – репризу „уласка нациста у Београд“, који су листом сви поштени грађани провели иза спуштених ролетни. Огорчени грађани, које је огорчење, (оправдани) гнев и социјална беда довела до очајања, прижељкивали су отворене сукобе са полицијом и жандармеријом, како би се на тај начин властима ставило на знање да су, баш као и Милошевић пре њих, већ одавно с друге стране полицијског кордона од сопственог народа. Најзад, сами државни органи су се надали да ће прегурати тај дан искључиво фиксирајући пажњу на похвале и милост којима ће их обасути Хилари Клинтон, када нам благоизволи у визиту за који дан, а локални евробољшевици, НВО јуришници и новинари Б92 прижељкивали су крв, батине и сузавац, који ће по ко зна који пут послужити као доказ „притајеног зла“ које почива у њиховим суграђанима српске народности, и које „само они“ могу држати у шаху (за скромну накнаду, наравно). По њима, „Парада поноса“ треба „најзад“ да доведе до „забрањивања клерофашистичких организација“, читај „сваког облика политичке борбе против режима, која није сертификована из Брисела“.
Већ у недељу у подне постало је јасно да су се сви наведени сценарији остварили. Педери (био је међу њима и по који хомосексуалац) су „поносито и слободно“ прошетали центром града, с тим што је тај центар, са своја „три обруча“ полиције и жандаремерије, са пуном антитерористичком опремом и возилима за разбијање демонстрација, далеко више подсећао на Варшавски гето, него на Бранденбуршку капију (куда обично пролази берлинска „Парада поноса“), а учесници параде, са розе туфнама уместо жуте Давидове звезде, под до зуба наоружаном полицијском пратњом подсећали су на сцену из „Пијанисте“ или „Моста на реци Квај“, пре него на „журку на отвореном“ и „карневал толеранције“. Са друге стране, улице којима су ходале заиста су биле сабласно пусте и неодољиво налик на сцене из времена окупације, будући да грађанима који нису били спремни да се легитимишу и „понесу розе траку“ није био ни дозвољен приступ у центар града. А на ободима „три прстена“, беснеле су демонстрације каквих се не би постидео ни Светски економски форум. Демонстранти су на све начине, систематски покушавали да заобиђу невиђене полицијске снаге, а уз пут су више него убедљиво успели да покажу и докажу своје незадовољство политиком државних и градских власти, које су у њихово име, њиховим новцем, у њиховом граду, организовале манифестацију коју плебисцит грађана сматра просто срамотном. Дакако, гледаоци Б92 и њихових идеолошких следбеника и савезника, имали су прилике да се наслађују „примитивношћу“ и „дивљањем“ српских „хулигана“, и да сањају светлу будућност када ће НАТО полиција увести полицијски час за све који не носе розе туфну на реверу. Као и да у глас повичу: „забрана, забрана!“ Знамо и кога.
Шта су, дакле, тековине трећег по реду „првог београдског 'Белгрејд прајда'“? Сексуалне мањине претвориле су круг двојке у журку на отвореном и за државне паре организовали жандармерију да им служи као избацивач на улазу, да би их на крају полицијским марицама евакуисали са сопствене забаве у СКЦ. Власт је начинила још један корак, како би грађане додатно учврстила у оцени да је држава, по ко зна који пут, негативац, угњетач и силеџија („нико није јачи од државе“, поручују нам славодобитно државни органи, који се не питају зашто се у XXI веку и „на прагу ЕУ“ грађани Србије и даље туку са полицијом), а млади припадници навијачких група и „клерофашистичких организација“ имали су прилике да, са њихове тачке гледишта, „достојно бране част свога града и земље“, чинећи то, у најмању руку, са више права и више подршке грађана од супротстављених им „органа реда“, који су целу ствар и закували.
Ко је страдао од Параде поноса, осим „образа“ целог народа? Повређене су десетине демонстраната и полицајаца, али и једни и други су то сами тражили и – добили шта им следује. После овог догађаја, хомосексуалци у овој земљи никада нису били омраженији, стигматизованији и даљи од симпатија својих суграђана. Тик уз њих по омражености и презиру стала је, по ко зна који пут у протеклих две, или двадесет година, држава, са свим својим службама, министарствима и Председником лично (дим у Крунској улици нешто нам говори и о томе, као и аутобус чији је једини грех био што се на њему затекао лого „Б92“). А грађани Београда су, по ко зна који пут, били беспомоћни таоци сулуде државне комбинаторике која са њима нема, ама баш никакве везе, суочени са бахатим патернализмом и душебрижништвом политичара којима су власт и сила, очигледно, (опет) удариле у главу.
Завршићу овај текст извештајем очевица. Стицај околности ме је за време параде затекао у улици Крунској, тик изван трећег о полицијских „обруча“ (нисам ишао да се тучем, кунем се!). Пошто се од полиције није могло проћи главним улицама, морао сам да „сечем“ кроз пролазе и тек, у једном од њих, поред отвореног прозора, чујем глас неке бакице (један од оних клерофашиста, по свој прилици), која подноси рапорт својој пријатељици на другом крају града: „Јесте, јесте“, вели она, „овде се туку, лете хеликоптери, а омладина трчи на све стране“. Омладина – лепа реч из неких бољих времена, које бака памти боље и од учесника у „паради“, и од демонстраната. „Омладина“ је некада означавала оно најбоље што је ова земља у себи имала, и што је био сигуран залог њене светле будућности. Како је „омладина“ одједном постала „хулигани“, „клерофашисти“ и „неонацисти“? Стеван Филиповић и Димитрије Војнов снимили су филм који за то оптужује државу, која је омладину „затровала национализмом“. Држава јесте крива, али „национализам“ није њен отров. Не ове државе. Ова држава је грађане отровала лажима, непотизмом, корупцијом, и бескрајном бешћутношћу, бахатошћу и безобзирношћу. Шака педера (и понеки хомосексуалац) који шетају градом, док полиција из њега пендрецима, сузавцем и маневарском муницијом избацује све остале – то је алегорија стања у нашој политици. Златни замак испод дуге, у њему „друштвена и културна елита“, заштићена бедемима и кордонима полиције, а са друге стране, непрегледна „руља“ обесправљених, огорчених и понижених, који чекају свој час. „Парада“ је лупила своју рецку на Београд, и остала жива и здрава, што се за Београд не може рећи. Једно ванредно стање је готово, чека се следеће. Incipit Hillary.
Jacob
Buduća legenda
- Poruka
- 49.567
A parada kad je vecina protiv nije tiranija sacice ???
gost 204907
Elita
- Poruka
- 22.655
Нема шансе да је тамо било и 100 педера.
Чек, овако..
У једну марицу може да стане 10 људи, ако је било 500 учесника, требало је 50 марица да се ангажује, а било их је 10 пута мање.
Како год обрнеш није било више од 150 педера, једино да монтирају неке догађаје из СКЦ-а са више људи..још увек емитују само сирове снимке
- Poruka
- 8.435
А, како ти "специјални", тумачиш чињеницу да јуче није било никаквих нереда?
gost 204907
Elita
- Poruka
- 22.655
Нема шансе да је тамо било и 100 педера.
Чек, овако..
У једну марицу може да стане 10 људи, ако је било 500 учесника, требало је 50 марица да се ангажује, а било их је 10 пута мање, што су уснимили..
Како год обрнеш није било више од 150 педера, једино да монтирају неке догађаје из СКЦ-а са више људи..још увек емитују само сирове снимке
- stanje
