Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Sve sam ti objasnila kako treba. vecnost i besmrtnost nisu iste.
Vecnost zavisi od Boga.
Razmisli malo sam ako je neko besmrtan sto znaci da ne moze da umre, to podrazumeva vecnost. A oni koji zive vecno nisu time i besmrtni.
Mono, Mono...šta ovo napisa...Večnost i besmrtnost nisu iste jer...ako je neko besmrtan to znači da ne može umreti a to je ustvari...večnost. A oni koji žive večno...nisu besmrtni...
Mono, spetljala si se ...samo tako...
Mono, Mono...šta ovo napisa...Večnost i besmrtnost nisu iste jer...ako je neko besmrtan to znači da ne može umreti a to je ustvari...večnost. A oni koji žive večno...nisu besmrtni...
Mono, spetljala si se ...samo tako...
Uh... da ti pravo kazem nemam pojma. Tacnije receno, ja sam ti ona ``struja`` koju ovi mladi teolozi nazivaju`` zilotskom``. Ne obracam paznju na rimokatolike. Na njihova ucenja, verovanja, dogme... tu se drzim, recimo onoga sto je sv. Marko Efeski govorio o njima. Medjutim ono sto je alarmantno i sto je izuzetno opasno, je da su skoro uzurpirali Teoloski Fakultet u Beogradu. Zatrovali su mlade teologe svojim liberalnim stavovima. Svi doktoriraju na rimokatolickom svetitelju Avgustinu cije je ucenje, u najmanju ruku, izuzetno sumnjivo.
Uspeli su da prodru na mala vrata. Da ubace Zizjulasovu dogmatiku, koja nema veze sa Pravoslavnom dogmatikom, i koji ih uci o gradaciji u Trojici i jeretickom ucenju o pojmu Licnosti u njoj a koja je totalno odbacena od strane Grka. Uspeli su da ih razvodnje te da omladinci, buduce svestenstvo, nema pravu sliku o rimokatolicizmu i njihovim dogmatima. Uspeli su da ih ubede da je sve to isto i da je sve to jedno. I sto je najgore, svi ti ``elitni`` doktori Teologije se prosto iz petnih zila trude da budu sto je moguce vise moderniji. Ko ce sta novije reci i ko ce vise i podrugljivije ismevati nesto iz Predanja ili same Liturgije, koja naravno treba da se malo, po malo menja. Pogledaj samo onog bivseg narkomana Ugrina, Milojkova, Djurovica... Oni, i njima slicni su produkt tog uticaja.
Na taj nacin razmisljam o njima i u ovome vidim veliku opasnost po samo Pravoslavlje.
Nisu ti ovo baš korektni opisi stvari.
No, dobro..
Meni su prijatelji sva pomenuta trojica: i Đurović (on naročito) i Milojkov i Ugrin...
Sa Milojkovim sam na Poukama debatovao na temu teorije evolucije. Tamo sam zastupao tezu o nepomirljivosti ontoloških zaključaka TE (smrt kao prirodni fenomen koji postoji od trenutka nastanka života) i pravoslavnog viđenja Stvaranja, Pada i Spasenja.
Đurović mi je baš dobar lik.
Jedan vedar i pozitivan čovek, jake i gorljive vere.
Ugrin je isto ok, jeste imao problem sa drogom, i malo mi je bilo ono prepotentno sa "Duhovnom aristokratijom", ali to su male i sporedne nebitnarije.
Da sam na tvom mestu, ne bih tek tako lako upotrebljavao etiketu "jeresi"...
Nisu ti ovo baš korektni opisi stvari.
No, dobro..
Meni su prijatelji sva pomenuta trojica: i Đurović (on naročito) i Milojkov i Ugrin...
Sa Milojkovim sam na Poukama debatovao na temu teorije evolucije. Tamo sam zastupao tezu o nepomirljivosti ontoloških zaključaka TE (smrt kao prirodni fenomen koji postoji od trenutka nastanka života) i pravoslavnog viđenja Stvaranja, Pada i Spasenja.
Đurović mi je baš dobar lik.
Jedan vedar i pozitivan čovek, jake i gorljive vere.
Ugrin je isto ok, jeste imao problem sa drogom, i malo mi je bilo ono prepotentno sa "Duhovnom aristokratijom", ali to su male i sporedne nebitnarije.
Da sam na tvom mestu, ne bih tek tako lako upotrebljavao etiketu "jeresi"...
Sustinski problem nisu ova trojica pomenutih teologa, od kojih su dvojica svestenici, vec ta rimokatolicka struja koja ih nosi a kojom su podnauceni na teoloskom. O njoj sam govorio a oni i ostali ``vrhunski`` teolozi koji izlaze iz njega su samo nusprodukt tog uticaja, ako se uopste moze upotrebiti rec ``uticaj``. Tacnija rec je mozda osvajanje ili preuzimanje teoloskog. Ne samo oni nego su mnogi dosli da bi doktorirali na nekom od starih Otaca Crkve ( Djurovic je hteo doktorirati na Vas. Velikom) odjednom se preobracaju i svi na sav glas uzdizu Avgustina koga je Pravoslavna Crkva iz ciste ikonomije nazvala blazenim ili svestenim.
A evo i kako, u sta se mozes sam uveriti razgovarajuci sa nekim osrednjim studentima. Naime, cim se na fakultetu primeti neko ko malo odskace od ostalih svojom inteligencijom, verom, elanom... odmah mu se pridaje malo veca paznja od strane rimokatolicima nastrojenih profesora, ima tu par cisto rimokatolickh zar ne? Dakle sa tim studentom se vise razgovara, svi su mu prijateljski nastrojeni a pohvale, posalice i ``saputanja istina na uvo`` pljuste na sve strane. Da skratim pricu, takav mladi covek se hvata na udicu slavoljublja, a taj put mu je poplocan i osiguran Zizjulasom i Avgustinom koji se, naravno, otkrivaju samo izabranima. Proveri ovo sto sam napisao i videces zasto se slavoljublje, kao najveca strast, krije iza njihovih reci i ubedjenja. I kako slavoljublje moze biti gorljivo. A sam problem je u tome sto ce oni, pored sve svoje borbe za originalnost kao hrane svog slavoljublja, za par godina biti ona ``umerena struja`` mladjim teolozima koji dolaze.
Etiketu jeresi u Zizjulasovom ucenju nisam ja prikacio. Prikacena mu je odavno kada su ustali Grcki profesori dogmatike i jedan vladika, sto sam svojevremeno i prevodio Milojkovu na Poukama. Ubrzo sam bio i kulturno banovan. Glavnu jeres koju Zizjulas ispoveda u svojim spisima je Gradacija u Svetoj Trojici. Evo pitaj Djurovica neka ti ponovi recenicu u kojoj je opisao sav Zizjulasov rad. Negde na Poukama je rekao sta je sustina Zizjulasove misije: Kao sto je Otac prvi u Trojici, tako i u Crkvi koja je slika Svete Trojice, prvenstvo pripada Rimskom Episkopu. Upitaj ga za ovo. Mozda sam propustio koje slovo i red reci, ali sustinu nisam. Ovde je Avva pogodio u centar. A da je to kriticki rekao ne samo: Svaka cast, vec bi mu i veliko Aksios uzviknuo.To je ucenje Zizjulasa. Takodje je i uvodjenje pojma Licnosti u Svetoj Trojici cista jeres. To je kod nas proslo ali ne moze i nikad nece moci kod Grka. Ipak mi kaskamo a mozda i nikada necemo moci prevesti mnoga dela svetih otaca Crkve kojima su jednostavno rasparcali ovaj jereticki pokusaj. I tada sam prevodio nesto kako se pojam licnosti vezuje za stvoreno a niukom slucaju za Stvoritelja. Ali je to bilo potrebno Zizjulasu, kao sto je i ostalim rimokatolicki ( ili ekumenisticki, svejedno) nastrojenim profesorima kod nas. A ono sto je smetalo, tj, Dogmatika svetog oca Justina, se jednostavno morala izbaciti.
Ali nas to ne zanima. Ta Dogmatika je zastarela iako se na seminarima po Grckoj ta ista Justinova Dogmatika uzdize do nebesa. Skoro je u Atini bio govor o njoj. Ucestvovao je i nas ep. Irinej Bulovic, a ne zna se da li je bilo vise ljudi u samoj hali predavanja ili izvan koji nisu mogli stati unutra.
Okolnost da su ti prijatelji, sama po sebi ne isključuje činjenicu da oni propagiraju neka jeretička učenja.
Sa Milojkovim sam na Poukama debatovao na temu teorije evolucije. Tamo sam zastupao tezu o nepomirljivosti ontoloških zaključaka TE (smrt kao prirodni fenomen koji postoji od trenutka nastanka života) i pravoslavnog viđenja Stvaranja, Pada i Spasenja.
Verujem da je to tako. Medjutim, poenta priče je u nečem drugom. Djurović je pulen Vladike Ignjatija Midića i Irineja Bulovića. A oni su pak da tako kažem, tumači učenja Jovana Zizjulasa. Na slici su Zizjulas, Midić i Atanasije Jevtić...
I naravno, Djurović je prihvatio Midićevo-Zizjulasovo učenje o tome da duša...nije besmrtna. A to je jeretičko učenje po još uvek zvaničnom stavu SPC. Ima toga poprilično ali da skratim priću. A biva zanimljivo koliko Djurović voli Papu...Na slici je Djurović iz mladjih dana sa Papom Jovanom Pavlom II-im, kojom prilikom je Papi poklonio svoju sliku ...
Da sam na tvom mestu, ne bih tek tako lako upotrebljavao etiketu "jeresi"...
Neovisno od toga što su pomenuti sveštenici tvoji prijatelji, nesporna je činjenica da su oni novotarci, da su ekumenisti i što je najgore rasrbitelji SPC. I da se razumemo. Ja nisam vernik ali me nekako blago iritira, način na koji oni malo po malo razrušavaju neke osnove dogmatskog u SPC.
A kada je početkom 2014-te iz štampe izašla knjiga...
Svom žestinom se na nju obrušio ...a ko drugi do...Djurović...
Nadam se da mi nečeš zameriti zbog mog vidjenja njihovog učenja. Budi pozdravljen.
Sustinski problem nisu ova trojica pomenutih teologa, od kojih su dvojica svestenici, vec ta rimokatolicka struja koja ih nosi a kojom su podnauceni na teoloskom. O njoj sam govorio a oni i ostali ``vrhunski`` teolozi koji izlaze iz njega su samo nusprodukt tog uticaja, ako se uopste moze upotrebiti rec ``uticaj``. Tacnija rec je mozda osvajanje ili preuzimanje teoloskog. Ne samo oni nego su mnogi dosli da bi doktorirali na nekom od starih Otaca Crkve ( Djurovic je hteo doktorirati na Vas. Velikom) odjednom se preobracaju i svi na sav glas uzdizu Avgustina koga je Pravoslavna Crkva iz ciste ikonomije nazvala blazenim ili svestenim.
A evo i kako, u sta se mozes sam uveriti razgovarajuci sa nekim osrednjim studentima. Naime, cim se na fakultetu primeti neko ko malo odskace od ostalih svojom inteligencijom, verom, elanom... odmah mu se pridaje malo veca paznja od strane rimokatolicima nastrojenih profesora, ima tu par cisto rimokatolickh zar ne? Dakle sa tim studentom se vise razgovara, svi su mu prijateljski nastrojeni a pohvale, posalice i ``saputanja istina na uvo`` pljuste na sve strane. Da skratim pricu, takav mladi covek se hvata na udicu slavoljublja, a taj put mu je poplocan i osiguran Zizjulasom i Avgustinom koji se, naravno, otkrivaju samo izabranima. Proveri ovo sto sam napisao i videces zasto se slavoljublje, kao najveca strast, krije iza njihovih reci i ubedjenja. I kako slavoljublje moze biti gorljivo. A sam problem je u tome sto ce oni, pored sve svoje borbe za originalnost kao hrane svog slavoljublja, za par godina biti ona ``umerena struja`` mladjim teolozima koji dolaze.
Prijatelju, bez ljutnje, meni su ovo dobrano rekla-kazala priče koje se čuju u krugovima Borbe za veru, Grešnog Miloja, Artemija, Vladimira Dimitrijevića i sličnih.
Svakako da Teološki fakultet nije mesto podvižničke slave i pustinjskog smirenoumlja, ne moramo o tome debatovati.
ALi, naravno to ne znači da se svako revnovanje protiv TF automatski ima posmatrati kao pravoživlje.
Ne bih mogao da pričam u tim kategorijama i tim rovovima.
Etiketu jeresi u Zizjulasovom ucenju nisam ja prikacio. Prikacena mu je odavno kada su ustali Grcki profesori dogmatike i jedan vladika, sto sam svojevremeno i prevodio Milojkovu na Poukama. Ubrzo sam bio i kulturno banovan. Glavnu jeres koju Zizjulas ispoveda u svojim spisima je Gradacija u Svetoj Trojici. Evo pitaj Djurovica neka ti ponovi recenicu u kojoj je opisao sav Zizjulasov rad. Negde na Poukama je rekao sta je sustina Zizjulasove misije: Kao sto je Otac prvi u Trojici, tako i u Crkvi koja je slika Svete Trojice, prvenstvo pripada Rimskom Episkopu. Upitaj ga za ovo. Mozda sam propustio koje slovo i red reci, ali sustinu nisam. Ovde je Avva pogodio u centar. A da je to kriticki rekao ne samo: Svaka cast, vec bi mu i veliko Aksios uzviknuo.To je ucenje Zizjulasa.
Vidi, svako učenje Crkve može se zloupotrebiti tako da opravdava svakakve stvari. Ja zaista nisam apologeta carigradskih vlastoljubivih pretenzija.
Takođe, smatram da je neopravdan strah od jeresi monarhijanstva kada se govori o odnosima lica Svete Trojice.
Mi ne znamo puno.
Znamo vrlo malo, osnovno:
- Tri ličnosti, jedna suština
- Otac rađa Sina
- Otac ishodi Svetog Duha.
Ta "monarhija" Oca postoji, ali prepoznavanje toga nije ona jeres monarhijanstva koja je suštinski poništavala Trojicu.
Takodje je i uvodjenje pojma Licnosti u Svetoj Trojici cista jeres. To je kod nas proslo ali ne moze i nikad nece moci kod Grka. Ipak mi kaskamo a mozda i nikada necemo moci prevesti mnoga dela svetih otaca Crkve kojima su jednostavno rasparcali ovaj jereticki pokusaj. I tada sam prevodio nesto kako se pojam licnosti vezuje za stvoreno a niukom slucaju za Stvoritelja. Ali je to bilo potrebno Zizjulasu, kao sto je i ostalim rimokatolicki ( ili ekumenisticki, svejedno) nastrojenim profesorima kod nas. A ono sto je smetalo, tj, Dogmatika svetog oca Justina, se jednostavno morala izbaciti.
Ali nas to ne zanima. Ta Dogmatika je zastarela iako se na seminarima po Grckoj ta ista Justinova Dogmatika uzdize do nebesa. Skoro je u Atini bio govor o njoj. Ucestvovao je i nas ep. Irinej Bulovic, a ne zna se da li je bilo vise ljudi u samoj hali predavanja ili izvan koji nisu mogli stati unutra.
Ne razumem primedbu o "ličnosti" u Svetoj Trojici.
U vezi sa Justinom, mogu li dobiti neki link koji govori u prilog onome što tvrdiš.
Таkođe, ne govorim o tebi, ali dopustićeš mi slobodu sumnje u sve one koji se kunu u Justinovu Dogmatiku. Na primerima iz prakse, najčešće se vidi je reč o ljudi koji ne znaju puno, ali znaju puno da osuđuju pod plaštom revnosti.
Imam i ja fotke sa sveštenikom Ivanom Cvetkovićem još sa tih druženja foruma Pouke tj. ŽIve reči utehe.
I da, zaista je bilo tako: okupimo se u nekom manastiru, Liturgija, pričešće, agape i družimo se ceo dan.
Da, uz gitaru.
I da, bude veoma lepo.
Vedro.
Radosno...
S druge strane, imao sam prilike da budem i na mestima gde se okuplja "revniteljska" struja.
I ja sam potičem iz te "revniteljske" priče.
Pa ih razumem.
Ali mi ih je žao.
p.s. Ugrin je za mikrofonom, ali opet ne znam šta s tim. Peva čovek.
Verujem da je to tako. Medjutim, poenta priče je u nečem drugom. Djurović je pulen Vladike Ignjatija Midića i Irineja Bulovića. A oni su pak da tako kažem, tumači učenja Jovana Zizjulasa. Na slici su Zizjulas, Midić i Atanasije Jevtić...
Postoji jedna čudna stvar u kojoj se kao, neupitna polazna činjenica, uzima da je Jovan Ziziulas jeretik.
Pa, se onda svi koji su s njim ovako ili onako u vezi, takođe sumnjiče za jeres, otpadiju i šta već.
Lično, nisam oduševljenik Ziziulasovom teologijom. Ima par mesta iz "Dogmatskih tema" koja su mi ok, jer vrlo lepo objašnjava dogmate, ali generalno, nisam "fan"
Ja bih, ipak, da podsetim na sledeće činjenice u vezi sa Jovanom Ziziulasom:
- Kanonski je episkop (ok, mitropolit)
- Nije osuđen za jeres
- Nije ni zvanično optužen za jeres ni od koga.
- U jedinstvu je sa svim pomesnim Crkvama (zanemarićemo trenutno priču oko prekida opštenja između Moskve i Carigrada zbog Ukrajine)
I naravno, Djurović je prihvatio Midićevo-Zizjulasovo učenje o tome da duša...nije besmrtna. A to je jeretičko učenje po još uvek zvaničnom stavu SPC. Ima toga poprilično ali da skratim priću. A biva zanimljivo koliko Djurović voli Papu...Na slici je Djurović iz mladjih dana sa Papom Jovanom Pavlom II-im, kojom prilikom je Papi poklonio svoju sliku ...
Nemoj to, Jeroh.
Veoma te uvažavam kao možda i najkvalitetnijeg sagovornika na Religiji, ali ja ne mogu razgovarati na taj način.
Te fotografske argumentacije i učitavanja sadržaja i zaključaka....
Malo sam sit takvih stvari od borbezaveru, novinar.de, Istina je samo jedna - Artemije.
To kako oni rade su mučne stvari.
I klevetničke.
Uzgred, Zoran Đurović ikonopiše, radi ikone u klasičnom vizantijskom stilu, a često ih radi i po porudžbinama za rimkat.crkve.
"Besmrtnost duše"... I poricanje toga kao jeres...
TO su dublje teme. Nisu to tako jednostavne dihotomije
Neovisno od toga što su pomenuti sveštenici tvoji prijatelji, nesporna je činjenica da su oni novotarci, da su ekumenisti i što je najgore rasrbitelji SPC. I da se razumemo. Ja nisam vernik ali me nekako blago iritira, način na koji oni malo po malo razrušavaju neke osnove dogmatskog u SPC.
Artemiju knjigu ne želim da komentarišem.
Knjigu je, kako i sam kaže, "na audio snimku i transkriptima".
Šta je potvrda verodostojnosti transkripta? Artemijevim sledbenicima i saradnicima, ja NE VERUJEM. To su ljudi koji su, u nečijem interesu, svesno izveli raskol u SPC.
Ne vidim gde je integralni audio zapis i spisak refentnih mesta na koja se poziva?
Nadam se da mi nečeš zameriti zbog mog vidjenja njihovog učenja. Budi pozdravljen.
Prijatelju, bez ljutnje, meni su ovo dobrano rekla-kazala priče koje se čuju u krugovima Borbe za veru, Grešnog Miloja, Artemija, Vladimira Dimitrijevića i sličnih.
Svakako da Teološki fakultet nije mesto podvižničke slave i pustinjskog smirenoumlja, ne moramo o tome debatovati.
ALi, naravno to ne znači da se svako revnovanje protiv TF automatski ima posmatrati kao pravoživlje.
Ne bih mogao da pričam u tim kategorijama i tim rovovima.
Vidi, svako učenje Crkve može se zloupotrebiti tako da opravdava svakakve stvari. Ja zaista nisam apologeta carigradskih vlastoljubivih pretenzija.
Takođe, smatram da je neopravdan strah od jeresi monarhijanstva kada se govori o odnosima lica Svete Trojice.
Mi ne znamo puno.
Znamo vrlo malo, osnovno:
- Tri ličnosti, jedna suština
- Otac rađa Sina
- Otac ishodi Svetog Duha.
Ta "monarhija" Oca postoji, ali prepoznavanje toga nije ona jeres monarhijanstva koja je suštinski poništavala Trojicu.
Ne razumem primedbu o "ličnosti" u Svetoj Trojici.
U vezi sa Justinom, mogu li dobiti neki link koji govori u prilog onome što tvrdiš.
Таkođe, ne govorim o tebi, ali dopustićeš mi slobodu sumnje u sve one koji se kunu u Justinovu Dogmatiku. Na primerima iz prakse, najčešće se vidi je reč o ljudi koji ne znaju puno, ali znaju puno da osuđuju pod plaštom revnosti.
Ma taman posla da se ljutim bratski diskutujemo zar ne?
Drago mi je si pomenuo ovaj nacin etiketiranja jer to samo produkt ove postotacke teologije. Naime, cim se ko, ali bilo ko, iole suprotstavi duhovnim aristokratima ( oprosti ali ne mogu da zaobidjem ovaj pojam jer je ziv, tj zivi u nekima) odmah mu se prilepljuje koji od naziva: Artemijevac, Zilot, Taliban, Borac za veceru i drugi, doduse, duhoviti nazivi. Dakle sagovornik se odmah omalovazava i nabacuje mu se etiketa nekog ekstremistickog pokreta, grupe ili misljenja iako je taj covek mozda stajao u redu za pricest odmah do aristokrate u istoj Crkvi. To je plod ove teologije. Podela, etiketiranje, podvajanje... jer se neko tamo usudio da digne glasic protiv takvih teoloskih gromada kao sto m. Zizjulas, Janaras, ep. Midic....
Mi smo ovde na forumima. Ne poznajemo se, te takvo etiketiranje, ako se desi, i nema neke velike posledice, ali treba razgovarati sa nekim ko se tek upisao na teoloski a za osnovu ima zdravu svetootacku nauku, a kome se odmah usta zatvore cim pokusa da iznese bilo sta iz svoje male riznice, i biva ismejavan od potencijalne aristokratije oko sebe. Pokusas li, naci ces vise primera o ovome o cemu govorim, o vredjanju, podsmevanju i omalovazavanju... a gde sve to? Pa naravno na fakultetu kome je osnova i sama srz da uci o smirenju. Jer bez smirenja nema i ne moze biti teologije. Ima duhovnog aristokratizma, ali nema ni t od teologije.
Zlo ce vam doci od ucenih - rece sv. Kozma Eitolski, a ja se u svoj svojoj bezumnosti usudjujem da prepravim to u ...od poducenih. To jest od onih koje je tesko nauciti jer eto... postase ucitelji drugima. A ako bi se samo jedan od aristokrata zapitao: Kako sam dosao do toga da budem Avgustinovac kad pre upisa nisam ni cuo za njega? - mozda bi klupko pocelo malo da se odmotava. Ali to je skoro pa nemoguce, jer se tu mora ici protiv sebe, protiv samoljublja, gordosti, slavoljublja...
I tako nasi mladi Atinjani, koji bi vazda nesto novo slusali i govorili, u svoj svojoj aristokratskoj ususkanosti, nesvesno (veliki znak pitanja) ispovedaju novonastalu jeres Gradacije u Trojici, ili kako je ti nazva Monarhizmom Oca. Jeres koja je naravno, uvijena u lepe kutijice i sarene papirice ( koja od drevnih jeresi nije bila takva u zacetku?)
Ovo delo Mitropolita je od izuzetne vaznosti jer je tu uporedjivanjem Zizjulasovog ucenja i svetootackih spisa Atanasija, Kapadokijaca i Maksima, pokazao da se Zizjulasovo ucenje niucemu ne zasniva na svetim ocima i da je nepravoslavno. I Efvhariistijska Eklisiologija i krstenjska teologija.
Zato se m.Zizjulas ne postuje u Grckoj. nema ga na fakultetu, ne uci i ne pominje se nigde, a narocito posle skandala na Teoloskoj Akademiji u Bolosu i nacina na koji je izdejstvovao ``medalju``.
Imam i ja fotke sa sveštenikom Ivanom Cvetkovićem još sa tih druženja foruma Pouke tj. ŽIve reči utehe.
I da, zaista je bilo tako: okupimo se u nekom manastiru, Liturgija, pričešće, agape i družimo se ceo dan.
Da, uz gitaru.
I da, bude veoma lepo.
Vedro.
Radosno...
Malo mi nije logično ono...manastir, Liturgija, pričešće i ...rok muzika, onaj ''teži'' rok...
S druge strane, imao sam prilike da budem i na mestima gde se okuplja "revniteljska" struja.
I ja sam potičem iz te "revniteljske" priče.
Pa ih razumem.
Ali mi ih je žao.
Ako misliš na Zilote kao revnitelje...to je ...neka druga priča...
Postoji jedna čudna stvar u kojoj se kao, neupitna polazna činjenica, uzima da je Jovan Ziziulas jeretik.
Pa, se onda svi koji su s njim ovako ili onako u vezi, takođe sumnjiče za jeres, otpadiju i šta već.
Lično, nisam oduševljenik Ziziulasovom teologijom. Ima par mesta iz "Dogmatskih tema" koja su mi ok, jer vrlo lepo objašnjava dogmate, ali generalno, nisam "fan"
Ja bih, ipak, da podsetim na sledeće činjenice u vezi sa Jovanom Ziziulasom:
- Kanonski je episkop (ok, mitropolit)
- Nije osuđen za jeres
- Nije ni zvanično optužen za jeres ni od koga.
- U jedinstvu je sa svim pomesnim Crkvama (zanemarićemo trenutno priču oko prekida opštenja između Moskve i Carigrada zbog Ukrajine)
Shvatljivo mi je da Artemiju i njegovim sledbenicima ne veruješ. A veoma me interesuje kakav su to raskol u SPC izveli Artemijevi sledbenici...i to u nečijem interesu...
Ma taman posla da se ljutim bratski diskutujemo zar ne?
Drago mi je si pomenuo ovaj nacin etiketiranja jer to samo produkt ove postotacke teologije. Naime, cim se ko, ali bilo ko, iole suprotstavi duhovnim aristokratima ( oprosti ali ne mogu da zaobidjem ovaj pojam jer je ziv, tj zivi u nekima) odmah mu se prilepljuje koji od naziva: Artemijevac, Zilot, Taliban, Borac za veceru i drugi, doduse, duhoviti nazivi. Dakle sagovornik se odmah omalovazava i nabacuje mu se etiketa nekog ekstremistickog pokreta, grupe ili misljenja iako je taj covek mozda stajao u redu za pricest odmah do aristokrate u istoj Crkvi. To je plod ove teologije. Podela, etiketiranje, podvajanje... jer se neko tamo usudio da digne glasic protiv takvih teoloskih gromada kao sto m. Zizjulas, Janaras, ep. Midic....
Mi smo ovde na forumima. Ne poznajemo se, te takvo etiketiranje, ako se desi, i nema neke velike posledice, ali treba razgovarati sa nekim ko se tek upisao na teoloski a za osnovu ima zdravu svetootacku nauku, a kome se odmah usta zatvore cim pokusa da iznese bilo sta iz svoje male riznice, i biva ismejavan od potencijalne aristokratije oko sebe. Pokusas li, naci ces vise primera o ovome o cemu govorim, o vredjanju, podsmevanju i omalovazavanju... a gde sve to? Pa naravno na fakultetu kome je osnova i sama srz da uci o smirenju. Jer bez smirenja nema i ne moze biti teologije. Ima duhovnog aristokratizma, ali nema ni t od teologije.
Zlo ce vam doci od ucenih - rece sv. Kozma Eitolski, a ja se u svoj svojoj bezumnosti usudjujem da prepravim to u ...od poducenih. To jest od onih koje je tesko nauciti jer eto... postase ucitelji drugima. A ako bi se samo jedan od aristokrata zapitao: Kako sam dosao do toga da budem Avgustinovac kad pre upisa nisam ni cuo za njega? - mozda bi klupko pocelo malo da se odmotava. Ali to je skoro pa nemoguce, jer se tu mora ici protiv sebe, protiv samoljublja, gordosti, slavoljublja..
Još je Origen rekao "nema bogoslova bez molitve".
U tom smislu, mi možemo pričati o svrsishodnosti Teološkog Fakulteta kao institucije uopšte.
Takođe, ja ne mogu kao polaznu osnovu prihvatiti opštu tezu o nadobudnosti studenata i profesora TF.
Nadobudnost u njima često vide ljudi koji ne mogu da shvate da je neke stvari potrebno i čitati i naučiti.
I hirurzi svakako izgledaju nadobudni čistačicama i medicinskim sestrama u bolnicama, zar ne?
Takođe, teza "zlo će vam doći od učenih" mi nije prihvatljiva. Namerno kažem TEZA, a ne misao sv.Kozme. Jer, tu misao su pojedini ljudi pretvorili u tezu, nego i u aksiom. Nešto poput crkvenog pandana onog usklika iz "Lepih sela": "da se vi školovani šta pitate, otišli bi i Srbi i Srbija...".
To nije u redu.
Đavo pokušava da koristi svaku ljudsku slabost.
Naučene će nadimati sujetom, neučene će nadimati nerazumnom revnošću.
U krajnjoj liniji, prvi odu u jeres, drugi u raskol, a oboje, oprelešćeni gordošću, srljaju u PROPAST
Recimo, sv. Grigorije Bogoslov se zgražavao kako su se arijanske poštapalice i parole primile među prostim svetom.
Nije mi pri ruci Kartašovljev 1.tom "Vaseljenskih Sabora" da ti citiram. (ostajem dužan kasnije)
I tako nasi mladi Atinjani, koji bi vazda nesto novo slusali i govorili, u svoj svojoj aristokratskoj ususkanosti, nesvesno (veliki znak pitanja) ispovedaju novonastalu jeres Gradacije u Trojici, ili kako je ti nazva Monarhizmom Oca. Jeres koja je naravno, uvijena u lepe kutijice i sarene papirice ( koja od drevnih jeresi nije bila takva u zacetku?)
Nije mi baš najjasnija ova primedba.
Kao što rekoh, pravoslavno učenje uvek je prepoznavalo, tako da kažem "uzročne odnose" između Lica Sv.Trojice, ne umanjujući pritom nijedno od njih.
Ko to sada osporava i kako?
Ovo delo Mitropolita je od izuzetne vaznosti jer je tu uporedjivanjem Zizjulasovog ucenja i svetootackih spisa Atanasija, Kapadokijaca i Maksima, pokazao da se Zizjulasovo ucenje niucemu ne zasniva na svetim ocima i da je nepravoslavno. I Efvhariistijska Eklisiologija i krstenjska teologija.
Zato se m.Zizjulas ne postuje u Grckoj. nema ga na fakultetu, ne uci i ne pominje se nigde, a narocito posle skandala na Teoloskoj Akademiji u Bolosu i nacina na koji je izdejstvovao ``medalju``.
Nema potrebe da mene svrstavaš u fanove Zizjulasa, jer ja to nisam.
I svakako, sam znaš, u bogoslovlju je stvar dijaloga.
U tom smislu, "A napisao nešto, B tvrdi da je opovrgao", ne znači kraj.
Nije mi namera da branim lik i delo titularnog mitropolita pergamskog, samo da podsetim da je on kanonski arhijerej, u jedinstvu sa Crkvom.
Niti zvanično optužen, niti zvanično osuđen ni za kakvu jeres.
Malo mi nije logično ono...manastir, Liturgija, pričešće i ...rok muzika, onaj ''teži'' rok...
Ako misliš na Zilote kao revnitelje...to je ...neka druga priča...
Ziziulas je poznat po ovom... 'Ni jedna istorijska crkvena zajednica ne može pretendovati na to da je crkva, ako je prestala da teži jedinstvu sa drugim crkvama''
a to kazivanje samo po sebi nipodaštava suštinu pravoslavne eklisiologije u smislu sabornosti, kao jednog od osnovnih atributa crkve.
A ona priča o jednoj svetskoj crkvi kao krajnjem cilju ekumenizma podrazumeva ...šta...Da na njenom čelu bude...Papa...
Što, pa ne peva se tamo dark metal niti Merilin Menson
Kad kažem "ziloti" ne mislim na naše starokalendarce, već na nesrećne ljude koji su se okupili u raskolu oko Artemija, ali i na ljude koji su, srećom, ostali u Crkvi, ali cenim da greše u pristupu i razumevanju.
Citirani Ziziulasov deo ne mogu konačno prosuđivati, jer ne znam kontekst. ALi svejedno i na osnovu ovoga što si postavio mogu pretpostaviti neke zaključke:
- Ziziulas se ne pričešćuje ni kod RKC ni kod ijedne druge hrišćanske zajednice
- Imajući u vidu da se zajednica, tj. Crkva projavljuje oko Čaše, to jasno znači koga smatra Crkvom
- I u na kraju, težnja za jedinstvom, prvenstveno je težnja za ponovnim sabiranjem rasturenog. Crkva koja odustane od napora za vraćanje u svoje okrilje, stavom "baš me briga", izdaje svoju misiju. I to je zaista tako.
Nedavno sam nešto pričao na forumu na tu temu https://forum.krstarica.com/threads...-crkve-o-covekovom-stanju-posle-smrti.823932/
Ranije sam bespogovorno prihvatao tezu o besmrtnoj duši koja nadživljuje telo.
Ali sam čitajući kasnije, došao do zaključka da to i nije baš tako jasno ispravno, kao što izgleda na prvi pogled.
Citat iz Mt 10:28 u jevrejskom izvorniku koristi reč "Nefeš", čini mi se.
I nisam baš siguran da se to uklapa u platonističko viđenje duh-duša-telo, naročito ako se to Hristovo upozorenje čita u svetlu svih njegovih iskaza iz Jovanovog Jevanđelja
- Zaista, zaista vam kažem: Ko moju riječ sluša i vjeruje Onome koji me je poslao, ima život vječni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život
- Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživjeće
- Zaista, zaista vam kažem: Ko održi riječ moju neće vidjeti smrti vavijek.
- I kao što Mojsej podiže zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin Čovječiji, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni,
- Jer Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jednorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni
- Ko vjeruje u Sina, ima život vječni;
- Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega. I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su
činili zlo u vaskrsenje suda.
- Istražujete Pisma, jer vi mislite da u njima imate život vječni; a baš ona svjedoče o meni. I nećete da dođete k meni da imate život.
- Jer hljeb je Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svijetu
- A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i vjeruje u njega ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan
- Zaista, zaista vam kažem: Koji vjeruje u mene ima život vječni.
- Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; ako ko jede od ovoga hljeba živjeće vavijek
- Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima život vječni;i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan. ... Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu.
- Kao što mene posla živi Otac, i kao što ja živim zbog Oca, i onaj koji jede mene i on će živjeti zbog mene
- Ovo je hljeb koji siđe s neba: ne kao što oci vaši jedoše manu, i pomriješe; koji jede hljeb ovaj živjeće vavijek
- Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju
- Zato me Otac ljubi, jer ja život svoj polažem da ga opet uzmem.
- Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.
- Ja sam vaskrsenje i život; koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće.
- I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo?
- I znam da je zapovijest njegova život vječni
- Ja sam put i istina i život
- Još malo i svijet me više neće vidjeti, a vi ćete me vidjeti, jer ja živim, i vi ćete živjeti.
- Kao što si mu dao vlast nad svakim tijelom, da svemu što si mu dao, daruje im život vječni. A ovo je vječni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista
- A ova su zapisana da vjerujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da vjerujući imate život u ime njegovo
Moj neki zaključak jeste da je Vaskrsenje centar naše vere.
A tamo gde je vera u besmrtnu dušu, Vaskrsenje je od sporednog značaja.
Naravno, prethodne dve rečenice nakon spojlera, sam uneo kao poziv za diskusiju.
Pa, ako zanima, možemo načeti i nešto više.
To mi je posebno interesantno, naročito nakon smrtnog slučaja u porodici (nedavna smrt moje majke)
Zanimljivo je to...staro-novo...Izgleda bezazleno ali u suštini...nije bezazleno...
To staro/novo je veštačka podela i fenomen vrlo karakterističan za Ruse i Srbe.
Bojim se da pojedina braća i sestre, braneći ono što smatraju "starim", zapravo brane "novotarije".
Primer: zvončići prilikom trenutka Osvećenja Darova. To je sastavni deo Liturgije po "starom". A zapravo, reč je o dodatku koji je ušao iz rimokatoličke "Tihe Mise" gde su zvončići uvedeni da vernicima napomenu da se u tom trenutku radi osvećenje darova. Slična stvar je i sa pokazivanjem na darove prilikom reči ustanovljenja. TO je isto ušlo iz rimokatoličke mise, jer se kod njih smatra da u tom trenutku dolazi do osvećenja darova. Itd....
Tiho/glasno čitanje molitvi takođe...
JOš je car Justinijan izdao svojevremeno novelu u kojoj je naredio da se molitve imaju čitati čujno, kao što je bilo i pre te njegove novele...
Možemo paralelno i te dve teme: Liturgija i Vaskrsenje (tj. ovo što sam pomenuo pre poslednjeg citata)...
Shvatljivo mi je da Artemiju i njegovim sledbenicima ne veruješ. A veoma me interesuje kakav su to raskol u SPC izveli Artemijevi sledbenici...i to u nečijem interesu...
Artemije (a ne zovem ga Marko Radosavljević, samo iz poštovanja prema njegovom doraskolničkom činu i statusu monaha i episkopa) je dugo stvarao ekipu monaha koji će biti njegovi bespogovorni sledbenici. Kritikujući nepogrešivost i nezabludivost pape, Artemije i njegovi su uveli u praksi nepogrešivost Artemija.
VIdim da se oni pozivaju na paralelu sa slučajem sv.Jovana Zlatoustog. ALi, za poređenje to nije. Jer, sv.Jovan je prihvatio osudu, a Artemiej se predomišlao, te prihvata, te ne prihvata, te upada u manastir Duboki Potok, te formira paralelnu jerarhiju, te SAM rukopolaže svoje "horepiskope", osniva "katakombne crkve".
Finansira ga Miloje Stevanović, tzv. "Grešni Miloje" bivši član CK SKJ, privatni preduzetnik čiji radnici rade puno radno vreme i na Božić i na Vaskrs, čovek koji se odmah po obraćenju našao samopozvan da sve druge uči o veri.
Sve pomesne Crkve primile su k znanju činjenicu Artemijevog najpre razrešenja, a potom i raščinjenja.
Artemije sad ima svoju "crkvu" koja ni sa kim od pomesnih Pravoslavnih Crkava nije u zajednici.
Na svojim "liturgijama" on od pravoslavnih jerarha ne pominje NIKOG, tako da ispada da je on sebi jedini validni prvojerarh.
Papa...
Eto, ne zameri što se raspisah nešto o tome.
Ali, isto, ne zameri što nisam voljan o tome više da pričam.
To su teške i toksične priče.
Meni je žao naroda koji sledi za njih.
Narod koji je iskreno verujući, ali koji je oprelešćen.
Sad je to je isti sektaški mentalitet kao što ga imaju i starokalendarci.
Osuđivanje, strah, promašene teme, grč...
Odsustvo radosti...
Još je Origen rekao "nema bogoslova bez molitve".
U tom smislu, mi možemo pričati o svrsishodnosti Teološkog Fakulteta kao institucije uopšte.
Takođe, ja ne mogu kao polaznu osnovu prihvatiti opštu tezu o nadobudnosti studenata i profesora TF.
Nadobudnost u njima često vide ljudi koji ne mogu da shvate da je neke stvari potrebno i čitati i naučiti.
I hirurzi svakako izgledaju nadobudni čistačicama i medicinskim sestrama u bolnicama, zar ne?
Takođe, teza "zlo će vam doći od učenih" mi nije prihvatljiva. Namerno kažem TEZA, a ne misao sv.Kozme. Jer, tu misao su pojedini ljudi pretvorili u tezu, nego i u aksiom. Nešto poput crkvenog pandana onog usklika iz "Lepih sela": "da se vi školovani šta pitate, otišli bi i Srbi i Srbija...".
To nije u redu.
Đavo pokušava da koristi svaku ljudsku slabost.
Naučene će nadimati sujetom, neučene će nadimati nerazumnom revnošću.
U krajnjoj liniji, prvi odu u jeres, drugi u raskol, a oboje, oprelešćeni gordošću, srljaju u PROPAST
Recimo, sv. Grigorije Bogoslov se zgražavao kako su se arijanske poštapalice i parole primile među prostim svetom.
Nije mi pri ruci Kartašovljev 1.tom "Vaseljenskih Sabora" da ti citiram. (ostajem dužan kasnije)
Nije mi baš najjasnija ova primedba.
Kao što rekoh, pravoslavno učenje uvek je prepoznavalo, tako da kažem "uzročne odnose" između Lica Sv.Trojice, ne umanjujući pritom nijedno od njih.
Ko to sada osporava i kako?
Nema potrebe da mene svrstavaš u fanove Zizjulasa, jer ja to nisam.
I svakako, sam znaš, u bogoslovlju je stvar dijaloga.
U tom smislu, "A napisao nešto, B tvrdi da je opovrgao", ne znači kraj.
Nije mi namera da branim lik i delo titularnog mitropolita pergamskog, samo da podsetim da je on kanonski arhijerej, u jedinstvu sa Crkvom.
Niti zvanično optužen, niti zvanično osuđen ni za kakvu jeres.
Dobro. Bar rascistismo da nisam raskolnik. Dok je bio episkop, Artemije mi je bio ubedljivo najomiljeniji Vladika, ali iako se nisam slagao sa nacinom rascinjenja, postujem i drzim se odluka Sabora. A zaista treba izbaciti dosadasnju praksu postotackih teologa da se svako ko kritikuje TF ili sta se na njemu radi ili uci, odmah automatski etiketira raskolnikom. I sad treba svi da cutimo pred tim da se tamo i zvanicno uci da, u stvari, Mojsije i nije napisao knjigu postanja!!!? Iako je nas Jeroh ovde majstorski opovrgavao ateisticki pristup evoluciji, jadnik ne bi imao nikakve sanse protiv teologa evolucionista, jer Postanje.... nije postanje .
Ovo oko revnosti zaista ne razumem. Da li je revnitelj onaj koji samo postavlja pitanja ili onaj koji postavlja kriticka pitanja? Sta je to lose u revniteljstvu? Koji od svetih otaca nije bio revnitelj? Bezumno bi bilo da se neko sad poredi sa njima te da se smatra revniteljem, tako da sebe ni u snu ne smatram revniteljem. Medjutim ako nastaje neka nova teologija u Pravoslavlju, ako se protiv te teologije podizu drugi teolozi i vladike, da li je neumesno to i istrazivati pomalo? I da li je zilot ili revnitelj onaj koji brani Crkvenu Dogmatiku ili onaj koji brani novoteologiju?
Kazes da nisi nesto pristalica Zizjulasove teologije a sa druge strane kazes: - Tri ličnosti, jedna suština... i da postoji monarhija Oca. Sta je to ako ne direktan upliv Zizjulasovog ucenja? Od kada se to u Pravoslavnoj teologiji koristi izraz ``Licnost``? Odvajkada? Od pocetka Hriscanstva?
Ovo se lako moze uporediti sa time kako je Miller Adventistima propovedao da se odvajkada svetkovala subota i placao desetak, ili Rasel kako je Bozije ime jehova i ostalo. I danas ni jedan clan ovih organizacija nema predstavu da je to neko pre stotinak godina stvorio jer uobrazilja zeli da ono u sta veruje, predstavi kao autenticno. Probao si i video da je nemoguce ubetiti ih da im je organizacija i ucenje koje sa sobom nosi staro stotinak godina i da se nikada pre njih nije pominjalo. Nema sanse, zar ne? Taj izraz ``licnost`` je mnogo mladji i od kauboja i od Rasela, a predstavljen je kao ``drevnootacki``. E to ``drevnootacki`` je Mitropolit Jeronim razvejao. Ja sam ti samo dao linkove koje si trazio, a da ne preteram, postavio bih stotinu drugih od Grckih teologa, prezvitera, doktora teologije, jos par profesora.... a sve se oni izuzetno kriticki osvrcu na pisanje najveceg zivog Hriscanskog Teologa. Naravno po Vatican Insider-u https://www.lastampa.it/2014/02/26/...ks-failure-TBASA0xm7GktUgyKvmq3UN/pagina.html
Mislim... muka mi je od tog njegovog ucenja. Muka od nerviranja. Muka sto su tako daroviti i izuzetno inteligentni mladi ljudi, dozvolili da ih vrata pakla ( visokoumlje) nadvladaju. Zasto je rec Licnost problem? Ukratko cu prevesti Mitropolita Jeronima, a ako zelis detaljnije prevodjenje, eto zamoli Avvu da ti prevede osnovne teze izlaganja. negde rece da odlicno barata grckim tako da nece biti nikakvih problema.
Mitropolit zapocinje od same srzi Zizjulasovog ucenja, te se vraca na govore Atanasija Velikog koji na stavove Arijanaca ( neki grese kada Arijance zamisljaju kao krezube dekice krivog nosa podmuklog pogleda. Ne. To je tad bila ``teoloska elita`` sastavljena od mladih i inteligentnih teologa koji takodje ne primetise da su ih vrata pakla ( visokoumlje) nadvladala) koji su u sustini izlozeni ovako: ἤ ὁ Υἱός εἶναι γέννημα τῆς οὐσίας καί, ἑπομένως, εἶναι κατ’ ἀνάγκη γέννηση, ἤ εἶναι ἐκ τῆς βουλήσεως, ὁπότε εἶναι κτίσμα. Tj. Ili je Sin rodjen od sustine ( prirode) i sledstveno tome iz nuznosti, ili je od volje sto znaci da je stvoren. Ako se covek malo vise udubi u ovo vidi se izuzetna lukavost stava. Takodje se vidi da se i sam arijanizam razvio iz duboke teologije i dogmatike.
Dalje Mitropolit prilaze odgovore sv.Atanasija o tom pitanju a posebnu paznju daje recima:
Tά πρόσωπα τῆς Ἁγίας Τριάδος ἔχουν κοινή οὐσία καί κοινή ἐνέργεια, κοινή θέληση καί βούληση. ∆έν εἶναι ἄλλη ἡ θέληση τοῦ Πατρός, ἄλλη ἡ θέληση τοῦ Υἱοῦ, καί ἄλλη ἡ θέληση τοῦ Ἁγίου Πνεύματος. Tj. Lica Svete Trojice imaju zajednicku sustinu i zajednicku energiju, zajednicko proizvoljenje i zajednicku volju. Nije drugo proizvoljenje Oca i drugo Sina i drugo Svetoga Duha.
Zatim se Mitropolit vraca na ucenje m. Ziz. te navodi njegove stavove koji iskrivljuju reci sv. Atanasija i koji uci da su Sin i Sveti Duh primili prirodu od Oca a ne samo upostas ujedno ubacujuci pojam slobode u svakom ipostasu.... Ovo zaista treba prevesti od reci do reci te iako mi je muka od Zizjulasa, evo obecavam ti da cu se svojski potruditi i prevesti ovih 70-tak stranica ne samo zbog tebe, koga postujem vec i zbog ``nepokornih u Judeji``. Interesantna su pitanja i obrazlozenja Mitropolita Jeronima koji je i jedan od najobrazovanijih Grckih episkopa.
Zizjulasu je potreban izraz ``licnost`` jer ako njega postavi u Svetu Trojicu, onda moze govoriti i o svim osobinama koje ta rec nosi, te na taj nacin i naciniti monarhiju Oca koja ne postoji u Pravoslavlju. Stvarajuci monarhiju, uz pomoc stotinak sofizama, a pozivajuci se na nepostojece svetootacke reci, kao sto prof. Kornarakis iznosi, i lazima m. Zizjulas slavno i trijumfalno dokazuje da je Crkva na zemji slika Svete Trojice a Rimski papa slika Oca.
Sve ovo Avva iznese u jednoj recenici a ja se ubih kuckajuci. Pametan covek.
Jedan od "trojice A" se ovde , mozda(?) , "pozdravljao i sa jos nekim i sa jos necim" :
Njihovo jedinstvo se , izgleda nakon one Bajdenove posete KiM , pretvorilo u nesto sasvim drugo i to na zalost i njihovu , na zalost verujucih , ali i na zalost SPC .
Omiljeni rok bendovi Sveštenika Ivana Cvetkovića, po njegovom kazivanju su ''Metaliku'', ''Megadet'', ''Rejdž agenst mašin'', ''Fu fajters'', ''Gotan prodžekt''…
Obrati pažnju recimo na ovo...
bivaju li na svoj način zanimljive one dve mrtvačke glave u onoj posudi...Na svoj način je zanimljivo i ono od Metalike...My Friend Of Misery. Ima štošta toga na svoj način zanimljivo ali da skratim priču.
A ako je takva muzika koju voli svira sveštenik Ivan u funkciji primamljivanja mladih ljubitelja takve muzike, nekako mi ni to nije...ispravno...
Dobro. Bar rascistismo da nisam raskolnik. Dok je bio episkop, Artemije mi je bio ubedljivo najomiljeniji Vladika, ali iako se nisam slagao sa nacinom rascinjenja, postujem i drzim se odluka Sabora. A zaista treba izbaciti dosadasnju praksu postotackih teologa da se svako ko kritikuje TF ili sta se na njemu radi ili uci, odmah automatski etiketira raskolnikom. I sad treba svi da cutimo pred tim da se tamo i zvanicno uci da, u stvari, Mojsije i nije napisao knjigu postanja!!!? Iako je nas Jeroh ovde majstorski opovrgavao ateisticki pristup evoluciji, jadnik ne bi imao nikakve sanse protiv teologa evolucionista, jer Postanje.... nije postanje .
Ovo oko revnosti zaista ne razumem. Da li je revnitelj onaj koji samo postavlja pitanja ili onaj koji postavlja kriticka pitanja? Sta je to lose u revniteljstvu? Koji od svetih otaca nije bio revnitelj? Bezumno bi bilo da se neko sad poredi sa njima te da se smatra revniteljem, tako da sebe ni u snu ne smatram revniteljem. Medjutim ako nastaje neka nova teologija u Pravoslavlju, ako se protiv te teologije podizu drugi teolozi i vladike, da li je neumesno to i istrazivati pomalo? I da li je zilot ili revnitelj onaj koji brani Crkvenu Dogmatiku ili onaj koji brani novoteologiju?
Kazes da nisi nesto pristalica Zizjulasove teologije a sa druge strane kazes: - Tri ličnosti, jedna suština... i da postoji monarhija Oca. Sta je to ako ne direktan upliv Zizjulasovog ucenja? Od kada se to u Pravoslavnoj teologiji koristi izraz ``Licnost``? Odvajkada? Od pocetka Hriscanstva?
Ovo se lako moze uporediti sa time kako je Miller Adventistima propovedao da se odvajkada svetkovala subota i placao desetak, ili Rasel kako je Bozije ime jehova i ostalo. I danas ni jedan clan ovih organizacija nema predstavu da je to neko pre stotinak godina stvorio jer uobrazilja zeli da ono u sta veruje, predstavi kao autenticno. Probao si i video da je nemoguce ubetiti ih da im je organizacija i ucenje koje sa sobom nosi staro stotinak godina i da se nikada pre njih nije pominjalo. Nema sanse, zar ne? Taj izraz ``licnost`` je mnogo mladji i od kauboja i od Rasela, a predstavljen je kao ``drevnootacki``. E to ``drevnootacki`` je Mitropolit Jeronim razvejao. Ja sam ti samo dao linkove koje si trazio, a da ne preteram, postavio bih stotinu drugih od Grckih teologa, prezvitera, doktora teologije, jos par profesora.... a sve se oni izuzetno kriticki osvrcu na pisanje najveceg zivog Hriscanskog Teologa. Naravno po Vatican Insider-u https://www.lastampa.it/2014/02/26/...ks-failure-TBASA0xm7GktUgyKvmq3UN/pagina.html
Mislim... muka mi je od tog njegovog ucenja. Muka od nerviranja. Muka sto su tako daroviti i izuzetno inteligentni mladi ljudi, dozvolili da ih vrata pakla ( visokoumlje) nadvladaju. Zasto je rec Licnost problem? Ukratko cu prevesti Mitropolita Jeronima, a ako zelis detaljnije prevodjenje, eto zamoli Avvu da ti prevede osnovne teze izlaganja. negde rece da odlicno barata grckim tako da nece biti nikakvih problema.
Mitropolit zapocinje od same srzi Zizjulasovog ucenja, te se vraca na govore Atanasija Velikog koji na stavove Arijanaca ( neki grese kada Arijance zamisljaju kao krezube dekice krivog nosa podmuklog pogleda. Ne. To je tad bila ``teoloska elita`` sastavljena od mladih i inteligentnih teologa koji takodje ne primetise da su ih vrata pakla ( visokoumlje) nadvladala) koji su u sustini izlozeni ovako: ἤ ὁ Υἱός εἶναι γέννημα τῆς οὐσίας καί, ἑπομένως, εἶναι κατ’ ἀνάγκη γέννηση, ἤ εἶναι ἐκ τῆς βουλήσεως, ὁπότε εἶναι κτίσμα. Tj. Ili je Sin rodjen od sustine ( prirode) i sledstveno tome iz nuznosti, ili je od volje sto znaci da je stvoren. Ako se covek malo vise udubi u ovo vidi se izuzetna lukavost stava. Takodje se vidi da se i sam arijanizam razvio iz duboke teologije i dogmatike.
Dalje Mitropolit prilaze odgovore sv.Atanasija o tom pitanju a posebnu paznju daje recima:
Tά πρόσωπα τῆς Ἁγίας Τριάδος ἔχουν κοινή οὐσία καί κοινή ἐνέργεια, κοινή θέληση καί βούληση. ∆έν εἶναι ἄλλη ἡ θέληση τοῦ Πατρός, ἄλλη ἡ θέληση τοῦ Υἱοῦ, καί ἄλλη ἡ θέληση τοῦ Ἁγίου Πνεύματος. Tj. Lica Svete Trojice imaju zajednicku sustinu i zajednicku energiju, zajednicko proizvoljenje i zajednicku volju. Nije drugo proizvoljenje Oca i drugo Sina i drugo Svetoga Duha.
Zatim se Mitropolit vraca na ucenje m. Ziz. te navodi njegove stavove koji iskrivljuju reci sv. Atanasija i koji uci da su Sin i Sveti Duh primili prirodu od Oca a ne samo upostas ujedno ubacujuci pojam slobode u svakom ipostasu.... Ovo zaista treba prevesti od reci do reci te iako mi je muka od Zizjulasa, evo obecavam ti da cu se svojski potruditi i prevesti ovih 70-tak stranica ne samo zbog tebe, koga postujem vec i zbog ``nepokornih u Judeji``. Interesantna su pitanja i obrazlozenja Mitropolita Jeronima koji je i jedan od najobrazovanijih Grckih episkopa.
Zizjulasu je potreban izraz ``licnost`` jer ako njega postavi u Svetu Trojicu, onda moze govoriti i o svim osobinama koje ta rec nosi, te na taj nacin i naciniti monarhiju Oca koja ne postoji u Pravoslavlju. Stvarajuci monarhiju, uz pomoc stotinak sofizama, a pozivajuci se na nepostojece svetootacke reci, kao sto prof. Kornarakis iznosi, i lazima m. Zizjulas slavno i trijumfalno dokazuje da je Crkva na zemji slika Svete Trojice a Rimski papa slika Oca.
Sve ovo Avva iznese u jednoj recenici a ja se ubih kuckajuci. Pametan covek.
Da se fokusiram na ovo:
''Tri ličnosti, jedna suština''?
Ja sam tako naučio otkako sam aktivnije u Crkvi, a to je od 1995. godine, kad sam upravo kod Vladimira Dimitrijevića išao na veronauku....
Čudi me zašto te to buni.
Hajde, kad si već ranije pomenuo Justina Ćelijskog i njegovu Dogmatiku...
Pa, evo... https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/25/?pismo=lat
On potpuno slobodno koristi pojam ''ličnost'' i ''lice'' opisujući Oca, opisujući Sina i opisujući Svetoga Duha..
Koji termin ti koristiš da ih opišeš?
Kako složiš pojmove ''suština'', ''priroda'', ''ipostas'' i ''prosopon-ličnost-lice''
Omiljeni rok bendovi Sveštenika Ivana Cvetkovića, po njegovom kazivanju su ''Metaliku'', ''Megadet'', ''Rejdž agenst mašin'', ''Fu fajters'', ''Gotan prodžekt''…
Obrati pažnju recimo na ovo...
bivaju li na svoj način zanimljive one dve mrtvačke glave u onoj posudi...Na svoj način je zanimljivo i ono od Metalike...My Friend Of Misery. Ima štošta toga na svoj način zanimljivo ali da skratim priču.
A ako je takva muzika koju voli svira sveštenik Ivan u funkciji primamljivanja mladih ljubitelja takve muzike, nekako mi ni to nije...ispravno...
Jeroh, nije to ono što ti misliš.
Tj. nije sveštenik Ivan Cvetković profil zaluđenika takve muzike.
Njega stvarno znam dugo i zaista je u pitanju čovek gorljive vere, toliko predan i posvećen svešteničkom pozivu i misionarenju.
Čovek koji je kao sveštenik u selu pored Jagodine, nekoliko godina živeo u trošnoj kući, punoj vlage, koja je prokišnjavala, a opet bio pun žara i radosti propovedi Jevanđelja, kako među svojim parohijanima, tako i na internetu kroz sajt Žive Reči Utehe i forum Pouke.
