Nemam kome da se pozalim..

[nncovek]

Sada je 12.18h. Jos sat vremena i trebam da krenem na posao.. Ja nemam volju. Svakog dana sve manje. Posao kao posao nije bitan, bitno je zasto radim.. za koga?
Valjda svi mi radimo da bi smo zaradili nekakav novac i od njega ziveli, uzivali... Ja nemam za koga da radim. Muka mi je od samog sebe. Ubija me depresija, ubija me deset godina..
Gledam pomalo druge ljude kako zive, sta je to sto ih odrzava u zivotu..
Ja ne znam jos koliko cu moci ovako.
Moje razmisljanje cak nije ni od danas do sutra, poceo sam da razmisljam pola sata unapred. Samopouzdanje i motivacija su nula, a tolika je i volja za zivot.

 

[Protektor]

Šta da ti kažem?Život može da bude teško sranje.Dobrodošao u moj svet.
Ipak, ne bi trebalo nikada da kažeš "ne znam koliko ću više ovako".Niko ne voli pesimiste i nije sve tako crno.Samo si ti tako sagledavaš stvari.
Ja već dve godine umirem svakog dana i ponovo se rodim da bih opet umro.Zaista se osećam loše ali ne razmišljam da je kraj mom životu ili sreći.Jednostavno,čekam i nadam se.Ali nije sve u tome.
Da ti kažem iskreno, nisi se obratio na pravu adresu.Ti si "zaglibio" u depresiju i treba ti stručna pomoć kada već nisi sposoban da sam središ svoj život.
Ako ti je život teški shit nadji neku zanimaciju.Nadji se u nečemu gde vidiš sebe.Na primer, ja sam se posvetio slikanju,čitanju,izučavanju latinskog jezika,pisanju....Moraš nešto da uradiš na sebi.
Samo jedno da ti kažem - Da bi prevazišao sve to moraš gotovo sve promeniti u životu.