Dojce Vele objavljuje:
Bernt Rigert
Napad na Libiju – jednačina sa mnogo nepoznatih
www.dw-world.de/dw/article/0,,6476715,00.html
Međunarodna koalicija predvođena Francuskom započela je napade Libiju, čime se upustila u novu opasnu avanturu. Povremenim vazdušnim napadima Gadafijeve trupe neće uspeti da savladuju, ocenjuje u komentaru Bernt Rigert.
Gadafijeve trupe mogu da se povuku, ako treba da čekaju nedeljama, da bi ponovo nastavili da napadaju Bengazi. Pod Gadafijevom kontrolom je oko 80 odsto libijske teritorije i njegove snage raspolažu svim potrebnim resursima. Ako Koalicija ne bude bila spremna, da snažnim napadima uništi kompletno ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu, teško da će moći zaista uspeti da se sprovode zabrana korišćenja vazdušnog prostora nad Libijom.
Sjedinjene Američke Države ne pokazuju preveliko interesovanje za snažno angažovanje u Libiji. Predsednik Barak Obama isključio je mogućnost slanja kopnenih snaga i uopšte odbacio mogućnost dugotrajnog angažmana snaga SAD u Libiji.
Šta bi trebalo da se postigne sa započetim vojnim akcijama potpuno je nejasno. Ako se radi o zaštiti civila od Gadafijevih snaga, Koalicija mora da računa sa višemesečnim napadima, jer Gadafiju se ne žuri, on može da čeka. Napadi bi bili razumljivi samo ukoliko bi se nastojalo da se intervencijom zauvek okonča vladavina Gadafijevog režima. Bez promene vlasti nema trajnog rešenja za situaciju u Libiji.
Nemačka odluka bila ispravna
I za ovaj rat takođe važi: Ako u rat ulaziš, moraš da znaš kako i kada ćeš započetu borbu moći da završiš. Koalicija kao da nije izvukla pouku iz balkanskih ratova, rata u Iraku ili Avganistanu. Kako bi trebalo da izgleda kraj, nije jasno. Upravo zato je odluka nemačke vlade da ne učestvuje u vojnim operacijama u Libiji bila ispravna, čak i ako je zbog te odluke moralo da se žrtvuje evropsko jedinstvo. Sarkozi je sklon nesmotrenim potezima. On je izložen oštrim kritikama zbog unutrašnje politike Francuske, a sada mu je još poverena vodeća uloga u vojnoj intervenciji na Libiji.
Ukoliko Koalicija bude imala sreće, libijski vođa će prihvatiti vojno primirje i nastaviti saradnju sa Ujedinjenim nacijama. U suprotnom, neuračunljivi psihopata Gadafi nastaviće da preti opasnim naoružanjem. Da li Francuska i Italija imaju u vidu da bi teško ugrožen Gadifi mogao svoje naoružanje da okrene ka Napulju ili Marseju? Takvih pretnji je već bilo. Ako sa vojnim akcijama Koalicije broj civilnih žrtava počne još više da se povećava, ona bi veoma brzo mogla da izgubi podršku javnosti kako na Zapadu, tako i u arapskom svetu. Počela je opasna avantura za neizvesnim završetkom.
Bernt Rigert
Napad na Libiju – jednačina sa mnogo nepoznatih
www.dw-world.de/dw/article/0,,6476715,00.html
Međunarodna koalicija predvođena Francuskom započela je napade Libiju, čime se upustila u novu opasnu avanturu. Povremenim vazdušnim napadima Gadafijeve trupe neće uspeti da savladuju, ocenjuje u komentaru Bernt Rigert.
Gadafijeve trupe mogu da se povuku, ako treba da čekaju nedeljama, da bi ponovo nastavili da napadaju Bengazi. Pod Gadafijevom kontrolom je oko 80 odsto libijske teritorije i njegove snage raspolažu svim potrebnim resursima. Ako Koalicija ne bude bila spremna, da snažnim napadima uništi kompletno ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu, teško da će moći zaista uspeti da se sprovode zabrana korišćenja vazdušnog prostora nad Libijom.
Sjedinjene Američke Države ne pokazuju preveliko interesovanje za snažno angažovanje u Libiji. Predsednik Barak Obama isključio je mogućnost slanja kopnenih snaga i uopšte odbacio mogućnost dugotrajnog angažmana snaga SAD u Libiji.
Šta bi trebalo da se postigne sa započetim vojnim akcijama potpuno je nejasno. Ako se radi o zaštiti civila od Gadafijevih snaga, Koalicija mora da računa sa višemesečnim napadima, jer Gadafiju se ne žuri, on može da čeka. Napadi bi bili razumljivi samo ukoliko bi se nastojalo da se intervencijom zauvek okonča vladavina Gadafijevog režima. Bez promene vlasti nema trajnog rešenja za situaciju u Libiji.
Nemačka odluka bila ispravna
I za ovaj rat takođe važi: Ako u rat ulaziš, moraš da znaš kako i kada ćeš započetu borbu moći da završiš. Koalicija kao da nije izvukla pouku iz balkanskih ratova, rata u Iraku ili Avganistanu. Kako bi trebalo da izgleda kraj, nije jasno. Upravo zato je odluka nemačke vlade da ne učestvuje u vojnim operacijama u Libiji bila ispravna, čak i ako je zbog te odluke moralo da se žrtvuje evropsko jedinstvo. Sarkozi je sklon nesmotrenim potezima. On je izložen oštrim kritikama zbog unutrašnje politike Francuske, a sada mu je još poverena vodeća uloga u vojnoj intervenciji na Libiji.
Ukoliko Koalicija bude imala sreće, libijski vođa će prihvatiti vojno primirje i nastaviti saradnju sa Ujedinjenim nacijama. U suprotnom, neuračunljivi psihopata Gadafi nastaviće da preti opasnim naoružanjem. Da li Francuska i Italija imaju u vidu da bi teško ugrožen Gadifi mogao svoje naoružanje da okrene ka Napulju ili Marseju? Takvih pretnji je već bilo. Ako sa vojnim akcijama Koalicije broj civilnih žrtava počne još više da se povećava, ona bi veoma brzo mogla da izgubi podršku javnosti kako na Zapadu, tako i u arapskom svetu. Počela je opasna avantura za neizvesnim završetkom.
