Nemački list: Srbija na poslednjem mestu u Evropi po primanjima i kupovnoj moći

Casual Observer:
Ma kakvi, 2008-2012, to je bio Raj & Eden i Obećana zemlja.
Kliknite za proširenje...
Светска економска криза 2008–2012 била је најтежа финансијско-економска криза након Велике депресије. Почела је 2007/2008. у САД као финансијска криза, а затим се проширила на цео свет, прерасла у дубоку рецесију и касније у дужничку кризу еврозоне (2010–2012).

1. Узроци кризе (корени у САД)​

a) Subprime хипотекарни кредити​

Банке су масовно давале ризичне кредите грађанима са слабом кредитном способношћу.
Када су клијенти престали да отплаћују дугове, банке су почеле да трпе огромне губитке.

b) Финансијска дерегулација​

Инвестиционе банке су слободно трговале сложеним хартијама од вредности (MBS, CDO), повезаним са хипотекама.

c) Пуцање „балона“ некретнина​

Цене кућа у САД нагло су расле, а онда драматично пале 2006–2008.
То је изазвало домино-ефекат у финансијском систему.

d) Недовољан надзор​

Ризици су били потцењени, а осигуравајуће куће попут AIG-а издавале су огромне гаранције без покрића.

2. Ширење кризе (2008–2009)​

Колапс финансијских институција​

  • Пропаст Lehman Brothers (септембар 2008) – највећи банкрот у историји финансија.
  • Државно спасавање банака широм света (САД, Велика Британија, Немачка, Француска…).

Пад глобалне производње и трговине​

  • Пад индустрије и извоза у Кини, Немачкој и Јапану.
  • Успоравање инвестиција и раста.

Незапосленост​

  • Милиони људи широм света остали без посла.
  • У ЕУ и САД државе су спроводиле програме подстицаја и спасавања.

3. Други талас: Дужничка криза еврозоне (2010–2012)​

Криза се 2010. наставила као криза државних дугова у Европи.

Земље најтеже погођене:​

  • Грчка – де факто банкрот; три пакета међународне помоћи.
  • Ирска – колапс банкарског сектора.
  • Португал – пад економије и висок дуг.
  • Шпанија и Италија – притисци на обвезнице и банке.

Последице у ЕУ:​

  • Смањење плата и пензија у кризним државама.
  • Пореске реформе, „мере штедње“ (austerity).
  • Миграција младих и квалификованих радника из јужне Европе.

4. Последице светске кризе 2008–2012​

Глобалне:​

  • Највећа рецесија од 1930-их.
  • Пад БДП-а у многим земљама.
  • Огромни државни трошкови за спасавање банака.
  • Пораст јавних дугова.
  • Промена финансијских правила (Dodd-Frank у САД, јачање надзора у ЕУ).

Друштвене:​

  • Незапосленост, губитак домова, сиромаштво.
  • Пад поверења у финансијске институције и владе.
  • Раст популистичких покрета у Европи и САД.

5. Зашто се криза завршила око 2012?​

  • Централне банке (ФЕД, ЕЦБ) увеле су програме quantitative easing – упумпавање новца.
  • Стабилизација банкарског сектора.
  • Пад каматних стопа и постепени опоравак тржишта некретнина.
  • Међународни спасилачки програми за европске земље.
Ако желиш, могу да ти направим:

📌 кратак школски састав
📌 презентацију (PowerPoint стил)
📌 резиме за учење
📌 упоредну анализу криза 1929 и 2008

Како желиш да наставимо?
 
Lagerta:
Dakle, hteli, ne hteli, moramo na neki način biti deo te EU....
Kliknite za proširenje...
Međutim dotična EU to prosto ne namerava: sad kažu i Albanija pravna država (gradonačelnik Tirane vlada iz zatvora u koji je smešten zbog klasičnih mafijašluka, kao na Siciliji), a Ukrajina i Moldavija su demokratije koje nemaju problema sa susedima pa se u paketu primaju i oni…

Da su Nemci uopšte hteli Srbiju i Makedoniju u EU ne bi u tom slučaju dali pravo veta Hrvatskoj i Bugarskoj, a sada i Albaniji.
 
Alter_Ego_:
Светска економска криза 2008–2012 била је најтежа финансијско-економска криза након Велике депресије. Почела је 2007/2008. у САД као финансијска криза, а затим се проширила на цео свет, прерасла у дубоку рецесију и касније у дужничку кризу еврозоне (2010–2012).

1. Узроци кризе (корени у САД)​

a) Subprime хипотекарни кредити​

Банке су масовно давале ризичне кредите грађанима са слабом кредитном способношћу.
Када су клијенти престали да отплаћују дугове, банке су почеле да трпе огромне губитке.

b) Финансијска дерегулација​

Инвестиционе банке су слободно трговале сложеним хартијама од вредности (MBS, CDO), повезаним са хипотекама.

c) Пуцање „балона“ некретнина​

Цене кућа у САД нагло су расле, а онда драматично пале 2006–2008.
То је изазвало домино-ефекат у финансијском систему.

d) Недовољан надзор​

Ризици су били потцењени, а осигуравајуће куће попут AIG-а издавале су огромне гаранције без покрића.

2. Ширење кризе (2008–2009)​

Колапс финансијских институција​

  • Пропаст Lehman Brothers (септембар 2008) – највећи банкрот у историји финансија.
  • Државно спасавање банака широм света (САД, Велика Британија, Немачка, Француска…).

Пад глобалне производње и трговине​

  • Пад индустрије и извоза у Кини, Немачкој и Јапану.
  • Успоравање инвестиција и раста.

Незапосленост​

  • Милиони људи широм света остали без посла.
  • У ЕУ и САД државе су спроводиле програме подстицаја и спасавања.

3. Други талас: Дужничка криза еврозоне (2010–2012)​

Криза се 2010. наставила као криза државних дугова у Европи.

Земље најтеже погођене:​

  • Грчка – де факто банкрот; три пакета међународне помоћи.
  • Ирска – колапс банкарског сектора.
  • Португал – пад економије и висок дуг.
  • Шпанија и Италија – притисци на обвезнице и банке.

Последице у ЕУ:​

  • Смањење плата и пензија у кризним државама.
  • Пореске реформе, „мере штедње“ (austerity).
  • Миграција младих и квалификованих радника из јужне Европе.

4. Последице светске кризе 2008–2012​

Глобалне:​

  • Највећа рецесија од 1930-их.
  • Пад БДП-а у многим земљама.
  • Огромни државни трошкови за спасавање банака.
  • Пораст јавних дугова.
  • Промена финансијских правила (Dodd-Frank у САД, јачање надзора у ЕУ).

Друштвене:​

  • Незапосленост, губитак домова, сиромаштво.
  • Пад поверења у финансијске институције и владе.
  • Раст популистичких покрета у Европи и САД.

5. Зашто се криза завршила око 2012?​

  • Централне банке (ФЕД, ЕЦБ) увеле су програме quantitative easing – упумпавање новца.
  • Стабилизација банкарског сектора.
  • Пад каматних стопа и постепени опоравак тржишта некретнина.
  • Међународни спасилачки програми за европске земље.
Ако желиш, могу да ти направим:

📌 кратак школски састав
📌 презентацију (PowerPoint стил)
📌 резиме за учење
📌 упоредну анализу криза 1929 и 2008

Како желиш да наставимо?
Kliknite za proširenje...
Kako da ta kriza uopšte nije izazvala recesiju u Poljskoj a u reformističkoj Srbiji proizvela totalni bankrot?
 
Frederick_:
Troclana porodica znaci dvoje rade a troje troše. Dakle 1700 podelis na dva i dobijes 850€.
Podaci su za 2024, a tada je medijalna zarada u Srbiji bila oko 600 evra (min 50% zaradjuje toliko), tako da ima logike da je prag 850 evra za ulazak u 10% najboljih primanja.
Ali opet, ne ulaze u kalkulaciju pojedinacna vec zbirna porodicna primanja jedne troclane porodice.
Kliknite za proširenje...
Šta kaže Her Švabo?

Koliko je mogao da kupi za 20€ u Njemačkoj dok je Tadić bio na vlasti a koliko može sad kad je Vučić?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Grom_sa_neba!
Po indeksu kriminala Srbija na 4. mestu od 44. zemlje Evrope
2 3
Odgovora
65
Pregleda
1.033
MOST6
MOST6
Blues Brothers
Italijanski list oštro: Trampova kula na mestu Generalštaba - biznis na ruševinama simbola Srbije
Odgovora
9
Pregleda
320
Casual Observer
Casual Observer
adelaidea
Islamofobija u Evropi
23 24 25
Odgovora
621
Pregleda
7.818
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top