БАЊАЛУКА - Циљ недавно одржаног скупа о језику у Сарајеву, у организацији Гете института, био је покушај стварања једног језика на простору бивше Југославије, с тежњом да се не зове српски језик, рекла је шеф Одсека за српски језик и књижевност, на Филолошком факултету у Бањалуци Мирјана Влајисављевић.
Она је за „Фокус” изјавила да је на састанку речено да уједињена Европа мисли да не треба трошити новац на преводе свих својих докумената и аката на „неке такозване језичиће”, већ ће они, акламацијом одлучити који је то један језик и како ће се он звати.
Влајисављевићева каже да је сугестија Немачке на овом састанку била да, на простору штокавског говорног подручја, као образац буде узет пример језичке политике на немачком говорном подручју, јер се немачким језиком говори и у Немачкој, Аустрији и у Швајцарској, и ове земље имају један језик за потребе Европске уније.
Она је рекла да је чињеница да је српски језик једнако штокавски, а да су хрватски и бошњачки, односно босански језик, политички језици, настали у инкубаторским лабораторијским условима.
Професор српског језика на Универзитету у Бањалуци Драго Тешановић који је, такође, присуствовао овом скупу, рекао је да су предавања на скупу имали професори из Немачке, Швајцарске, Аустрије, те БиХ.
„Они су од нас тражили да ми пристанемо на причу о једном језику, а да ће политичари остало утврдити”, рекао је Тешановић.
Тешановић је истакао да нема цене да он тако нешто потпише или да потпише босански језик, те додао да такво мишљење, о једном језику, заступа и Снежана Кордић, Хрватица, која је професор у Немачкој.
Он је истакао да на скупу није било речи о томе како ће се језик звати, а само су рекли да се ради о једном језику.
