EVROPI PRETI BANKROT?! Najveća nemačka banka za dan izgubila 15 odsto vrednosti, oglasio se Šolc
Najveća nemačka banka Dojče bank izgubila je čak 15 odsto svoje vrednosti nakon velikog pada cena akcija na berzama što je dodatno poljuljalo poverenje investitora u finansijski sektor!
Banka je
izgubila tri milijarde dolara svoje vrednosti i cena njenih deonica je pala na 8,13 dolara. Zbog potresa u finansijskom sektoru morao je da reaguje i nemački kancelar Olaf Šolca
Niko ne rizikuje
Strah od domino efekta i bankrota Dojče bank je sve veći, prenosi Gardijan, naročito nakon
kolapsa tri američke banke pre dve nedelje i hitne intervencije u Švajcarskoj. Tada je najveća banka u zemlji USB bila prinuđena da kupi Kredi suis, drugu najveću baku u državi, i spase svog konkurenta od propasti. Indeks banaka Euro Stoxx pao je za 4,6 odsto, a indeks banaka Velike Britanije izgubio je 3,7 odsto na berzi. Pad vrednosti akcija zebeležile su i nemačka Komercbank i francuska Sosijete ženeral - od devet, odnosno sedam odsto.
- Svi su oprezni i niko ne želi da rizikuje u ovakvom okruženju.
Situacija je nestabilna i prerano je govoriti da će se stvari smiriti - kazao je za Rojters Jan fon Gerih, glavni analitičar Nordee.
Šolc uveren da nema razloga za brigu
Nemački kancelar Olaf Šolc oglasio se kako bi umirio javnost koja je zabrinuta zbog dešavanja na tržištu:
- Dojče bank je fundamentalno modernizovala i reorganizovala svoj poslovni model i veoma je profitabilna banka. Nema razloga da budete zabrinuti zbog bilo čega - rekao je Šolc.
Foto: Profimedia
Međutim, američki predsednik Džo Bajden je pre nedavne propasti tri američke banke takođe poručio da nema razloga za brigu. Kasnije se ispostavilo da su bankrotirale, a federalne vlasti nisu dale garancije za uloge građana.
Klijenti i investitori po pravilu reaguju na osnovu glasina zbog čega i banke koje imaju dobre pokazatelje mogu da se nađu u velikim problemima. I Banka Silicijumske doline u Sjedinjenim Državama i Kredi suis nisu imale problema sa likvidnošću, ali su
pale zbog panike investitora i deponenata.
Specifičnost ove bankarske krize je i u tome što najveću paniku stvaraju veliki deponenti čiji iznosi na računima premašuju najviše iznose osigurane štednje i na to reaguju investitori u obveznice i deonice banaka.
Turbulentna nedelja
Pad vrednosti deonica je usledio na kraju turbulentne nedelje i uprkos pokušajima nemačkog kancelara Olafa Šolca, francuskog predsednika Emanuela Makrona i predsednice Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard da uvere ulagače i javnost da je bankarski sistem stabilan.
- Bankarski sektor u Evropi otporan je jer ima snažnu poziciju kapitala i likvidnosti. Na sve njih primenili smo regulatorne reforme dogovorene na međunarodnom nivou nakon globalne finansijske krize.
Potpuno smo opremljeni za pružanje likvidnosti finansijskom sektoru u evrozoni ako je potrebno - kazala je Lagardov.
