Neno
Buduća legenda
- Poruka
- 27.332
Potrošnja kokaina u Nemačkoj dostiže alarmantne razmere, a stručnjaci upozoravaju na „beli cunami“ koji preti da uništi društvo do temelja. Cene su pale na neverovatno niske nivoe, u Minhenu oko 60 evra po gramu, a u Frankfurtu čak 30–50 evra – dok čistoća dostiže prosek od 80%, što olakšava pristup i povećava rizike. Ova pojava naglašena u podkastu „Shortcut“ na kanalu DER SPIEGEL, otkriva kako kriminalne mreže pretvaraju trgovinu u globalni biznis.
Voditeljka Elena Bok u uvodu ističe: „Kokain je dobio pažnju posle dokumentarca o reperu Haftbefehlu, ali problem postoji duže vreme. Potrošnja raste među svim grupama, ne samo elitom – videla sam ga čak na fudbalskom stadionu. Njen gost, novinar Timo Šober, objašnjava porast ponude: „Dostupnost kokaina je enormno porasla. Nakon mirovnog sporazuma u Kolumbiji 2016. godine, karteli su profesionalizovali proizvodnju – hijerarhijski organizovani, sa podelom rada poput korporacija. Sada sarađuju umesto da se bore, a albanska mafija preuzima distribuciju u Evropi.“
Šober upozorava na nove metode: „Osim kontejnerskih brodova, koriste brze čamce za ‚bacanje‘ robe u more i teže se otkrivaju. Deo kokaina čak ispliva na obale.“ Ova diverzifikacija ruta, uz kritike Trampovih sankcija koje slabe kolumbijsku državu, dodatno hrani talas. „Sankcije su kontraproduktivne – slabe državu, što olakšava kartelima“, kaže Šober.
Društvene posledice su katastrofalne. „Redovna upotreba dovodi do zdravstvenih problema, kao u slučaju Haftbefehla. Teški zavisnici prelaze sa heroina na kokain, koji se prerađuje u krek sa smrtonosnim ishodima“, navodi Bok. Šober dodaje: „Što više kruži, to je veća konkurencija – dovodi do sukoba između grupa i pucnjava na ulicama, gde stradaju nevini prolaznici. Već vidimo to u Holandiji i može da eskalira kod nas.“
Ova pojava nije samo kriminalni fenomen, već duboki poraz nemačkog društva koje umesto prevencije i jačanja granica, zatvara oči pred otrovom koji prodire u svakodnevicu. Dok karteli slave profite, obični građani plaćaju cenu zavisnosti, često i svojim životima.
Srpski ugao
Voditeljka Elena Bok u uvodu ističe: „Kokain je dobio pažnju posle dokumentarca o reperu Haftbefehlu, ali problem postoji duže vreme. Potrošnja raste među svim grupama, ne samo elitom – videla sam ga čak na fudbalskom stadionu. Njen gost, novinar Timo Šober, objašnjava porast ponude: „Dostupnost kokaina je enormno porasla. Nakon mirovnog sporazuma u Kolumbiji 2016. godine, karteli su profesionalizovali proizvodnju – hijerarhijski organizovani, sa podelom rada poput korporacija. Sada sarađuju umesto da se bore, a albanska mafija preuzima distribuciju u Evropi.“
Šober upozorava na nove metode: „Osim kontejnerskih brodova, koriste brze čamce za ‚bacanje‘ robe u more i teže se otkrivaju. Deo kokaina čak ispliva na obale.“ Ova diverzifikacija ruta, uz kritike Trampovih sankcija koje slabe kolumbijsku državu, dodatno hrani talas. „Sankcije su kontraproduktivne – slabe državu, što olakšava kartelima“, kaže Šober.
Društvene posledice su katastrofalne. „Redovna upotreba dovodi do zdravstvenih problema, kao u slučaju Haftbefehla. Teški zavisnici prelaze sa heroina na kokain, koji se prerađuje u krek sa smrtonosnim ishodima“, navodi Bok. Šober dodaje: „Što više kruži, to je veća konkurencija – dovodi do sukoba između grupa i pucnjava na ulicama, gde stradaju nevini prolaznici. Već vidimo to u Holandiji i može da eskalira kod nas.“
Ova pojava nije samo kriminalni fenomen, već duboki poraz nemačkog društva koje umesto prevencije i jačanja granica, zatvara oči pred otrovom koji prodire u svakodnevicu. Dok karteli slave profite, obični građani plaćaju cenu zavisnosti, često i svojim životima.
Srpski ugao
