МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.rtv.rs/sr/vesti/svet/evropa/2009_10_15/vest_157064.jsp
Nemačka: Jevreji i muslimani traže svoje praznike
BERLIN - Centralni savet Jevreja Nemačke zagovara uvođenje jevrejskog, ali i muslimanskog verskog praznika u Nemačkoj, što je naišlo na kritike bavarskog ministra za socijalnu politiku Kristine
"To bi mogao biti praznik Jom Kipur, praznik pomirenja", rekao je generalni sekretar Centralnog saveta Jevreja Nemačke Štefan Kramer, ocenivši da bi uvođenje takvog praznika bio "veoma lep signal" i znak "tolerancije i poštovanja".
Kramer je, kako danas prenose nemački mediji, rekao i da bi uvođenje jednog islamskog verskog praznika, takođe, bilo znak poštovanja društva prema drugim religijama.
Centralni savet muslimana Nemačke je već zahtevao uvođenje jednog muslimanskog verskog praznika, a predsednik tog saveta Kenan Kolat je izrazio želju da bi to mogao biti kraj Ramadana.
Hadertauer, političarka iz redova ultrakonzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), oštro je kritikovala takve zahteve i rekla da je Nemačka zemlja hrišćansko-evropske kulture i da "tako treba i da ostane".
Prava integracija, po njenim rečima, ne znači, međutim, izjednačavanje po svaku cenu.
Nemci, kako je rekla, ne smeju dopustiti da njihov identitet bude "razvodnjen pod plaštom pogrešno shvaćene tolerancje".
Hadertauer je upozorila da se onaj ko živi u Nemačkoj i ko takve zahteve postavlja mora kritički upitati o svom ponašanju prema Nemačkoj i sopstvenoj spremnosti za integraciju.
Til Zaracin: Nemačka će proći kao Kosovo
Tema integracije u Nemačkoj je, naročito, posle izjava Tila Zaracina, člana uprave Savezne nemačke banke i člana Socijaldemokratske partije, ponovo aktuelizovana.
Zaracin, koji je u banci "zaradio" degradaciju u ovlašćenjima, je u intervjuu za evropski časopis za kulturu, "Letr enternasional", između ostalog izjavio da Turci osvajaju Nemačku, kao što su to uradili kosovski Albanci na Kosovu - visokom stopom rađanja.
On je rekao da veliki deo Turaka i Arapa u Berlinu nema nikakvu produktivnu funkciju, osim što trguju voćem i povrćem i da rešenje problema može samo glasiti - nema više ulaska.
"Ja ne moram nikog da priznam ko živi od države, a odbija tu državu, za obrazovanje svoje dece ne brine razumno i stalno proizvodi nove, zabrađene devojčice", rekao je Zaracin, koji je, međutim, pohvalio neke druge narode, na primer, Vijetnamce.
Tako misli i većina Nemaca
Zaracinova izjava da veliki deo Turaka i Arapa koji živi u Nemačkoj niti želi, niti je sposoban da se integriše, naišla je, međutim, na odobravanje većine Nemaca, pokazala je anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja Emnid, koju su ovog vikenda preneli mediji.
Po toj anketi, 51 odsto Nemaca je dalo podršku Zaracinu za te njegove izjave, a 39 odsto je tu tezu odbilo.
Zaracinove izjave su našile na kritike, ali i na odobravanja.
Bivši savezni ministar finansija Teo Vajgel iz bavarske ultrakonzervativne CSU je rekao da on ceni veoma Zaracina, s kojim je, kako podseća štampa, zajedno sarađivao u vreme dok je bio ministar.
Zaracin je dobio aplauz i, naravno, od ekstremne desnice.
Kada je reč o kritikama upućenih Zaracinu, posebno jasan je bio Kramer.
"To što je on rekao je perfidno i sramotno. To je podsticanje mržnje. Perfidnost se, naročito, ogleda u tome što on pokušava da posvađa različite manjine. Dakle, s jedne strane su tu dobri Vijetnamci, dobri Kinezi, dobri Indijci koji su vredni i spremni da se integrišu. S druge strane imamo one koji žive od socijalne pomoći - samohrane majke, Jugoslovene, Turke, Arape... On dakle odlučuje ko su dobri, a ko loši, doseljenici", preneli su nemački mediji Kramerove reči.
"Imam utisak da bi gospodin Zaracin svojim izjavama, svojim mišljenjem, tako kako ga formuliše, činio veliku čast Geringu, Gebelsu i Hitleru", rekao je Kramer, preneli su mediji.
Nemačka: Jevreji i muslimani traže svoje praznike
BERLIN - Centralni savet Jevreja Nemačke zagovara uvođenje jevrejskog, ali i muslimanskog verskog praznika u Nemačkoj, što je naišlo na kritike bavarskog ministra za socijalnu politiku Kristine
"To bi mogao biti praznik Jom Kipur, praznik pomirenja", rekao je generalni sekretar Centralnog saveta Jevreja Nemačke Štefan Kramer, ocenivši da bi uvođenje takvog praznika bio "veoma lep signal" i znak "tolerancije i poštovanja".
Kramer je, kako danas prenose nemački mediji, rekao i da bi uvođenje jednog islamskog verskog praznika, takođe, bilo znak poštovanja društva prema drugim religijama.
Centralni savet muslimana Nemačke je već zahtevao uvođenje jednog muslimanskog verskog praznika, a predsednik tog saveta Kenan Kolat je izrazio želju da bi to mogao biti kraj Ramadana.
Hadertauer, političarka iz redova ultrakonzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), oštro je kritikovala takve zahteve i rekla da je Nemačka zemlja hrišćansko-evropske kulture i da "tako treba i da ostane".
Prava integracija, po njenim rečima, ne znači, međutim, izjednačavanje po svaku cenu.
Nemci, kako je rekla, ne smeju dopustiti da njihov identitet bude "razvodnjen pod plaštom pogrešno shvaćene tolerancje".
Hadertauer je upozorila da se onaj ko živi u Nemačkoj i ko takve zahteve postavlja mora kritički upitati o svom ponašanju prema Nemačkoj i sopstvenoj spremnosti za integraciju.
Til Zaracin: Nemačka će proći kao Kosovo
Tema integracije u Nemačkoj je, naročito, posle izjava Tila Zaracina, člana uprave Savezne nemačke banke i člana Socijaldemokratske partije, ponovo aktuelizovana.
Zaracin, koji je u banci "zaradio" degradaciju u ovlašćenjima, je u intervjuu za evropski časopis za kulturu, "Letr enternasional", između ostalog izjavio da Turci osvajaju Nemačku, kao što su to uradili kosovski Albanci na Kosovu - visokom stopom rađanja.
On je rekao da veliki deo Turaka i Arapa u Berlinu nema nikakvu produktivnu funkciju, osim što trguju voćem i povrćem i da rešenje problema može samo glasiti - nema više ulaska.
"Ja ne moram nikog da priznam ko živi od države, a odbija tu državu, za obrazovanje svoje dece ne brine razumno i stalno proizvodi nove, zabrađene devojčice", rekao je Zaracin, koji je, međutim, pohvalio neke druge narode, na primer, Vijetnamce.
Tako misli i većina Nemaca
Zaracinova izjava da veliki deo Turaka i Arapa koji živi u Nemačkoj niti želi, niti je sposoban da se integriše, naišla je, međutim, na odobravanje većine Nemaca, pokazala je anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja Emnid, koju su ovog vikenda preneli mediji.
Po toj anketi, 51 odsto Nemaca je dalo podršku Zaracinu za te njegove izjave, a 39 odsto je tu tezu odbilo.
Zaracinove izjave su našile na kritike, ali i na odobravanja.
Bivši savezni ministar finansija Teo Vajgel iz bavarske ultrakonzervativne CSU je rekao da on ceni veoma Zaracina, s kojim je, kako podseća štampa, zajedno sarađivao u vreme dok je bio ministar.
Zaracin je dobio aplauz i, naravno, od ekstremne desnice.
Kada je reč o kritikama upućenih Zaracinu, posebno jasan je bio Kramer.
"To što je on rekao je perfidno i sramotno. To je podsticanje mržnje. Perfidnost se, naročito, ogleda u tome što on pokušava da posvađa različite manjine. Dakle, s jedne strane su tu dobri Vijetnamci, dobri Kinezi, dobri Indijci koji su vredni i spremni da se integrišu. S druge strane imamo one koji žive od socijalne pomoći - samohrane majke, Jugoslovene, Turke, Arape... On dakle odlučuje ko su dobri, a ko loši, doseljenici", preneli su nemački mediji Kramerove reči.
"Imam utisak da bi gospodin Zaracin svojim izjavama, svojim mišljenjem, tako kako ga formuliše, činio veliku čast Geringu, Gebelsu i Hitleru", rekao je Kramer, preneli su mediji.
