Scientist welder
Buduća legenda
- Poruka
- 37.694
Više od povećanja uvoza pekarskih proizvoda, pekare u Srbiji brine nelojalna konkurencija i nedostatak radnika.
U Srbiji je prošle godine uvezeno hleba i peciva u vrednosti od 6,8 miliona evra, što je duplo više u odnosnu na 2018. kada je uvoz vredeo 3,1 milion evra. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže za Danas da je uvoz hleba skočio najviše zbog Lidla, koji ima proizvodnju u Nemačkoj i sve svoje radnje u Evropi snabdeva hlebom i pecivima odatle. Za pekare u Uniji nemački trgovinski lanac, međutim, ne predstavlja problem, koliko nelojalna konkurencija.
"Problem je to što ne postoji krovni zakon koji bi regulisao ko i kako može da otvori radnju. Vi sada imate u svakoj ulici po 3-4 pekare, kada krenete samo se ređaju pekara, kladionica, apoteka, banka... Sa Ministarstvom privrede radimo na zakonu o zanatstvu, koji bi mogao da sredi situaciju", priča Pralica za Danas.
U Srbiji trenutno ima 7.000 maloprodajnih objekata koji prodaju hleb i zato je, napominje, neophodan zakon koji bi regulisao situaciju na tržištu.
"Da bi neko u ovom poslu bio na nuli, mora da ima promet od minimum od 35.000 do 40.000 dinara dnevno, jer treba da plati radnike, struju i sve ostale troškove. Ako imate nelojalnu konkurenciju, to utiče na posao, ona vam usitnjava promet", ističe Pralica.
Osim toga, hleb je kod nas, napominje on, među najjeftinijima u Evropi, jer košta između 35 i 45 dinara, što je znatno niže nego u BiH ili Crnoj Gori.
Dodatni problem za pekarsku industriju jeste i nedostatak radnika. "Suština je da nemamo dovoljan broj kvalitetnih radnika, oni koji znaju da rade odlaze za Nemačku, pogledajte - u svakoj pekari traže radnike", napominje Pralica.
Svakog dana u Srbiji se proizvede 3,5 miliona vekni hleba, a potrošnja se nije povećala mnogo jer, kako kaže Pralica, i ne može jer nam populacija opada te je nelogično očekivati da potrošnja hleba raste, piše Danas. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, godišnje se proizvede oko 200.000 tona hleba i peciva, a prosečna potrošnja po stanovniku je 90 kilograma.
U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da pekarska industrija sve više prati svetske trendove i da se asortiman proizvoda svake godine uvećava, pa je zemlja karakteristična po velikom broju malih pekara. Samim tim, proizvodnja hleba i peciva, sigurno je i veća od 200.000 tona godišnje.
Dok je prethodnih godina zabeleženo znatno povećanje uvoza pekarskih proizvoda iz Rumunije, Bugarske i Nemačke, istovremeno raste i izvoz za nekih 13 odsto tvrde u Privrednoj komori. "Značajan broj pekarskih proizvoda uvoze trgovinski lanci koji posluju na tržištu Srbije, ali to još uvek ne remeti tržište hleba i peciva", kažu u PKS.
Pojedini trgovinski lanci ističu da je veliki procenat hleba i pekarskih proizvoda iz domaće proizvodnje.
https://www.021.rs/story/Info/Srbij...radnika-najveci-problemi-pekara-u-Srbiji.html
U Srbiji je prošle godine uvezeno hleba i peciva u vrednosti od 6,8 miliona evra, što je duplo više u odnosnu na 2018. kada je uvoz vredeo 3,1 milion evra. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže za Danas da je uvoz hleba skočio najviše zbog Lidla, koji ima proizvodnju u Nemačkoj i sve svoje radnje u Evropi snabdeva hlebom i pecivima odatle. Za pekare u Uniji nemački trgovinski lanac, međutim, ne predstavlja problem, koliko nelojalna konkurencija.
"Problem je to što ne postoji krovni zakon koji bi regulisao ko i kako može da otvori radnju. Vi sada imate u svakoj ulici po 3-4 pekare, kada krenete samo se ređaju pekara, kladionica, apoteka, banka... Sa Ministarstvom privrede radimo na zakonu o zanatstvu, koji bi mogao da sredi situaciju", priča Pralica za Danas.
U Srbiji trenutno ima 7.000 maloprodajnih objekata koji prodaju hleb i zato je, napominje, neophodan zakon koji bi regulisao situaciju na tržištu.
"Da bi neko u ovom poslu bio na nuli, mora da ima promet od minimum od 35.000 do 40.000 dinara dnevno, jer treba da plati radnike, struju i sve ostale troškove. Ako imate nelojalnu konkurenciju, to utiče na posao, ona vam usitnjava promet", ističe Pralica.
Osim toga, hleb je kod nas, napominje on, među najjeftinijima u Evropi, jer košta između 35 i 45 dinara, što je znatno niže nego u BiH ili Crnoj Gori.
Dodatni problem za pekarsku industriju jeste i nedostatak radnika. "Suština je da nemamo dovoljan broj kvalitetnih radnika, oni koji znaju da rade odlaze za Nemačku, pogledajte - u svakoj pekari traže radnike", napominje Pralica.
Svakog dana u Srbiji se proizvede 3,5 miliona vekni hleba, a potrošnja se nije povećala mnogo jer, kako kaže Pralica, i ne može jer nam populacija opada te je nelogično očekivati da potrošnja hleba raste, piše Danas. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, godišnje se proizvede oko 200.000 tona hleba i peciva, a prosečna potrošnja po stanovniku je 90 kilograma.
U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da pekarska industrija sve više prati svetske trendove i da se asortiman proizvoda svake godine uvećava, pa je zemlja karakteristična po velikom broju malih pekara. Samim tim, proizvodnja hleba i peciva, sigurno je i veća od 200.000 tona godišnje.
Dok je prethodnih godina zabeleženo znatno povećanje uvoza pekarskih proizvoda iz Rumunije, Bugarske i Nemačke, istovremeno raste i izvoz za nekih 13 odsto tvrde u Privrednoj komori. "Značajan broj pekarskih proizvoda uvoze trgovinski lanci koji posluju na tržištu Srbije, ali to još uvek ne remeti tržište hleba i peciva", kažu u PKS.
Pojedini trgovinski lanci ističu da je veliki procenat hleba i pekarskih proizvoda iz domaće proizvodnje.
https://www.021.rs/story/Info/Srbij...radnika-najveci-problemi-pekara-u-Srbiji.html
