Nelogična osećanja i reakcije

[Sokolica_M]

Da li vam se nekad dešava da imate reakciju suprotnu od one koja se očekuje u datoj situaciji, čak i vama samima neobjašnjivu i začuđujuću, a opet tako spontanu.. kao da sebe posmatrate u tom trenutku i znate da to nije vaše istinsko osećanje...?

Meni se desilo u nekoliko situacija kada mi je bilo teško ili kada me je pogodila neka priča da počnem da se - smejem! Ili se samo osmehnem, svejedno - neprikladno je potpuno, neprimereno, i što je najvažnije - duboko u meni je drugačije...

Pa neki manji primeri... Eto, sad sam u nekim obavezama koje se prolongiraju i odlažu, a sa njima i moja agonija... usput mi se druge obaveze gomilaju sa strane... a ja sam svih ovih dana tako vesela i svima pričam da sam se očito oprostila sa mozgom... I stvarno mi je fino... U ovom mom slučaju valjda sam nesvesno napravila neki ''ventil''...

Ali šta je sa drugim situacijama?
Čime se nelogičnosti u reagovanju objašnjavaju?

P.S. Kucam temu i smešno mi je. Ali vi budite ozbiljni.

 

[divlja]

Nema tu nista nelogicno to je mehanizam odbrane.
Npr. dodje mi da nekom "hebem" sve po spisku, medjutim, dobijem napad tolerancije.
Ili mi neki ljudi koji treba da mi se smuce, postanu simpaticni.

 

[Tamigo]

Desilo mi se jednom, ustvari nama par drugarica, krenule smo kod jedne drugarice da joj izjavimo saucesce jer joj je mama umrla. U kolima crkosmo placuci da nas je taksista gledao i pitao se sta nam je. Kad smo dosli ispred vrata od stana pocele smo da se smejemo ko lude i nismo smele da udjemo dok se nismo smirile. Eto, tako samo odjednom. A stvarno smo bile tuzne

 

[forgotten vampire]

mnogo puta mi se desavalo..
npr., pitaju me, sto ste ti i ON raskinuli?
(a ja sam mnogo patila zbog toga jer sam ga mnogo volela)
ja pocnem da se smejem!!
a, pa da, i kad smo taj decko koji mi puno znaci i ja raskidali, ja sam se smejala kao luda, a on me je gledao kao da sam drogirana...
pre neki dan cekamo u piceriji Jeca i ja na red i slucajno bacim pogled na novine na stolu.
otvorim, pocnem da joj citam crnu hroniku, kao, skocio covek sa zgrade i sl. i pocnem da se valjam od smeha..
opet me svi gledali kao drogiranu...

 

[naancy90]

joj, meni se stalno dogadja da u nekim stvarno uzasnim situacijama pochnem da se smejem....iako mi je stvarno teshko iako sam bash tuzna....ja se nasmejem i onda pokushavam da se kontrolishem....drugarica mi prolazi kroz jako tezak period, a ja nju mnogo volim i teshko mi je kada je vidim takvu. i ona plache i pricha mi neshto, i meni se odjednom pojavi osmeh na licu..i neshto me tera da se smejem, iako ne postoji nishta smeshno!

ili, kada mi je poginuo drug...sedim u sobi i pochnem da razmishljam o tome kako je pravljen moj ormar ili zashto tepih krivo stoji ili kako se spajaju atomi...i sve tako neke gluposti....i chim pomislim na njega, tako neshto pochne da mi pada na pamet....i onda se i zbog toga ruzno osetjam

 

[milana1970]

jako cesto, npr. kad bih Nekog trebala poslati u rodni kraj, ja iskuliram ili se samo vedro nasmjesim, pa se poslije pitam glupaco sto si precutala, dal si normalna....a valjda je to jace od mene, ali nekad pogled govori vise od hiljadu rijeci

 

[Sanja92]

I ja se stalno u nekim situacijama smejem,a mozda ne bi trebalo....na casu,svi slusaju ili su tuzni zbOg ocene...a ja se cepam od smeha!