Quantcast

Неколико питања за присталице "аутохтонистичке школе"

Bajo Pivljanin

Domaćin
Poruka
4.021
Да ли су народ који се данас изјашњава Србима и сам назив "Срби" истог порекла?

Ако јесу (а ако нису, да ли смо ми једно, други или спој оба?), зашто им се име мењало кроз векове? Латини су били и остали Латини до свога краја, Грци били и остали Грци. А овде (=на Крстарици) многи преносе наводе или сами тврде да су се Срби звали и Трачани, Етрурци, Венди, Венети, Трибали и ко зна како још.

Ако су Срби живели на још неким просторима сем ових, који су то простори? Наведених је много и сви се изгледа изводе помоћу (квази)етимологије - од свега што у називу има Сер/Сар/Срб и томе слично. Досад су навођени: Индија, Иран, Сибир, простор између Јадрана и Балтика, делови Италије, Египат, Закавказје, граница са Кином...Превише локација, сложићете се? Ни изразито коњички народи (Монголи, Турци, Мађари) се нису толико нашетали.

Како је дошло до поделе између нас и Лужичких Срба? Зашто ми говоримо јужнословенским а они западнословенким језиком?

Који су то докази који би поткрепили све ове претпоставке? Које науке су (или могу да) их изнедриле? Колико су непосредни?

Досада су презентоване (боље рећи ја сам видео) махом параетимолошке конструкције (нпр. да на новцима Александра Великог пише "Александров" на српском а не "Александар" на грчком или извођења везе између имена градића у Србији Инђије и Индије, па и да је Сервије Тулије, митски краљ Рима био Србин), објашњења да је "то тако али Швабо крије истину а Коста смрад лаже!", неке поргешно протумачене мапе, или оне направљене без основе (нпр. оне где се Душанова Србија обухвата и Влашку и Молдавију и Цариград), као и наводе о томе како је дешифровано винчанско/етрурско/неко треће писмо уз помоћ српског или слике древних предмета на којем се види нешто што личи на крст са 4С или двоглавог орла.

Једна од чешћих метода је и својатање неких речи које су или заједничке за све индоевропске језике или су у наш језик ушле изнеког друог, као српских и из тога убицирање Срба у неком простору и времену (неко је скоро реч "тиранин" видео као доказ да су Срби основали Тирану). Убедљиво најпопуларнија метода делује тумачење историсјких извора - без историографског метода, такорећи произвољно.

Ако су именица "река" у српском језику женског рода, зашто имамо реке мушкога имена: Дунав, Тимок, Ибар, Дрим, Јадар?

Немојте мислити да овиме хоћу да некога правим будалом или да желим нешто да доказујем - да је тако износио бих претпоставке, тврдње и доказе, а не постављао питања. На овом форуму се да уочити велика количина мегаломаније - спрске, хрватске, албанске, македонске, бугарске, влашко-румунске, цинцарске, дукљанске...Да се ми прво позабавимо нама и пропустимо све идеје и хипотезе кроз сито и решето и видимо шта ће на крају остати.
 

Lesandar

Buduća legenda
Poruka
27.933
Нема коментара? Ни пуко - лоше ти је постављена тема, глупа су питања?
Прав дат кажем нисам ик ни чито.

Имам ја једно питање за теб: Нигде нисам нашао , па б те молијо да ми даш контемпорарни доказ о сеоби.

Мислим да би то било добро за почетак доказног поступка о пасивној легитимацији аутохтониста. ( Ако не знаш шта је пасивна легитимација - то је нечије право да учествује у неком поступку, многи поричу легитимацију аутохтонистима, дакле без обзира на чињенично стање једноставно им не дозвољавају да постоје). Па као додатно питање, да разјасним ово , следи: Да ли , уколико постоји нешто што је сумњиво и недоречено, треба да остане тако како јесте, или да се разјасни?
 
Poslednja izmena:

Обрен

Primećen član
Poruka
774
Бајо, питања нису глупа, него их је много у овако кратком тексту. О овоме што ти питаш, могу се написати читаве књиге, а ти хоћеш да ти неко одговори у три четири речи. Ја нисам неки зналац, али ево да покушам да ти одговорим што уопштеније и што краће могу. Не мора да значи да је овако како ја кажем, али то је моје мишљење, ти прочитај па....

Идемо редом, пасус по пасус.


Да ли су народ који се данас изјашњава Србима и сам назив "Срби" истог порекла?

Ако јесу (а ако нису, да ли смо ми једно, други или спој оба?), зашто им се име мењало кроз векове? Латини су били и остали Латини до свога краја, Грци били и остали Грци. А овде (=на Крстарици) многи преносе наводе или сами тврде да су се Срби звали и Трачани, Етрурци, Венди, Венети, Трибали и ко зна како још.

Срби су увек себе звали Србима. Та друга имена су од странаца, а настајала су из разних разлога. Један од разлога је нпр. тај што гласовну коструктцију од три сугласника као што је СРБ, многи народи у својим језицима не могу да изговоре, па су онда уметали самогласник да би олакшали изговор. Тако су настала имена као што су СЕРБ, СОРБ, САРБ итд. И данас многи кажу Сербија, ретко ко каже Србија. По њима ми смо Серби а не Срби.
Слична је ситуација и са другим речима које имају три или више смогласника заједно. Нпр. црн, чврст, прст, крст, раније влк (вук) итд.
Па имаш онда ону заврзламу око Б и В, па грчко ТР уместо СР... И наравно зависи и од степена образованости онога ко је остављао писани траг. Уколико није познавао друге језике, а сва је прилика д је тако, јер антички извори су или на грчком или на латинском, онда је разумљиво што српске речи (у овом случају реч СРБИ) покушава прилагодити свом језику, изговору и писму.

Ако су Срби живели на још неким просторима сем ових, који су то простори? Наведених је много и сви се изгледа изводе помоћу (квази)етимологије - од свега што у називу има Сер/Сар/Срб и томе слично. Досад су навођени: Индија, Иран, Сибир, простор између Јадрана и Балтика, делови Италије, Египат, Закавказје, граница са Кином...Превише локација, сложићете се? Ни изразито коњички народи (Монголи, Турци, Мађари) се нису толико нашетали.
Тврдња да су Срби живели на свим тим поменутим просторима произилази из топонима који се налазе на тим просторима. А да ли се изводе помоћу етимологије или квазиетимологије не бих знао шта да ти кажем. Не можеш назвати квазиетимологом нпр. Олгу Луковић Пјановић која је докторирала на Сорбони, баш на језицима и која је говорила седам или осам језика. Проблем је што то нису два три топонима, па да кажеш случајно, него их има много.
То што Срби нису били изразито коњички народ, како кажеш, још и више иде у прилог овоме што кажем. Коњаници пројуре и не оставњају топониме за собом, седелачки народ, онај који дуго времена остане на једном месту, оставља за собом имена места, планина река.... [/QUOTE]

Како је дошло до поделе између нас и Лужичких Срба? Зашто ми говоримо јужнословенским а они западнословенким језиком?

Дошло је следом историјских догађаја. А моје мишљење да је за разлике које постоје међу нама, и шире а не само у односу на Лужичке Себе, одговорна религија, односно црква, која је потенцирајући и негујући разлике стварала неке друге идентитете, који се могу по потреби супроставити једни другима. То имаш данас на Балкану, сигурно је тога било и у прошлости. То је оно завади па владај.
Један велики народ, који је хомоген, има свест о себи, не можеш лако, а можда и никако, покорити, победити, ставити под контролу. Али ако га некако уситниш, исцепкаш, па те делове међусобно супроставиш, е, онда је то друга прича.


Бајо ја за сад толико.... Не могу више да куцам. То ми некако много споро иде.
 
Poslednja izmena:

Садко

Elita
Poruka
15.621
Уколико желиш да сазнаш нешто, мораш се посветити озбиљној литератури која "заступа" оно о чему желиш сазнати. Не желим да правим компарације које нису на месту, али такав је и један од поступака људи који изучавају функционисање којекаквих секти. Не препоручујем да кренеш са Шафариком, најбоље њега за крај.

Пре тога нешто другачије - Милојевић и Луковић-Пјановић. Изненадићеш се да иако је реч о истој теорији коју заступају, људи имају доста различите ставове. Прочешљај шта кажу Пешић, Будимир и Јанковић (последњи је археолог и донедавни профезор на ФФ).


Све које сам ти побројао су људи широког образовања и знања. Па и Деретић је то, у крајњем случају - али њега не препоручујем. Иако је (вероватно са намером) направљена некаквка збрка око валидности његове докторске титутле (које, колико знам, има две). Иначе, поменути веома дуго времена изучава Библију, што не може свака вуцибатина. Ово сам написао чисто како би за почетак рашчистили разне предрасуде, којих вероватно има.


То су вероватно најважније особе које су икада заступале "аутохтонистичку школу", како кажеш. Али вероватно да ти немаш намеру да прочиташ шта су ти људи писали, ти само желиш одговоре, одмах и сада. Пријатељски ти кажем - то је незрело и тако се не поступа са било чим.
 
Poslednja izmena:

zofr

Domaćin
Poruka
3.533
Прво, срећна Православна нова година по јулијанском календару.

Ни данас не постоји јединствено тумаченје речи Србин нити корена срб. Једино се стручњаци слажу у томе да је оно врло старо и да долази из давне и мрачне прошлости. Зато треба завирити у њу. Осим тога ствари не треба посматрати изоловано већ свеобухватно јер решење твоје дилеме то захтева. Најбоље је да прво поређамо чињенице.

1. Људи су на евроазијско тле дошли преко Кавказа и преко Дарданела и Босфора, који су тада били копно, као и скоро сва грчка острва. То се десило у време леденог доба пре најманје 40 до 50 хиљада година, а можда и пре. Ледено доба је достигло свој врхунац пре око 20000 год, а окончало се пре око 10000 год. Линија сталног леда и снега била је отприлике на географској ширини средине Пољске. Постојала су и острва сталног леа и снега на Алпима и Карпатима.

2. Значајно ширење људи настаје, логично, после леденог доба. Међутим они су се и за време леденог доба ширили, али спорије. Тако су населили пре око 18000 год амерички континент. Дакле: у евроазији људи се углавном шире из закавказја и Балкана. Главни правац ширенја са Балкана је био ка Скандинавији. Генетска истраживања ХЛП група то јасно показују. Тако И2 група са својим подгрупама се налази на простору од Алпа и реке Елбе, на западу и обухвата скоро целу европску Русију на истоку. На југу се простире од Балкана и Црног мора па до Балтичког мора и до Северног леденог океана на граници са Финском. Највећа концентрација ове групе је у Западном Балкану и на северној обали Црног мора иза Карпата. Интересантна је и група Р1, где Р1А доминира на истоку Европе, а Р1Б на западу Европе. У целој Европи су ове две групе помешане са тиме што негде доминира једна а негде друга. Оно што карактерише Словене је да код јужних словена доминира И2 (као и код скандинаваца), а код источних и середње европских словена Р1А. Ово показује велики степен сродности Европских народа, али оно што их дели и чини посебном народима је култура. Осим тога постоји континуалан прелаз са доминације једне групе ка другој, што говори да није било великих сеоба нигде у Европи, па ни Словена. Једино се могу запазити присуства неких група које нису аутохтоне за Европу и оне указују на сеобу неких азијатских народа, као и присуство Е3Б афричке групе у Грчкој и нештомање у италији.

3. Словенска култура има своје жариште на простору који се у виду лука простире од Балкана, па обилазечћи Карпате спушта на северне обале Црног мора. Са те територија се ширила словенска култура обухватајући целокупан Словенски народ. У далекој прошлости сви народи који су припадали тој култури говорили су истим језиком, имали исте обичаје и божанства. У античко време тај народ су различито звали зависно од места, времена и хроничара који се сретао са, назовимо их, прасловенима. Тако су их звали свим оним именима која су нам остала забележене: Трачани, Трибали, Сармати, Гети, Илири, Венди и т. д. Илирско име као синоним за Србе је остало све до 19 века.

4. Незна се тачно када, али најманје 3500 год пре н.е. је прасловенско племе Арије (како су их дуги звали) је дошло са северозапада у Индију. Са собом су донели своју усмену књижевност у виду преко 1000 химни и створили су значајну државу у западној Индији. Извршили су јак утицај на индијску културу и религију, али је најзначајније да су у неком времену њихове химне забележене. Језик тих химни је Санскрит и он се сматра мајком свих индоевропских језика, што значи скоро свих европских језика.

5. За ову тему је значајна једна санскритска реч, а она је СРБЕНДА. На Санскриту она означава особу пуну врлина, најхрабрију, најчаснију, најспособнију, једном речју вођом свога племена. И данас у свим словенским језицима придев од корена СРБ означава човека са мноштвом врлина, пре свих слободног човека. Намеће се путање и одговор коме је вођа СРБЕНДА, па СРБИМА. Међутим овде се именица СРБИН не односи на народ већ на племе или део народа који има поменуте врлине, а пре свега је слободан. Народ прасловена је називан СРБИМА тамо где је био слободан, док се тим именом нису звали поробљени делови народа прасловена. Дакле, придев и именица изведени из корена СРБ су означавале оно што је било највредније прасловенима. Због тога има много топомима, властитих имена па чак и неких старих држава која су носила име изведено из корена СРБ. Из истих разлога се кроз историју помињу СРБИ час на једном простору час на другом.

6. У последњој половини првог миленијума пре н.е. почиње полако диференцијација прасловенског народа на различите народе. Не улазимо у разлоге због којих се то дешавало. Посматрајмо Балкан и његово окружење. Рим у последњем веку пре н.е. осваја Балкан. Будући да Рим није био национална држава (као ни Византија касније) прасловени на Балкану ускоро добијају статус грађана Рима и познато је да је само са територије Србије било 16 или 17 римских императора. У првој половини првог миленијума Хуни, а касније и Авари (још касније Мађари) освајају панонску низију и пороблјавају прасловене на том простору, који као бројнији биолошки асимилирају дошлјаке али примаку њихову културу и име, губећи своје као поробљен народ. А то време пропада Рим а уздиже се Византија која поново поробљава прасловене Балкана. Међутим у време Ираклије, који је бранио царство на истоку од Персије, бива потпуно ослобођен највећи део Балкана, сем неких приморских градова налетима Авара заједно са прасловенима Балкана. Осим прасловена Балкана, са Аварима су у војсци били и прасловени Панонске низије који у својој Балканској браћи видеше слободан народ којег они зваху СРБИМА, јер и они сами себе сматраху СРБИМА од како се ослободише од Византије. Несшто слично се десило и са ЛужичкимСРБИМА који су стекли слободу (збацивши власт Германа) у време диференцијација народа.

Може се закључити да је прасловенски народ био многобројан и да је живео на великом простору. Отац историје, Херодот, је записао: Трачани су најмногољуднији народ после Индуса, поуздано знам. Западно од Солуна постоји град, стар најмање 2000 год који се зове СЕРБИЈА, тако пише и на Грчком, али видим да га читају као Сервиа???. Испада да до диференцијације прасловенског народа није постојао посебан народ који се звао СРБИ. Практично тим именом су се звали сви слободни прасловени. Ово потврђују и хроничари из 5 и 6 века који бележе прелазак неких словенских племена на Балкан, али ја сам нашао, прелиставајући многу литературу, да су забележена имена само 4 племена: Анти, Склавини и још два чија имена нисам запамтио. Дакле, и по хроничарима СРБИ никада нису дошли на Балкан. То је тачно јер су данашњи СРБИ аутохтони народ Балкана још од доласка првог човека на ове просторе. Ово се такође односи и на данашнје словенске народе који су произашли из СРПСКОГ националног бића.

Колико је ова тврдња тачна нека послужи реконструкција културе Лепенског вира, па ће се уочити велики број додирних тачака са културом данашњих Срба, нарочито у источној Србији која је била склоњена од већих спољних утицаја. Што се српског језика тиче стручњаци се слажу да је он од свих живих језика најближи Санскриту.

На крају, када се слагалица сложи, ово је права слика историје, у најгрубљим цртама, Словена на Балкану.
 

Viden

Primećen član
Poruka
765
Да ли су народ који се данас изјашњава Србима и сам назив "Срби" истог порекла?
Како је дошло до поделе између нас и Лужичких Срба?
Зашто ми говоримо јужнословенским а они западнословенким језиком?
Da pocnemo odnegde sa odgovrima.

Da,naziv Srbi je vrlo star.. a danas su ga zadrzali u Evrropi samo dve srpske oaze:Lužička Srbija i naša Srbija. Istog je porekla, ondnosno, mi smo ga sačuvali to ime, dok Česi i Rusi nisu.. uzeli su druga imena. (Dokaz: najstarija sačuvana češka hronika i najstarija sačuvana ruska hronika.

Podelili su nas Avari i ostale azijske horde što su nahrupile iznenada u Evropu.Upali su bas u centralnu zonu oko Dunava.. što se vidi po imenima današnjih država Blgarije ,Ungarije,pa i Haustrije, da ne pominjem i naše susjede.germanska plemena su nadirala sa zapada, i toliko mnogo razbojnika uspelo je da zauzme ključne pozicije oko Dunava-tako su nas presekli.

Pre toga, pretpostavka je:Srbi su zauzimali prostor od Jadrana do Baltika,a istočno do Crnog mora.
Ovo je karta današnjih Slovena (modro plavi smo), jasno je da smo mi ostali ispod barijere sačinjene od raznoraznih azijskih spodoba.


..jezik nam je istog korena (srpskog)- ali hiljadu i nešto godina razdvojenosti+izuzetno agresivna politika rimske i grčke crkve učinila je da ima razlika, posebno u pisanju.Ali mi i ne govorimo južnoslovenski nego SRPSKI, a oni ne govore zapadnoslovenskim nego SRPSKIM..ovo su nam tuđi, nametnuti nazivi.

Podela na slovene (istocne, juzne, zelene, itd..šalim se ) nije naša...Desila se po paroli "Zavadi pa vladaj"..to su učinili svim Slovenima (ranije nazivanim Srbima ) jer ne bi nikako mogli da kontrolišu i koriste toliko prostranstvo.
"Koga se čovek plaši, toga i mrzi"..plašili su se ovolikog ljudstva pa vekovima razvijaju tehnike da nas održe razdvojeni i ako može, u svadji ili verskom ratu.

Za najbrojniji narod čak se usudio "čuveni"Hegel da kaže da su neistorijski narod.
Strah (mržnja) nema granice.
 
Poslednja izmena:

Bajo Pivljanin

Domaćin
Poruka
4.021
Прав дат кажем нисам ик ни чито.

Имам ја једно питање за теб: Нигде нисам нашао , па б те молијо да ми даш контемпорарни доказ о сеоби.

Мислим да би то било добро за почетак доказног поступка о пасивној легитимацији аутохтониста. ( Ако не знаш шта је пасивна легитимација - то је нечије право да учествује у неком поступку, многи поричу легитимацију аутохтонистима, дакле без обзира на чињенично стање једноставно им не дозвољавају да постоје). Па као додатно питање, да разјасним ово , следи: Да ли , уколико постоји нешто што је сумњиво и недоречено, треба да остане тако како јесте, или да се разјасни?
О самим Србима таквог извора (писаних, за археологију не знам) нема, колико ми је познато.

Међутим, византијски извори 6. века (Прокопије, Теофилакт Симоката, Песудо-Маврикије) као земљу Словена јасно означавају леву обалу Дунава.

Што се твог другог питања тиче - свакако, отуд и ова тема, да (ми) се разјасне недоречености :)
 

Bajo Pivljanin

Domaćin
Poruka
4.021
Бајо, питања нису глупа, него их је много у овако кратком тексту. О овоме што ти питаш, могу се написати читаве књиге, а ти хоћеш да ти неко одговори у три четири речи. Ја нисам неки зналац, али ево да покушам да ти одговорим што уопштеније и што краће могу. Не мора да значи да је овако како ја кажем, али то је моје мишљење, ти прочитај па....

Идемо редом, пасус по пасус.




Срби су увек себе звали Србима. Та друга имена су од странаца, а настајала су из разних разлога. Један од разлога је нпр. тај што гласовну коструктцију од три сугласника као што је СРБ, многи народи у својим језицима не могу да изговоре, па су онда уметали самогласник да би олакшали изговор. Тако су настала имена као што су СЕРБ, СОРБ, САРБ итд. И данас многи кажу Сербија, ретко ко каже Србија. По њима ми смо Серби а не Срби.
Слична је ситуација и са другим речима које имају три или више смогласника заједно. Нпр. црн, чврст, прст, крст, раније влк (вук) итд.
Па имаш онда ону заврзламу око Б и В, па грчко ТР уместо СР... И наравно зависи и од степена образованости онога ко је остављао писани траг. Уколико није познавао друге језике, а сва је прилика д је тако, јер антички извори су или на грчком или на латинском, онда је разумљиво што српске речи (у овом случају реч СРБИ) покушава прилагодити свом језику, изговору и писму.
Лужички Срби себе (а и нас), на обе варијанте језика зову Серби, Сорби су на немачком и енглеском. Сем ове допуне, са овим пасусом се слажем. Мада, нисам знао да постоји нешто као "грчко ТР уместо СР" - каква је ту збрка настајала?



Тврдња да су Срби живели на свим тим поменутим просторима произилази из топонима који се налазе на тим просторима. А да ли се изводе помоћу етимологије или квазиетимологије не бих знао шта да ти кажем. Не можеш назвати квазиетимологом нпр. Олгу Луковић Пјановић која је докторирала на Сорбони, баш на језицима и која је говорила седам или осам језика. Проблем је што то нису два три топонима, па да кажеш случајно, него их има много.
Њену лингвистичку стручност не поричем, али метод је је у најмању руку неугодан - "Срби народ најстарији" је потпуно несистематизовано дело, које скаче са теме на тему, са периода на период и са извора на извор, а за један од извора користи роман "Нож", Вука Драшковића!

То што Срби нису били изразито коњички народ, како кажеш, још и више иде у прилог овоме што кажем. Коњаници пројуре и не оставњају топониме за собом, седелачки народ, онај који дуго времена остане на једном месту, оставља за собом имена места, планина река....
Управо то је и била моја поента - Срби се убицирају на толико места, од Тоскане до централне Азије, а понеко дода и северну Африку.




Дошло је следом историјских догађаја. А моје мишљење да је за разлике које постоје међу нама, и шире а не само у односу на Лужичке Себе, одговорна религија, односно црква, која је потенцирајући и негујући разлике стварала неке друге идентитете, који се могу по потреби супроставити једни другима. То имаш данас на Балкану, сигурно је тога било и у прошлости. То је оно завади па владај.
Један велики народ, који је хомоген, има свест о себи, не можеш лако, а можда и никако, покорити, победити, ставити под контролу. Али ако га некако уситниш, исцепкаш, па те делове међусобно супроставиш, е, онда је то друга прича.
Али лужички и балкански Срби су били припадници 2 цркве, покрштени у различито време. Тако да није могла једна црква смишљено да их раздвоји.


Бајо ја за сад толико.... Не могу више да куцам. То ми некако много споро иде.
Без муке нема науке! ;)
 

Bajo Pivljanin

Domaćin
Poruka
4.021
То су вероватно најважније особе које су икада заступале "аутохтонистичку школу", како кажеш. Али вероватно да ти немаш намеру да прочиташ шта су ти људи писали, ти само желиш одговоре, одмах и сада. Пријатељски ти кажем - то је незрело и тако се не поступа са било чим.
Са Милојевићем, Луковић-Пјановић и Јанковићем сам упознат, тј. сусретао сам се са њиховим делима (и наравно читао их :)), тако да мислим да је мало неправедно да будем означен као неко ко иде главом кроз зид.
 

Milan-Tab

Primećen član
Banovan
Poruka
599
Међутим, византијски извори 6. века (Прокопије, Теофилакт Симоката, Песудо-Маврикије) као земљу Словена јасно означавају леву обалу Дунава.
Мислите на Анте, Венде или Словене?
 

VoSlavu

Ističe se
Poruka
2.785
Како је дошло до поделе између нас и Лужичких Срба? Зашто ми говоримо јужнословенским а они западнословенким језиком?
Mi se rastahsmo sa Dervanom(dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum)
i pođohsmo na jug sa Nepoznatim arhontom(knezom) ...
Nih pokrstiše Germani te postadoše rimokatolici i protestant , nas pokrstiše Grci te postadosmo pravoslavni.
Njihov jezik se vremenom uz poljski i češki oblikovao u zapadnoslovenski a naš vremenom u južnoslovenski.
Tako smo se udaljili.
 
Poslednja izmena:

Tandoori Masala

Iskusan
Poruka
5.291
5. За ову тему је значајна једна санскритска реч, а она је СРБЕНДА. На Санскриту она означава особу пуну врлина, најхрабрију, најчаснију, најспособнију, једном речју вођом свога племена. И данас у свим словенским језицима придев од корена СРБ означава човека са мноштвом врлина, пре свих слободног човека. Намеће се путање и одговор коме је вођа СРБЕНДА, па СРБИМА. Међутим овде се именица СРБИН не односи на народ већ на племе или део народа који има поменуте врлине, а пре свега је слободан. Народ прасловена је називан СРБИМА тамо где је био слободан, док се тим именом нису звали поробљени делови народа прасловена. Дакле, придев и именица изведени из корена СРБ су означавале оно што је било највредније прасловенима. Због тога има много топомима, властитих имена па чак и неких старих држава која су носила име изведено из корена СРБ. Из истих разлога се кроз историју помињу СРБИ час на једном простору час на другом.
Ima li kakav izvor za ovu tvrdnju, referenca ili (najbolje englesko-sanskritski) rjecnik? Hvala.

U Mayrhoferovom Kratkom etimoloskom rjecniku sanskritskog jezika* (Band III, Heidelberg, 1976, str. 499-500) se uopce ne nudi jasna definicija nego pise: "Sŕbindah m. N.pr. [eines von Indra erschlagenen dämonischen Feindes] (RV 8, 32, 2). - Fremdname; wahrscheinlich Name eines andersstämmigen, feindlichen Fürsten."
 

Bajo Pivljanin

Domaćin
Poruka
4.021
Da pocnemo odnegde sa odgovrima.

Da,naziv Srbi je vrlo star.. a danas su ga zadrzali u Evrropi samo dve srpske oaze:Lužička Srbija i naša Srbija. Istog je porekla, ondnosno, mi smo ga sačuvali to ime, dok Česi i Rusi nisu.. uzeli su druga imena. (Dokaz: najstarija sačuvana češka hronika i najstarija sačuvana ruska hronika.
Претпостављам да је руска хроника Несторов летопис?

Међутим није ми јасно како ту пише да су Срби прасловенско име:


"Спустя много времени сели славяне по Дунаю, где теперь земля Венгерская и Болгарская. От тех славян разошлись славяне по земле и прозвались именами своими от мест, на которых сели. Так одни, придя, сели на реке именем Морава и прозвались морава, а другие назвались чехи. А вот еще те же славяне: белые хорваты, и сербы, и хорутане."

Најстарији чешки летопис је хроника Козме Прашког, и колико знам ту се Срби не помињу.

Podelili su nas Avari i ostale azijske horde što su nahrupile iznenada u Evropu.Upali su bas u centralnu zonu oko Dunava.. što se vidi po imenima današnjih država Blgarije ,Ungarije,pa i Haustrije, da ne pominjem i naše susjede.germanska plemena su nadirala sa zapada, i toliko mnogo razbojnika uspelo je da zauzme ključne pozicije oko Dunava-tako su nas presekli.
Аустрија је немачки појам (Ост марк - ост рајх). Панонска низија је читав средњи век била место у које упадају азијски народи са истока. Хуни, Авари, Мађари, Печенези, Монголи, Татари...

..jezik nam je istog korena (srpskog)- ali hiljadu i nešto godina razdvojenosti+izuzetno agresivna politika rimske i grčke crkve učinila je da ima razlika, posebno u pisanju.Ali mi i ne govorimo južnoslovenski nego SRPSKI, a oni ne govore zapadnoslovenskim nego SRPSKIM..ovo su nam tuđi, nametnuti nazivi.
Зар те (терминолошке) поделе на јужно/западно/источно-словенски нису ивршили словенски научници?

Podela na slovene (istocne, juzne, zelene, itd..šalim se ) nije naša...Desila se po paroli "Zavadi pa vladaj"..to su učinili svim Slovenima (ranije nazivanim Srbima ) jer ne bi nikako mogli da kontrolišu i koriste toliko prostranstvo.
"Koga se čovek plaši, toga i mrzi"..plašili su se ovolikog ljudstva pa vekovima razvijaju tehnike da nas održe razdvojeni i ako može, u svadji ili verskom ratu.

Za najbrojniji narod čak se usudio "čuveni"Hegel da kaže da su neistorijski narod.
Strah (mržnja) nema granice.
А ко је наметнуо ту поделу? Германи? Зар и они сами ниси били издељени на мали милион племена и државица, да би тек око 8-9 века кренули са укрупњавањем? Које опет није дуго потрајало, већ после нешто више од 2 века је њихово царство је опет изнутра издељено на огроман број државица.
 

Milan-Tab

Primećen član
Banovan
Poruka
599
Словени и Анти се наводе у Подунављу, Венди су ваљда у Полабљу у то доба?
Да ли постоје докази да су древни историчари и географи користили само поменута три имена за Словене?
 

Viden

Primećen član
Poruka
765
Претпостављам да је руска хроника Несторов летопис?
Најстарији чешки летопис је хроника Козме Прашког, и колико знам ту се Срби не помињу..
1.Da, taj letopis u Nestorovoj redakciji kaže da su najstariji Sloveni oni koji žive u "Iliriku", na Dunavu.

..Словени по Дунаеви, ...
..ту бо е [сть] Илурикъ,... ту бо бяша СловІни пІрвІе.

..пояснение:
Илурикъ (Иллирия) - это территория бившей Югославии, где больше всего сербско-говорящего народа (иллирский язык в истории синонимом сербского языка).


2.Na drugu čeku hroniku sam mislio.
Tzv "Dalimilova" hronika na češkom nije još prevedena na srpski.
Da ne bih sam prevodio, evo engleskog prevoda delića (sa mreže skinut)

kapitola 1:
[...]
Mezi jinými Srbové
tu, kdežto biechu Hřekové,
podlé mořě sě ustavichu,
až do Říma sě vzplodichu.

Between others the Serbs
where the Greeks lived
at the sea they stopped
till Rome they expanded

The second part tells us about the beginnings of the czech language:

kapitola 2

O počátcě jazyka českého
V srbském jazyku jest země,
jiež Charvátci jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech.
[...]

In the serbian language there is a land
which is called Croatia
in this land a man lived
his name was Čech
 
Poslednja izmena:

zofr

Domaćin
Poruka
3.533
Ima li kakav izvor za ovu tvrdnju, referenca ili (najbolje englesko-sanskritski) rjecnik? Hvala.

U Mayrhoferovom Kratkom etimoloskom rjecniku sanskritskog jezika* (Band III, Heidelberg, 1976, str. 499-500) se uopce ne nudi jasna definicija nego pise: "Sŕbindah m. N.pr. [eines von Indra erschlagenen dämonischen Feindes] (RV 8, 32, 2). - Fremdname; wahrscheinlich Name eines andersstämmigen, feindlichen Fürsten."
Kao sto si i sam nasao "Srbindah" sobzirom na rekonstruisanu gramatiku Sanskrita sa aspekta srpskog jezika znaci otprilike ono sto sam napisao. Sada sam na poslu kada budem u stanu potrazicu blize informacije.
 

Садко

Elita
Poruka
15.621
Са Милојевићем, Луковић-Пјановић и Јанковићем сам упознат, тј. сусретао сам се са њиховим делима (и наравно читао их :)), тако да мислим да је мало неправедно да будем означен као неко ко иде главом кроз зид.
ОК, можда и јесам погрешио, али тако ми је деловало у том тренутку. И не зову ни себе а ни нас Лужички Срби - Сорбима, већ Сербима (serbski dom, код њих нпр.) .


И једни и други су покрштени са намером, од стране цркви којима и данас припадају. Наравно циљ није био раздвајање народа, то ће се чинити са нама, како нас зову - јужним Србима.

И то "Срби народ најстарији" није она измислила, већ је цитирала једног Византинца.
 

Lesandar

Buduća legenda
Poruka
27.933
О самим Србима таквог извора (писаних, за археологију не знам) нема, колико ми је познато.

Међутим, византијски извори 6. века (Прокопије, Теофилакт Симоката, Песудо-Маврикије) као земљу Словена јасно означавају леву обалу Дунава.

Што се твог другог питања тиче - свакако, отуд и ова тема, да (ми) се разјасне недоречености :)
Dakle, ako ne postoji kontemporarni dokaz o seobi i o EPSKOM prolasku stotina hiljada ljudi, sa porodicama, stokom, kokama, ćurkama i ostalom živinom, pa onda natovareni hranom za sve to vreme puta, pa gradnjom nekakvog mosta ili skela preko reka, pa ratovima sa stanovnicima područja kroz koja su prolazili, kad ničega toga nema a jedan neuspeli carčić tvrdi da je tako bilo i još izmišlja i putešestvije ( pazi: zemljoradnika, koji su tražili zemlju za obrađivanje i odbacili teritoriju oko Beograda pa se zaputili u krš Dalmacije) onda je to veoma alrmantno po meni. Ne da nije za prihvatanje nego je za apsolutno odbacijvanje. Ali neko je zinuo kao som i progutao takav scenario. I ne samo to, nego NE DOZVOLJAVA, BRANI drugima da drugačije razmišljaju.
Ali, pretpostavljam da se slažeš u početnim premisama da, ako postoji nešto nedorečeno, da je dozvoljeno da se to dorekne.

Što se tiče vizantijskih izvora, da oni su pominjali Slovene na levoj obali Dunava, ali kao što se sad vidi, Srbi su manje Sloveni od ostalih Slovena, Mađara i Rumuna, i to vrlo malo, kako genetika kaže nekih 15% najviše i to nepravilno raspoređeno jer taj gen nikada nije prodro mnogo ispod Save i Dunava. Dakle, i dalje su na desnoj obali Dunava - u tragovima.
 
Poslednja izmena:

zofr

Domaćin
Poruka
3.533
Ima li kakav izvor za ovu tvrdnju, referenca ili (najbolje englesko-sanskritski) rjecnik? Hvala.

U Mayrhoferovom Kratkom etimoloskom rjecniku sanskritskog jezika* (Band III, Heidelberg, 1976, str. 499-500) se uopce ne nudi jasna definicija nego pise: "Sŕbindah m. N.pr. [eines von Indra erschlagenen dämonischen Feindes] (RV 8, 32, 2). - Fremdname; wahrscheinlich Name eines andersstämmigen, feindlichen Fürsten."
Mnogo si me namucio, jer sam se pre nekoliko godina "zapalio" za ovakve teme pami je bilo tesko da se setim gde sam to nasao.Ali ipak: moja cerka je studirala istoriju, pa su im u okviru pomocnih nauka davali i literaturu koja nije po programu. Ja sam bas nju citao. Tamo sam nasao rezultate rada jednog Austrijanca sanskritologa, Valter Vista, koji je o mnogo cemu pisao pa tako i o vlastitom imenu Srbinda. Mnoga vlastita imena imaju sufiks inda, pa je Srbinda podelio na Srb - inda gde ovo inda znaci nesto kao prvi, princ gospodar gospodin i t.d. Spominje i druga vlastita imena kao Milinda, Mahinda i t.d. Takodje je nalazio na imena tamosnjih naroda u mnozini sa sufiksom inda kao Kauninda. Tako on zakljucuje da Srbinda pored toga sto je vlastito ime oznacava i narod ciji je vladar nosio to vlastito ime. Taj narod je on smestio negde na Iranskoj teritoriji i nije mu palo napamet da ga dovede u nikakvu vezu sa Srbima.
 

Tandoori Masala

Iskusan
Poruka
5.291
Mnogo si me namucio, jer sam se pre nekoliko godina "zapalio" za ovakve teme pami je bilo tesko da se setim gde sam to nasao.Ali ipak: moja cerka je studirala istoriju, pa su im u okviru pomocnih nauka davali i literaturu koja nije po programu. Ja sam bas nju citao. Tamo sam nasao rezultate rada jednog Austrijanca sanskritologa, Valter Vista, koji je o mnogo cemu pisao pa tako i o vlastitom imenu Srbinda. Mnoga vlastita imena imaju sufiks inda, pa je Srbinda podelio na Srb - inda gde ovo inda znaci nesto kao prvi, princ gospodar gospodin i t.d. Spominje i druga vlastita imena kao Milinda, Mahinda i t.d. Takodje je nalazio na imena tamosnjih naroda u mnozini sa sufiksom inda kao Kauninda. Tako on zakljucuje da Srbinda pored toga sto je vlastito ime oznacava i narod ciji je vladar nosio to vlastito ime. Taj narod je on smestio negde na Iranskoj teritoriji i nije mu palo napamet da ga dovede u nikakvu vezu sa Srbima.
Zao mi je ako sam te namucio ali Walther Wust (kao sto i sam kazes) nigdje u svom radu iz 1927. godine ne povezuje balkanske Srbe sa Srbindom.

Uostalom, postoji barem 4 ili 5 razlicitih teza o porijeklu naziva "Srbindah" (Wust, Kuiper, Charpentier, Merlinger - kao sto se ispod vidi, zanimljiv rad je objavljen 1958. u zborniku posvecenom pok. Decevu, postavicu za nedjelju dana vise informacija jer cekam materijal) i sve to Manfred Mayrhofer fino navodi u sklopu bibliografije u navedenom Rjecniku ali se ipak ne zalece sto se tice etimologije... ;)

.


.

 

zofr

Domaćin
Poruka
3.533
Zao mi je ako sam te namucio ali Walther Wust (kao sto i sam kazes) nigdje u svom radu iz 1927. godine ne povezuje balkanske Srbe sa Srbindom.

Uostalom, postoji barem 4 ili 5 razlicitih teza o porijeklu naziva "Srbindah" (Wust, Kuiper, Charpentier, Merlinger - kao sto se ispod vidi, zanimljiv rad je objavljen 1958. u zborniku posvecenom pok. Decevu, postavicu za nedjelju dana vise informacija jer cekam materijal) i sve to Manfred Mayrhofer fino navodi u sklopu bibliografije u navedenom Rjecniku ali se ipak ne zalece sto se tice etimologije... ;)

.


.

Ja i pisem da on to ime ne povezuje sa Srbima vec sa nekim u Iranu. Ali on Srbinda prevodi kao prvi medju Srb a odmah iza na grckom Serboi. Dakle on u tom Serboi nije napisao da se kriju Srbi, uostalom on se time nije ni bavio, to je za neke druge istrazivace.
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.