(Неке и Неки) Српкиње и Срби су склони (крађи) шпекулацијама

AleksaJ

Buduća legenda
Poruka
25.546
http://www.antikorupcija-savet.gov....izvozu-secera-u-zemlje-evropske-unije-iii-deo

Да је лакше зарадити него радити доказује удружена активност 'политичара' србије са 'бизнисменима' срије 'давне' 2005те године.

Тада је из света увожен шећер из шећерне трске... а Европи продаван као шећер од шећерне репе.

Да се разумемо .. Није Европи требао шећер из Србије нити Српски шећер ....

Тада је ЕВРОПА инвестирала у готов производ са дебилском 'надом' да же те и ти који добију новац инвестирати у производњу

Авај ... Глупих ли европљана ....

Е...... да су ТАДА инвестирали у ПРОИЗВОДЊУ многе и многи би били @Cosmopolite ....






Извештај о извозу шећера у земље Европске уније (ИИИ део)​


15. април 2005

Уредба ЕУ бр. 2007/00 од 18. септембра 2000. године и допуна РЦ 2563/00 од 20. новембра 2000. године отворила је тржиште ЕУ за увоз шећера произведеног у СРЈ и другим земљама Западног Балкана без икаквих рестриктивних мера и без царина. терет. Цена шећера на тржишту ЕУ је око 650 ЕУР/т, док је просечна светска цена испод 300 ЕУР/т. Просечна продајна цена шећера извезеног по преференцијалном статусу из Србије на тржиште ЕУ била је око 600 евра/т.
У тренутку када смо добили повластице, Србија реално није могла да буде извозник шећера. Са својих 15 шећерана укупног капацитета за прераду шећерне репе од 5,5 милиона тона, што подразумева годишњу производњу од 700.000 т шећера, 250.000 т меласе и 240.000 т суве репе, Србија је 2000. десетогодишњи пад целокупне привреде, а самим тим и индустрије шећера, произвео је свега 115.400 т шећера – недовољно само за домаће потребе, око 250 хиљада тона годишње. Намера ЕУ је била да извозним преференцијама помогне опоравку индустрије шећера у Србији, као привредне гране која би захваљујући одличним природним потенцијалима и развијеним производним капацитетима краткорочно могла да поврати некадашњу продуктивност (1990. Србија је производила 599
За постизање преференцијалног статуса, Уредбом ЕУ је предвиђено да извозник на обрасцу ЕУР1 приложи аутентичну потврду о пореклу, коју издају царински органи, у складу са Правилима ЕУ о пореклу робе. У време увођења преференцијала наше законодавство није предвиђало да царинарнице издају потврде о пореклу робе, већ је то било препуштено произвођачима, који нису били у обавези да воде евиденцију о издатим сертификатима....

АКТИВНОСТ ВЛАДЕ НА РЕШАВАЊУ АФЕРА ШЕЋЕР​

Европска комисија је 24. јуна прошле године затражила од нове владе да у року од две недеље провери сертификате ЕУР1 за 190.000 т шећера извезеног у земље ЕУ од 26. јуна 2002. до 7. маја 2003. године, а затим да ОЛАФ-у омогући приступ документацији о производњу и складиштење шећера у шећеранама у Србији, затим достављање података о проценама производње шећера у 2004. години, као и информације о кривичним поступцима покренутим у мандату претходне и садашње владе. Влада је 15. јула прихватила Информативно писмо Мирољуба Лабуса за Криса Патена, комесара Европске комисије, у којем се наводи да ћемо брзом провером покрити 94 од 5.215 предатих рачуна, односно порекло проверен је шећер у укупној количини од 1.069 тона. Провером је утврђено да је од укупно 94 фактуре 46 неспорно, а 38 оспорено, док је још 10 фактура у том тренутку још у обради.
Европска унија је 22. јула 2004. године поново успоставила преференцијални режим за увоз шећера из Србије, уз услов да Србија у наредна три месеца заврши истрагу и казни одговорне за увођење суспензије. У циљу провере порекла извезеног шећера, Управа царина Србије је прибавила и анализирала документацију 28 предузећа која су у спорном периоду извозила шећер, захтевајући истовремено од Министарства трговине, туризма и услуга, Сектора за тржишну инспекцију. и надлежних органа МУП-а, потврду да у спорном периоду није било физичког уношења шећера у шећеране. Тржишна инспекција и Министарство унутрашњих послова потврдили су да у спорном периоду није било физичког уношења шећера у шећеране, иако се у Извештају УБПОК-а из маја исте године наводи, на пример, да су шећеране у Ковину и Сремској Митровици купиле увозни шећер. Потпредседник Владе Лабус уручио је извештај Управе царина Крису Патену приликом његовог доласка у Београд 4. октобра 2004. године, након чега су представници ОЛАФ-а посетили Управу царина 26. новембра. Представници ОЛАФ-а су на овом састанку прихватили налазе Управе царина Србије. Међутим, Европска комисија је крајем октобра прошле године предложила Савету министара Европске уније да Србија уведе годишњу квоту бесцаринског извоза шећера од 150.000 тона. Потпредседник Владе Србије изјављује овдашњој јавности да квота није довољна и да ће се залагати за повећање. На предлог Европске комисије, Савет министара ЕУ одредио је за Србију ове године бесцаринску квоту за извоз шећера од 180.000 тона. Представници ОЛАФ-а прихватили су налазе Управе царина Србије. Међутим, Европска комисија је крајем октобра прошле године предложила Савету министара Европске уније да Србија уведе годишњу квоту бесцаринског извоза шећера од 150.000 тона. Потпредседник Владе Србије изјављује овдашњој јавности да квота није довољна и да ће се залагати за повећање. На предлог Европске комисије, Савет министара ЕУ одредио је за Србију ове године бесцаринску квоту за извоз шећера од 180.000 тона. Представници ОЛАФ-а прихватили су налазе Управе царина Србије. Међутим, Европска комисија је крајем октобра прошле године предложила Савету министара Европске уније да Србија уведе годишњу квоту бесцаринског извоза шећера од 150.000 тона. Потпредседник Владе Србије изјављује овдашњој јавности да квота није довољна и да ће се залагати за повећање. На предлог Европске комисије, Савет министара ЕУ одредио је за Србију ове године бесцаринску квоту за извоз шећера од 180.000 тона.
Влада Србије је на седници 27. јануара 2005. године усвојила Информацију о утврђивању порекла шећера који се извози у земље Европске уније, коју је доставило Министарство финансија. Влада је прихватила испуњење услова Европске комисије и повлачење спорних сертификата ЕУР1 као крај шећерне афере.

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ​

Преференције које смо добили од ЕУ имале су за циљ да за неколико година достигнемо пун производни капацитет од 700.000 т шећера годишње. Од 2001. године, међутим, у Србији је енормно порастао само обим увоза и извоза, док производња још увек није значајно померена од просека из кризних деведесетих (између 100 и 200 хиљада тона годишње), у односу на производњу из период пре санкција (599.098 тамо 1990. године, 582.041 1989. године).
Ево података о производњи у периоду од увођења преференцијала:
Производња у 2000. 119.178 т
Производња у 2001. 211.873 т
Производња у 2002. 270.517 т
Производња у 2003. 211.786 т
Производња у 2004. 403.118 т
Повећање производње у 2004. години првенствено се односи на изузетно добар род шећерне репе, као и на чињеницу да се са једног хектара засађеног репом те године могло произвести 40-50, чак 55 тона шећера. Претходне, 2003. године, производња са једног хектара засађеног репом износила је 30, а највише 35 т. Подаци које треба упоредити са производњом шећера у 2003. и 2004. години су површине на којима се гајила шећерна репа - 2003. године 68.745,29 хектара, 2004. године 65.959 хектара.
Савет за борбу против корупције сматра да испуњавањем захтева Европске комисије није завршен задатак Владе Србије да поуздано докаже шта се десило са извозом шећера. Враћање преференцијалног статуса за извоз шећера из Србије важан је израз подршке Европске уније демократским процесима у Србији, посебно у светлу чињенице да је ова одлука донета између два круга председничких избора у Србији, уочи избора бирача. избор између кандидата ДС и СРС. Квота од 180.000 т годишње, међутим, реално представља тихе санкције ЕУ Србији, јасан знак да ЕУ није повратила поверење у државу Србију да се злоупотребе преференцијалног статуса неће поновити. Такође, ова квота оцртава стање српске индустрије шећера након укидања преференцијала и сумњиве приватизације шећерана – са годишњом потрошњом од око 250 хиљада тона годишње, а са производним капацитетом од 700 хиљада тона, способност Србије да извози шећер је 450 хиљада тона; квота од 180.000 т много елоквентније говори о позицији ЕУ и стању српске шећерне индустрије од свих изјава владиних званичника о укидању санкција на извоз шећера.
У Информацији коју је Влада усвојила 27. јануара ове године наводи се да су „надлежни органи Европске уније затражили од надлежних органа Србије и Црне Горе да истраже евентуалне злоупотребе и да у таквим случајевима повуку издате потврде о порекло 1 евро“, а да су истовремено „стране царинске управе, по стандардној процедури, доставиле одређене сертификате од 1 евра на накнадну проверу“. Забрињавајуће је да Влада Србије сматра да је испуњавање услова Европске уније, повлачење издатих сертификата о пореклу, њен једини задатак и да поред обавезе према ЕУ да испита 5.215 спорних фактура нема обавезу да домаћи произвођачи репе и шећера и бројни други привредни субјекти који се односе на индустрију шећера, нити на јавност у Србији, да се разјасни ко је одговоран за уништење српске индустрије шећера и за пропуштену шансу за опоравак ове стратешке привредне гране? Из информација Министарства финансија јасан је само интерес Европске уније - да Србија повуче спорне сертификате, што ће створити могућност да се обештете земље ЕУ. Међутим, чији интерес штити Влада Србије када наставља да заташкава шећерну аферу? Које ће даље мере Влада предузети, након повлачења издатих потврда о пореклу? Какве су санкције онима који су издавали фалсификоване сертификате, и онима који су их користили у извозу? Да ли постоје разлози за повлачење сертификата које је Управа царина доставила Европској комисији (испорука из разних комерцијалних складишта, различити регистарски бројеви возила при утовару и извозу, недоследне количине на документима,
Енормно повећање обима увоза и извоза шећера од 2001. до 2003. године омогућила је тадашња Савезна влада, односно Министарство за економске односе са иностранством, пре свега Одлуком од 1. јуна 2001. (када је домаћи шећер требало да буде заштићена производња), којом је шећер све врсте класификација за слободан увоз, а потом и одлуком од 15. децембра 2002. (када је због упозорења Европске комисије морала да се пооштри контрола извоза), којом се ставља шећер под режим слободног извоза. Савет за борбу против корупције забринут је због чињенице да су они који су оваквим одлукама створили услове за злоупотребу преференцијала данас одговорни за решавање шећерне афере. Закључком, који је потписао потпредседник Лабус, Влада је прихватила Информацију Министарства финансија о провери порекла шећера који се извози у ЕУ, која је само испоштовала захтеве Европске уније, а на основу чега су Србији делимично укинуте санкције, што је свакако позитиван корак, међутим сматрамо да Влада мора да испита одговорност за злоупотребу преференцијалног статуса. због чега је такав статус изгубљен, због великих губитака које је претрпела цела стратешка привредна грана у Србији, као и због губитка поверења Европске уније у Србију, које још увек није у потпуности враћено. Поређења ради, Хрватска, која је истовремено са Србијом добила повластице за извоз шећера у земље ЕУ, такође је упозорена на велики пораст обима увоза и извоза. Хрватска је, међутим, после првих упозорења брзо санкционисала повлашћене злоупотребе, испунила обавезе према ЕУ и тиме није изгубила, али и данас ужива привилегован статус у извозу шећера.
Сматрамо да Влада није сагледала све аспекте шећерне афере, пре свега последице неконтролисаног увоза и извоза шећера након приватизације шећерана, од које су највећи светски произвођачи шећера одустали, што је изазвало колапс највећих српских шећерана, Београд, Зрењанин и Ковинска. Предлажемо Влади да од Агенције за приватизацију затражи комплетан извештај о приватизацији шећерне индустрије у Србији, посебно о испуњењу уговорних обавеза купаца у погледу инвестиционих и социјалних програма, као и разлоге зашто је највећи српски шећер фабрике до данас нису приватизоване. Предлажемо и да Агенција за приватизацију достави Влади детаљан план приватизације осталих шећерана у Србији.

Београд, 15.04.2005.
 

Top