Nekada se u Srbiji jelo suvo meso, prasetina i jagnjetina a sada je parizer luksuz

Poreklo parizera​

Iako se često naziva „parizer“, ovaj proizvod ne potiče iz Pariza, već ima svoje korene u Nemačkoj. Originalno nazvan „Pariserwurst“, što znači „pariška kobasica“, ovaj proizvod je prvi put proizveden u Berlinu sredinom 19. veka. Ideja je bila da se stvori kobasica koja će podsećati na francusku delikatesu, pa je naziv „parizer“ postao sinonim za ovu vrstu viršli.

Sastojci i proizvodnja​

Parizer je obično napravljen od mešavine mesa, uključujući svinjsko meso, pileće meso i govedinu. Ovi sastojci se melju, dodaju začini, so i drugi aditivi kako bi se postigao karakterističan ukus i tekstura parizera. Nakon mešanja, smesa se oblikuje u valjkaste oblike i kuva ili dimi dok ne postane gotov proizvod.
Ono što čini parizer posebnim je njegova glatka i kremasta tekstura, koja se postiže mlevenjem sastojaka na sitno, kao i dodavanjem različitih aditiva koji mu daju savršen balans između mekoće i ukusa.


Različite vrste parizera​

Parizer dolazi u različitim varijacijama, uključujući:

Klasični parizer: Ovo je osnovna verzija parizera, obično napravljena od mešavine svinjskog i pilećeg mesa.

Pileći parizer: Ova verzija se pravi isključivo od pilećeg mesa i često se smatra zdravijom opcijom.

Goveđi parizer: Za ljubitelje govedine, postoje i verzije parizera koje se prave isključivo od ovog mesa.


Vegetarijanski parizer: Da bi zadovoljili potrebe vegetarijanaca, proizvođači često prave parizer od biljnih sastojaka kao što su soja ili povrće.

Upotreba parizera​

Parizer je veoma fleksibilan proizvod koji se može koristiti na različite načine:

Sendviči: Parizer je popularan sastojak u sendvičima. Njegova meka tekstura i bogat ukus čine ga idealnim za kombinovanje sa svežim povrćem i raznim sosovima

Salate: Parizer se često seče na tanke kolutove i dodaje salatama, dajući im dodatnu dimenziju ukusa.

Predjela: Parizer se može poslužiti kao predjelo uz kriške hleba, sireve i masline.

Pica: Da biste dodali malo luksuza svojoj pici, možete iseći parizer na trakice i posuti preko pice pre pečenja.

Kobasice i sendviči u sendviču: Parizer se često koristi kao sastojak za kobasice ili sendviče u sendviču.


Zaključak​

Parizer je ukusan i raznovrstan proizvod koji je postao neizostavan deo mnogih jela širom sveta. Bez obzira da li ga koristite u sendvičima, salatama ili kao predjelo, parizer donosi bogatstvo ukusa i teksture svakom obroku.

Bez obzira na njegovo poreklo, danas se parizer proizvodi i uživa širom sveta, donoseći jedinstvenu notu luksuza i zadovoljstva na naše tanjire“.
 
Screenshot_20230917-210037.png
 
Droid:
Okreće se u grobu i čudi kako je Srbija osvojila Vojvodinu a sada se trudi da je izgubi.

Miloš Obrenović

Pogledajte prilog 1412608
Kliknite za proširenje...
Србија никада није "освојила Војводину", већ су "зли комунисти", након што су Србију васкрсли на Другом заседању АВНОЈ-а пошто су је регент Александар и радикал Никола Пашић претходно били буквално укинули зарад стварања заједничке државе са Хрватима, придодали Србији Срем, Банат и Бачку као покрајину коју су ти исти "зли комунисти" предвођени "србождером Брозом" назвали српским именом "Војводина", при томе променивши национални састав тако што су протерали Швабе, а на њихова богата имања довели Личане, Босанце и Црногорце.
 
bas sam interesantan sta jede prosecan protestant(a nema ih bas mnogo).

onako svakodnevno, tokom sest meseci.

leba? gluten

mleko? imao onaj nesto

prsutu matijevic? uvoz mesa iz argentine

margarin? vestacko

kulen? pravi je bas skup

jagode? kratko traju a nema ni proteina

nes kafu? od toga se ne zivi, obrnuto

burek? sacuhaj boze seljacke hrane

kroasane? ne znam gde ima dobrih kroasana, pa jos za svaki dan

itd

itt

cekam brzi dgovor da se malo mi smejemo
 
комшија:
Србија никада није "освојила Војводину", већ су "зли комунисти", након што су Србију васкрсли на Другом заседању АВНОЈ-а пошто су је регент Александар и радикал Никола Пашић претходно били буквално укинули зарад стварања заједничке државе са Хрватима, придодали Србији Срем, Банат и Бачку као покрајину коју су ти исти "зли комунисти" предвођени "србождером Брозом" назвали српским именом "Војводина", при томе променивши национални састав тако што су протерали Швабе, а на њихова богата имања довели Личане, Босанце и Црногорце.
Kliknite za proširenje...

Што не пијеш лекове редовно?
 
Тихи:

LEPO ZAPAKOVAN I UKUSAN OTROV: Evo šta se sve nalazi u MEHANICKI SEPARISANOM MESU!​


suhomesnato-BalkansPress.com_800.jpg

U mašinski separisanom mesu (MSM) nalaze se i drugi delovi životinja kao što su kosti, tetive i slično.

Kada stojimo ispred vitrine sa suhomesnatim proizvodima, obično mislimo da su pileći bar malo zdraviji od svinjskih ili goveđih… Ipak, kada se malo bolje pogleda deklaracija, nailazimo na podatke koji baš i ne idu u prilog tom stanovištu, a to se pre svega odnosi na stavku „mašinski separisano (otkoštano) meso“.

Šta to u stvari znači? Prema slovu propisa, MSM je proizvod dobijen odvajanjem mesa sa kostiju na kojima je to meso ostalo posle otkoštavanja trupa, ili sa trupa živine, upotrebom mehaničkih sredstava, što ima za posledicu gubitak ili modifikaciju strukture mišićnih vlakana. O mašinski separisanom mesu poslednjih godina vode se ozbiljne stručne rasprave i to u dva pravca: prvi je mikrobiološka ispravnost MSM, a drugi mogućnost da se u MSM nalaze i drugi delovi životinja kao što su kosti, tetive i slično, a sve to na kraju završi u našem organizmu.

{adselite}O MSM je za Zaštitnik potrošača govorio dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije, jedan od najvećih protivnika da se MSM koristi za ljudsku ishranu.

- MSM sadrži velike količine mlevenih kostiju, prepunih teških metala, antibiotika, hormona… Kod pilića su kosti tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita. Problem je što se štetne supstance, teški metali, antibiotici, hormoni, najviše zadržavaju upravo u kostima – upozorio je Stojšić.

Ipak, u poslednje vreme živinski suhomesnati proizvodi sve su popularniji zbog velike količine proteina i malog postotka masti (do 50 odsto manje nego isti tip proizvoda od svinjskog ili goveđeg mesa).

Generalno, mesne prerađevine mogu da budu tzv. mokre ili suve. Mokre se odnose na meso koje se natopi, ili mu se ubrizgavaju so i slana voda. Većina šunki, kobasica i salama prerađena je mokrim postupkom. Suvi postupak se sprovodi usoljavanjem i dodavanjem začina, pečenjem, ili sušenjem na vazduhu u dužem periodu. Suvo meso uključuje pršutu, pečenicu i tvrde salame.

SADRŽAJ PILEĆIH SALAMA:

MAŠINSKI SEPARISANO MESO

* Šta je MSM objasnili smo u uvodnom delu teksta.

VODA, BILJNA MAST, KUKURUZ, SKROB

* Da bi se dobila punoća ukusa, dodaje se biljna mast koja se umešava u masu za salamu tokom proizvodnje, uz dodatak vode i kukuruznog skroba. Kukuruzni skrob služi da veže deo vode na sebe da bi salama bila vizuelno suva.

E450

* Emulgujuća so, hemijska klasa difosfati i pirofosfati. Oni služe da zadrže emulziju stabilnom. Salama je praktično čvrsta emulzija koja sadrži vodu. Da se voda ne bi odvojila dodaju se emulgujuće soli.

E407a, E401, E415

* Zgušnjivač, obrađena eseuna alga, Na-alginat, ksantan guma. Ovi dodaci čine da salama bude čvrsta, da se ne lomi prilikom sečenja.

E621

* Pojačavač arome Na-glutaminat, dodatak koji je često povezivan sa svim začinima u prahu. On čini da naše čulo ukusa oseća dublje i intenzivnije sve arome.

E315

* Antioksidans izoaskorbinska kiselina – sinteza. Neophodan u ovim proizvodima, jer sprečava nastanak opasnih nitrozoamina iz azotovih jedinjenja, kojih uvek ima u mesu, pošto se meso konzervira na taj način.





E120

* Boja karmin (cochineal). Prirodna crvena boja životinjskog porekla, služi da bi se pojačala boja mesa.
Logično je pitanje zašto da se pojačava boja, a to se radi zato što, ako osim mesa ima vode, skroba, biljne masti, boja mesa nije intenzivna kao kod čistog mesa i zato je proizvođači pojačavaju.

E250

* Konzervans Na-nitrit koristi se široko u ovom tipu proizvoda, a glavna uloga je sprečavanje rasta bakterije Clostridium botulinum koja prouzrokuje botulizam.

** Sadržaj pilećih salama za Zaštitnik potrošača tumačio je dr Stevan Blagojević, tehnički rukovodilac laboratorije Instituta za opštu i fizičku hemiju.

I OVO JE MOGUĆE: Ćureća salama sa 25% ćuretine i čak 20% piletine

Ukoliko kupite „Juhorovu“ salamu koja se prodaje pod nazivom „ćureća“, sve dok ne pročitate sitna slova na deklaraciji nećete znati šta u stvari jedete. Jer iako je naziv salame „ćureća“, bez ikakvog pominjanja piletine, pilećeg mesa ima tek neznatno manje od ćurećeg (20% naspram 25%).

https://balkanspress.com/index.php/...ukusan-otrov-evo-sta-se-sve-nalazi-u-salamama
Kliknite za proširenje...
Sta ja volim da jedem.Ali bez sale.Bele bubrege.Ili da prevedem jaja od nerasta.Em ukusno em zdravo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

N
Iz Trampove poslednje izjave o Kosovu i Srbiji može se otkriti kolika je to izdaja sadašnjeg aktuelnog režima u Srbiji
Odgovora
18
Pregleda
436
prvepruge
prvepruge
AleksaJ
Шта је следеће у Србији ?
Odgovora
1
Pregleda
167
Nikola Tajland
N
Blues Brothers
Nemačka štampa: Zaoštrava se u Srbiji, autokratija se ljulja
Odgovora
5
Pregleda
237
skura58
skura58

Back
Top