Neka drevna dela

[Milena_9]

Ajooooj, Divlja ! I t d ...

 

[Hesse]

Koliko samo problema oko prevodjenja reci Tao : kretanje, bozanski um, te trostruko znacenje Bice, Um i Put, bog koji se otkriva, te priroda, put u najsirem smislu...

Iskreno ja se ne slazem sa onim da se oslobadjamo strasti da bi videli "tajnu zivota". Srce i oko su organi strasti. Za oko jos i nekako, ali srce! Ne, ne, kod mene je sasvim obrnuto.
Negiranje samoljublja u redu, zivot u miru s vremena na vreme, ne volim preteranu skromnost, ali svakako DA za samosvest, DA prirodi. Mada ima nesto i u tom nedelanju, al' to je duga, duga prica.
Zato ja pricam o sintezi, a Hesse tvrdi da je to pogresno. To je ideal, moj licni, samo sto on preleti moj tekst i prica ustaljene fraze.;-)

Nemoj mi stavljati reči u usta. Pričao sam o ne (sintezi) istočne i "zapadne" filozofije, a ne o tvojim tripovima.

 

[divlja u srcu]

A sa druge strane zapad je da blago kažemo preuzeo puno toga od istoka (u gotovo svim sferama), da bi posle to nazivao sintezom. A na kraju da bi se uvećavao značaj zapada.

Daj konkretan primer.

 

[divlja u srcu]

Ne umisljam nista, pokusavam da razgovaram. Izneo si tvrdnju, ja trazim argument. Bez argumenata tvrdnja ne vredi nista. Ne znam sta ti tu nije jasno?
Sad nagovestavas da je koren Zapadne civilizacije na Istoku, jel' to?
Ono prethodno je meni zvucalo drugacije, pa ako ti nije tesko objasni sta si hteo.
Evo ja cu da ti kazem sta Zapad nije preuzeo od Istoka. Tragediju, koja je uostalom kruna anticke knjizevnosti i njeno najvece blago!
A moj licni ideal, koji je za tebe konfuzno stanje, imali su i drugi, samo su ga postavljali javno kao zadatak kulturnoj javnosti. Npr. Fridrih Slegel. A ako on nije imao uticaja da orijentalistici pozveti zasluzena paznja, nije niko. Cak se i Gete zbog njega upustio u proucavanje Istoka.

 

[divlja u srcu]

Inace, ne pada mi na pamet da dajem prednost ni Istoku ni Zapadu, kao sto me onomad neko silio da ne mogu da volim Sokrata, ako volim Nicea??! Naviknite se da je svet pun haosa, to sto pokusavate da ga organizujete u svojim glavama na tako jednostran nacin samo vas vodi u zabludu. Povezivanje ekstrema je uvek plodnija delatnost.

 

[Rujevit]

Ehej lakse malo vas dvoje...

Evo samo jedan osnovni primer sta je Zapad preuzeo od Istoka, koje i cije ucenje je zapadni svet smatrao za uzor: ex Oriente lux.
Uzeli su umetnost i kulturu Vizantije za uzor, i vodili se tim ucenjem nekoliko vekova(pod tim podrazumevam Istok, mada vidim da su ovde koreni mnogo dublji)

Toliko od mene

 

[Milena_9]

U sudskom postupku se traže argumenti za tvrdnje koje iznosiš. Ali čak i tamo, u završnoj reči, branilac se obraća sudu drugačijom vrstom retorike, koja često gadja direktno u najprostiju logiku i emocije, ne iznoseći činjenice onako kako je do tada činjeno. Ako svi poznajemo materiju o kojoj pričamo, možemo se samo osvrnuti na deo koji trenutno obrazlažemo, a ne i dokazivati . No ako neko ne može drugačije da diskutuje, ne zna o čemu se radi pa mu trebaju argumenti, onda mu ih treba pružiti.

Istok i zapad, prošlost i sadašnjost, sve je to jedno i zove se istorija . Ne može se omedjati niti rigidno izvrednovati ko je kome koliko dao. Svakako da je Istok neprevazidjen u nekim umotvorinama, svakako da je Zapad jedinstven u drugim. Hvala Bogu da je tako, dogod zajedno vode ka progresu.

Činjenica je da da su nekako u slično vreme živeli Lao Ce / Kina / i Sokrat / Atina /. I obojica, neznajući jedan za drugoga rekli su onu čuvenu koja je ušla u školsko tkivo: " Znam da ništa ne znam ." - Sokrat i " Ne znam da li išta znam ". - Lao Ce.

Činjenica je da je magija istočne misli neprevazidjena u mnogim stvarima. Takodje je nepobitno da je bila izvor i uzor kasnijih filozofskih pa i književnih pravaca, što je logično, jer je postojala pre njih. Lakše se shvata ono što je napisano vremenski bliže nama. Ako se upustite u čitanje Gite imaćete grdnu muku dok ne uhvatite sled misli. Normalno, prevedena je sa sanskrita na nekoliko jezika koji su usledili, pa zatim tek na srpski. Kao što je i Biblija sa aramejskog ... pa na grcki... pa na ... pa je Daničič i Vuk na kraju prevedoše i to ne celu, na srpski.

Ali ja nisam mislila da treba toliko da pričamo o formi i istoriji starih dela koja sam navela. Želela sam da se osvrnemo na suštinu: šta je to što su nam kazale. Koliko toga danas ima istu suštinu i koliko se čovek , ma koliko se svet oko njega u medjuvremenu promenio, nije fundamentalno promenio.

 

[Hesse]

Milena, ja se u potpunosti slažem sa tobom. Divlja, izgleda ima profesionalnu deformaciju sa fakulteta. Opsednuta je činjenicama. Možda joj je neostvarena želja advokatura Da su se ljudi tokom istorije vodili isključivo činjenicama (ili pak, da odemo u krajnost, ponašali kao ona), na šta bi danas ličila umetnost i kultura? Mislim da je bilo dosta (i previše) rasprave na ovoj lepoj temi.
Budimo objektivni. Da nije bilo istoka, zapada verovatno ne bi bilo. Ili bi ličio na ono našta i treba da liči. To ne možemo znati. Ali mnogo pouzdanije znamo to, da nije bilo istočne književnosti (ili da zapad nije imao mogućnost da preuzima), ne bi bilo zapadne. Grci su bili potpuno nepismeni, dok nisu od Feničana preuzeli pismo. Ironija je da su Grci nazivali varvarima sve narode koji govore drugačiji jezik od njihovog.
Sa komparacijom istoka i zapada i njihovog (eventualnog ) stapanja je dosta bilo reči. Kome tema nije jasna neka se obavesti u prvom postu.

 

[divlja u srcu]

Mogao si odmah da navedes to za Fenicane i Grke, postedeo bi temu suvisnih komentara. Ja sam pomislila na nesto deseto.

A ostatak necu ni da komentarisem, posto i ovako nema veze s mozgom.

I ne kapiram ljude, koji se snebivaju da objasne nesto sto su napisali, a nekom nije jasno na sta tacno misle. Ne razmisljamo svi isto, asocijacije su od pojedinca do pojedinca totalno razlicite, pojedini koriste iste termine, sa potpuno razlicitim znacenjima.

 

[Milena_9]

E konačno mir u našim redovima.

Pre par godina sam čitala Šambalu i tada sam prvi put primetila nešto interesantno, na šta je pisac skrenuo pažnju. Najlepša molitva " Oče naš " uopšte nije u formi molitve, bar ne onako kako zamišljamo molitvu, da nešto moliš obraćajući se nekom autoritetu. Oče naš je afirmativna molitva, malte ne imperativna.

" ....da BUDE volja Tvoja
da BUDE carstvo Tvoje...
Hleb naš nasušni DAJ nam danas
OPROSTI nam dugove naše...
NE UVEDI nas u iskušenje..." itd...

Današnja psihologija sugeriše da upravo tako moramo da se postavljamo prema životu. Samosvesno, pošteno, bez osećanja krivice što tražimo od života ono što nam je potrebno.

Ondašnji poznavaoci ljudske duše znali su to očigledno jako dobro. Sa jednom bitnom dopunom: sve čemu pristupaš, da li je u pitanju religiozni ritual, započinjenje nekog posla, ljubav, štagod, svemu se mora prići tako što se prethodno uspostavi mir u duši i telu. Bez loših misli i bez nemira. Posebno je Istok insistirao na tome. Zato i jeste interesantan za proučavanje- ko zna koje se tu " tajne " kriju. Možda bismo mogli da preskočimo dugo vreme traganja za nečin što je več dato.

 

[Hesse]

Sensei ni rei! Divlja u kiba dachi sat vremena (i postaćeš pitoma).

 

[Milena_9]

Ich... Ni... San... Shi.... Go.... I tako ja, Hese, odbrojah više puta.
Pošto vidim da si sa Solomonom na ti, imaš li neki normalniji prevod Pesme nad pesmama... pa makar bila samo insinuacija da ju je on napisao ?