gost 434892
Veoma poznat
- Poruka
- 12.912
Стара и заборављена песма једне книнске групе која и није толико позната нашем народу и домаћим слушаоцима рок музике. Онима којима су познати, познати су по тесној сарадњи и честим сарадњама са Бајом Малим Книнџом.
Група је окупљена 1992. године у Книну. Имали су пар хитова као српски рокренрол одговор на појаву Томпсона и његових у том моменту новопечених антисрпских песама, с тим да Минђушари, нажалост, нису остварили ни педесети део комерцијалног успеха код српског народа, какав је Томпсон остварио код хрватског.
Имали су пар хитова. Армија српска, Ово је моја земља, и њихова најпознатија - Е мој друже загребачки, који је био дует са Бором Ђорђевићем Чорбом.
Међутим, једна песма остала је заборављена и затрпана дебелим слојем наталоженог времена. Они који о тој песми знају, кажу да је она највеће музичко рок остварење деведестих година на домаћој рок сцени. Песма која је заборављена је говор о најтужнијем времену, рату, и свим стрепњама и молитвама народа и уметника из ове групе, да прикажу гадост, тугу и несрећу рата, иако су и они сами били "јунаци", војници, и сви до једног чланови ове групе бранили су своје домове у крвавом одбрамбеном рату у Крајини.
Песму је, иако на јутјубу другачије пише, написао Срђан Чоко, први текстописац и покојни члан ове групе, који је живот оставио у последњим биткама за Окучане на западнославонском фронту 1995. године, уочи хрватске операције "Бљесак". Изгубљени спот ове песме онима који су га видели остављао је велику језу. Сниман је на језеру Перући, након што је након рекордно ниског водостаја по први пут након потапања 1959. године изронио српски манастир Драговић - из 1395. године.
Нажалост спот је изгубљен. Једно време постојао је само минут спота на јутјубу, али нажалост, изгледа да је обрисан, те га нисам успео наћи.
Иза Срђана Чока, тог тешког времена, "Бљеска" и "Олује", остали су нам стихови који се урезују у срце
"Нека буде молитва,
Да све ово престане.
Нека буде молитва,
За боље дане.
Нека буде ова моја молитва,
Душманима клетва..."
"Хеј, господе!
Хеј, чујеш ли?
Пусти сузу за нас све..."
Постојао је и снимак на јутјубу који је имао око 70.000 приказа, међутим, ни њега више нема.
Група је окупљена 1992. године у Книну. Имали су пар хитова као српски рокренрол одговор на појаву Томпсона и његових у том моменту новопечених антисрпских песама, с тим да Минђушари, нажалост, нису остварили ни педесети део комерцијалног успеха код српског народа, какав је Томпсон остварио код хрватског.
Имали су пар хитова. Армија српска, Ово је моја земља, и њихова најпознатија - Е мој друже загребачки, који је био дует са Бором Ђорђевићем Чорбом.
Међутим, једна песма остала је заборављена и затрпана дебелим слојем наталоженог времена. Они који о тој песми знају, кажу да је она највеће музичко рок остварење деведестих година на домаћој рок сцени. Песма која је заборављена је говор о најтужнијем времену, рату, и свим стрепњама и молитвама народа и уметника из ове групе, да прикажу гадост, тугу и несрећу рата, иако су и они сами били "јунаци", војници, и сви до једног чланови ове групе бранили су своје домове у крвавом одбрамбеном рату у Крајини.
Песму је, иако на јутјубу другачије пише, написао Срђан Чоко, први текстописац и покојни члан ове групе, који је живот оставио у последњим биткама за Окучане на западнославонском фронту 1995. године, уочи хрватске операције "Бљесак". Изгубљени спот ове песме онима који су га видели остављао је велику језу. Сниман је на језеру Перући, након што је након рекордно ниског водостаја по први пут након потапања 1959. године изронио српски манастир Драговић - из 1395. године.
Нажалост спот је изгубљен. Једно време постојао је само минут спота на јутјубу, али нажалост, изгледа да је обрисан, те га нисам успео наћи.

Иза Срђана Чока, тог тешког времена, "Бљеска" и "Олује", остали су нам стихови који се урезују у срце
"Нека буде молитва,
Да све ово престане.
Нека буде молитва,
За боље дане.
Нека буде ова моја молитва,
Душманима клетва..."
"Хеј, господе!
Хеј, чујеш ли?
Пусти сузу за нас све..."
Постојао је и снимак на јутјубу који је имао око 70.000 приказа, међутим, ни њега више нема.