Za pocetak par reci o meni... Zivim i radim u prekookeanskoj zemlji,Australiji,s mojim suprugom. Moglo bi se reci da imamo,tu i tamo,poprilicno harmonican brak.Jos uvek nemamo decu,a u braku smo dve godine.Svakako planiramo.
Verovali ili ne,muci me i dalje jedan problemcic vezano za asistenta.Naime,tokom mojih studija smo se muvali i malo je reci da sam uvek u njegovoj blizini osecala leptirice u stomaku, jedva cekala da ga vidim, mastala o njemu i tako iz dana u dan(kao da sam usla u pubertet po drugi put).Kada bismo se sreli u javnosti poljubili bismo jedno drugo u obraz,ali vremenom je to bilo sve blize usnama...S vremena na vreme bismo razmenjivali i poruke razlicitog sadrzaja,posto smo razmenili i brojeve telefona i tako sve dok se jednog dana nismo nasli nasamo.I gle cuda, samo smo se strasno ljubili,jer sam ja upravo toliko zelela i odlucila da ne idem dalje.On je imao devojku u to vreme, sto sam znala, ali ga to nije ni najmanje sprecavalo da se muva i ima afere s ostalim devojkama. Privlacan je muskarac u svakom pogledu(zgodan,inteligentan,lep,obrazovan),gotovo svaka devojka bi ga pozelala.
Prem da je od tada proslo vise od dve godine i dalje cesto razmisljam o njemu, te gledam njegove slike, i ni ujednom momentu se nisam pokajala za afericu koju smo imali,cak sta vise zao mi je sto nismo imali seks, prem da u tom trenutku na to nisam pristala. Sada s vremena na vreme patim za njim i zao mi je sto nas tolika udaljenost deli,a bilo mi je dovoljno samo da ga vidim na trenutak i da budem srecna ceo dan,nedelju...Naravno da sam svesna da to nema nikakvu perspektivu, niti bih s njim ulazila u bilo kakvu ozbiljniju vezu, ali ono sto zelim i sto bih verovatno uradila kada bi mi se ukazala prilika,za cim patim i dan danas je sto nismo spavali taj put. Ne znam sta da radim,niti zasto mi se ovo desava,a jos manje kako da se izborim s tim...Ko ima bilo kakvu ideju, stav, kritiku ili pametan predlog nega slobodno iznese ovde... Da li verujete da bih bila srecnija ukoliko bih sebi ispunila zelju i spvala s njim? Da li bi mi bilo lakse i da li treba da tezim k osvarenju toga? Hvala.
Verovali ili ne,muci me i dalje jedan problemcic vezano za asistenta.Naime,tokom mojih studija smo se muvali i malo je reci da sam uvek u njegovoj blizini osecala leptirice u stomaku, jedva cekala da ga vidim, mastala o njemu i tako iz dana u dan(kao da sam usla u pubertet po drugi put).Kada bismo se sreli u javnosti poljubili bismo jedno drugo u obraz,ali vremenom je to bilo sve blize usnama...S vremena na vreme bismo razmenjivali i poruke razlicitog sadrzaja,posto smo razmenili i brojeve telefona i tako sve dok se jednog dana nismo nasli nasamo.I gle cuda, samo smo se strasno ljubili,jer sam ja upravo toliko zelela i odlucila da ne idem dalje.On je imao devojku u to vreme, sto sam znala, ali ga to nije ni najmanje sprecavalo da se muva i ima afere s ostalim devojkama. Privlacan je muskarac u svakom pogledu(zgodan,inteligentan,lep,obrazovan),gotovo svaka devojka bi ga pozelala.
Prem da je od tada proslo vise od dve godine i dalje cesto razmisljam o njemu, te gledam njegove slike, i ni ujednom momentu se nisam pokajala za afericu koju smo imali,cak sta vise zao mi je sto nismo imali seks, prem da u tom trenutku na to nisam pristala. Sada s vremena na vreme patim za njim i zao mi je sto nas tolika udaljenost deli,a bilo mi je dovoljno samo da ga vidim na trenutak i da budem srecna ceo dan,nedelju...Naravno da sam svesna da to nema nikakvu perspektivu, niti bih s njim ulazila u bilo kakvu ozbiljniju vezu, ali ono sto zelim i sto bih verovatno uradila kada bi mi se ukazala prilika,za cim patim i dan danas je sto nismo spavali taj put. Ne znam sta da radim,niti zasto mi se ovo desava,a jos manje kako da se izborim s tim...Ko ima bilo kakvu ideju, stav, kritiku ili pametan predlog nega slobodno iznese ovde... Da li verujete da bih bila srecnija ukoliko bih sebi ispunila zelju i spvala s njim? Da li bi mi bilo lakse i da li treba da tezim k osvarenju toga? Hvala.
Poslednja izmena:
