Nedostaješ mi

[Neno]

Nedostajes mi, svakog trenutka, svakog dana, u svakom kutku ovog stana,nedostajes mi…
Nedostajes mi,kad dodju PRAZNICI I ZIMA, I svako nekog svoga ima,nedostajes mi.
Kad mi se nesto lepo desi, ja bih da odmah javim tebi, A VEC NA POLA TVOGA BROJA,
STANEM,JER NISAM VISE TVOJA,NEDOSTAJES MI.
Nedostaje mi, SLATKA toplina tvog tela, samo sam s tobom bila zeljna,nedostaje mi.
Nedostaje mi, mirna tmina nasih dana,million slika s putovanja. nedostaje mi…
Da ti se nadam da te cekam, kad mi se vracas iz daleka. Poneki strah od drugih zena,
I SLATKA SRECA POMIRENJA…NEDOSTAJES MI…NEDOSTAJES MI…


Aleksandra Kovač​

 

[Neno]

 

[Neno]

Nedostaješ mi!

Svaki put kad sklopim oči,
Ja vidim tebe,
Svaki put kad sam usamljen,
Ti si pored mene.

Dani tako sporo prolaze,
Kada nema te,
Dani tako sporo prolaze,.
A ja sve više trebam te.

Voleo bih samo da si tu,
Barem na trenutak da svratiš,
Voleo bih da si tu,
I da mi osmjeh na licu vratiš.

Nedostaje mi korak tvoj,
Koji znam ponekad da pratim,
Nedostaje mi tvoj osmeh,
Često poželim da te vratim…

Nedostaje mi tvoj pogled
I usne tvoje snene,
Nedostaješ mi svakim danom sve više,
I želeo bih da si pored mene…

 

[Lada]

 

[Lada]

Nedostajanje. Tako moćna reč.
Često je izgovaramo, a da nismo ni svesni kolika je njena jačina i šta sve može da uradi. Nismo svesni koliko je taj osećaj poseban i šta bi sve uradili samo da bi ga umanjili. Nismo ni svesni, da vremenom počne da nas boli nedostajanje. Težina u grudima, teško disanje i lupanje srca samo na pomisao na tebe. Nije srčani udar. Raširene ruke koje čekaju da se popune i srce koje čeka da ga ogrneš svojim šakama i nikada više ne pustiš. Neopisiva želja da se zgrčim u tvojim rukama dok noću spavam na levoj strani, da te čujem.
Razmišljam šta sada radiš dok čekam da mi odgovoriš na poruku. Koliko je tamo sati? Brojim. Osećam se prazno i kao da mi fali neki delić da ponovo budem kompletna.
Nedostajanje. Tako krupna reč.
Nostalgija me obuzme kad god prođem ulicom kojom smo koračali zajedno. Sećanja naviru jedno za drugima kada stojim na onome mesto na kome sam te poslednji put videla. Polako zaposednu svaku misao, uvuku se u svaki deo krtvotoka i obuzme me jeza. Opet mi nedostaješ. Nedostaje mi tvoj miris u mojoj kosi i tvoj pogled koji me ukoči. Nedostaje mi da si tu.
Nedostajanje. Tako smešna reč.
Šta li sve nismo spremni da uradimo kada nas obuzme taj neprocenjivi osećaj. Kada nam fali to malo parče nas, da se osećamo u potpunosti svojima, u potpunosti srećnim. Smešno zar ne, šta nećemo sve uraditi da pronađemo to parče? Da se popnemo na najviše planine, preletimo okeane ili samo napravimo budalu od sebe u bilo kojoj prilici.
A ti me pitaš šta sam spremna da uradim zbog ljubavi?
Kažem ti da preletim ceo svet ako treba.
Pitaš me, da li bih ga preletela zbog tebe?
Već pakujem kofer.

Katarina Mitic

 

[Branko Lori]

Na jastuku bdim na ponoćnoj straži
Kao stari posustali ratnik
Kom' svaki put od riznice neba
Jedva zapadne mesečev zlatnik
Pod oklopom drhti košuta plaha
Večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna
Nedostaje mi naša ljubav, mila
Bez nje se život kruni uzalud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem i ja, onako lud
Ja znam da vreme ne voli heroje
I da je svaki hram ukaljalo
Al' meni, eto, ništa
Sem nas dvoje nije valjalo
Kad potražim put u središte sebe
Staze bivaju tešnje i tešnje
I skrijem se u zaklon tvog uha
Kao minđuša od duple trešnje
Al' uspevam da još jednom odolim
Da prošapućem da te noćas ruski volim
Šta su reči, kremen što se izliže kad tad
Nedostaje mi naša ljubav, mila
A bez nje ovaj kurjak menja ćud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem i ja, onako lud
Ja znam da vreme svemu menja boje
I da je silan sjaj pomračilo
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije značilo
Ponekad još u moj filcani šešir
Spustiš osmeh k'o čarobni cekin
I tad sam svoj
Jer, ma kako me zvali
Ja sam samo tvoj lični Harlekin
Ponekad još suza razmaže tintu
I k'o domina padne zid u lavirintu
Tako prosto, ponekad još
Stignemo do nas
Nedostaje mi naša ljubav, mila
Bez nje uz moje vene puže stud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
Nedostajem i ja, onako lud
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
I ne znam što bi nas poštedelo
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije vredelo

 

[Stevcina zabica]

I kada mislim na nekog uvek pomislim na tebe prazninu moje duse tada ispuni mir i kada gledam u tebe vidim samo sebe u svakom pokretu tvom deo bica je mog nedostajes mi nedostajes i kada zivim zivot ja zivim ga zbog tebe i taj zivot sa tobom mene ispuni i kada mislim na nekog uvek pomislim na tebe gde god da krenem u mojim mislima si nedostajes mi nedostajes i kada gazi me zivot mislicu na tebe i kada odem daleko mislicu na tebe

 

[FataMorgen]

 

[Suljo.L]

 

[Lorelajn]

 

[Neno]

...nedostajes mi... tuga nocas prati me...
veceras cu tugu okovat u rime...dat cu joj tvoje ime...
i dok drhtava ruka stih za tebe pise..
ja te volim sve vise i vise...
i veceras sam bez tebe...
no brzo ce proci tama...i vise necu biti sama...
tebi cu krenuti... u zagrljaj tvoj
i znat cu da ces biti samo moj....

NN

 

[Poli46]

Slušaj me onda kada padne noć i nikog više nema...osim mene.
Slušaj me kad si okružen mnoštvom i kad zvone stara zvona grada.
Daj mi znak kad nestaneš u svakodnevici svojoj, a ja ću onuda proći ...
Niko neće videti koliko će me stresti ta samotna šetnja jer osmeha nema
Zaleđenog lica čekam tvoj dah..u ovoj tamnoj neprijatnoj noći iščekivanja.
Poslušaj me i kad nestane struje..jer mrak je veo svih nas..nedostaješ mi..
Slušaj me.......ima toga još...ššššš..ćuti.....

 

[Neno]

Nedostaješ mi

Fališ mi u jutro,kad se budim sama...
Fališ mi preko dana,kad si daleko...
Fališ mi navečer kad ležem sama ...
Fališ mi. Noću mi najviše fališ...
I svaku sekundu,minutu, sat, dan....
Kad nisi uz mene,fališ mi....

​

 

[FataMorgen]

 

[Kami]

 

[Enessa]

 

[Lada]

 

[Enessa]

 

[Neno]

 

[Neno]

Znam,
doći će nošen vetrom
sa dalekih mirišljavih polja
I opet, znam
doneće osmeh vredan
svih tih čarobnih boja...
Da kao duga posle
kiše pruži nebu
zagrljaj tih...
Ah,
nedostaješ mi ti...
da me vineš
daleko, najdalje od svih...

Nedostaješ mi ti

da poljupcem skineš
začarni krug
sa očiju mojih
I kao vilenjak iz priče
otvoriš vrata sreće..
Nedostaješ mi ti
da ti samo tiho šapnem
uz zvuk ove kiše
koliko volim
kada kraj mene dišeš...

nn

 

[Enessa]

 

[Enessa]

 

[Enessa]

Nedostaješ mi...
Da mi se šeretski osmehneš kada sam nesigurna
Da me poguraš kada ne želim da idem, a trebalo bi
Da me poljubiš onako slatko slatko slatko u obraz
Da me zagrliš i kažeš da me nikada nećeš pustiti
Da me gledaš i govoriš kako ćeš me namerno gledati jos šat vremena netremice kako bi me posmatrao kako crvenim:
Da me razveseliš kad sam tužna
Da se kladiš sa mnom u sve i svašta
Da se ljuljamo na ljuljašci i prozivamo se kao klinci
Da se šetamo ulicama i držimo za ruke
Da me pomaziš pokretom ruke od kog uvek zadrhtim
Da mi se smeješ kad se umažem i prozivaš me da ne znam da jedem
Ovde, ovde, ovde i u srcu, nedostaješ mi da imamo još milijardu uspomena.

 

[Suljo.L]

 

[Neno]

Nedostajes mi

...Odlutam u neki svoj svijet...
...jer u mislima dijelim samocu sa tobom...
...nedostaje mi tvoja njeznost...
...tvoja ljubav,bliskost...
...nedostaje mi osjecaj...
...da imas me,da imam te...
...nedostaju mi tvoje oci...
...da vidim svijet ljepsi od mog...
...ruke da me vode...
...putevima zivota...
...nedostaje mi toplina tvoje duse...
...da je pretocim u rime...
...nedostaje mi tvoja sjenka...
...jer tvoja sjenka sam ...
...nedostaje mi da volim...
...jer niko ne voli kao ja...