Ових дана пуно радим на себи. Још увијек пазим на исхрану, лицкам се и пицкам, учим мађарски и норвешки, читам, пишем семинарске, имам пуно (и пуно напорно) радно вријеме, трудим се да будем добра домаћица, добра власница једног слатког малог шнауцера, добра кћерка, добра жена и све тако даље.
Углавном, листам тако по интернету и наиђем на текст насловљен: ,,Да ли сте луткица, домаћица или бескућница?"
Остадох отворених уста (ди је онај мали жути? Аха, ево га! Еурека!)
Нећу! Одбијам то да прихватим!
Ако водим рачуна о томе како изгледам, онда сам луткица, ако добро кувам (ако икако кувам) онда сам домаћица. Шта треба да радим да будем бескућница? Да изађем у тренерци? Ако идем у шетњу са оним слатким малим шнауцером са почетка приче, у тренерци је најбоље. Провјерено.
И ту закључих. Тачније, запитах се. Како је могуће да смо почели људе да етикетирамо и трпамо у кутије, па да су или једно или друго или треће? Ни случајно двије или, далеко било, више ствари. Каже мој друг BosSs да је то класификовање људи глупо. Он тражи жену која, цитирам, ,,зна да промијеша и варјачом и дупетом". (модератори, молим да ми не банујете текст због овог цитата) Мој драги каже да је баш супер што сам ја луда научница која воли да се дотјерује. Кума ми добро кува и сваки дан два сата трчи плус се бави плесом. Са Флокијем у шетњу иде бескућница која је прије тога провела сат времена кувајући.
Не схватам. Сви смо ми људи са више улога и више активности, све у зависности од ситуације.
Па сад питам гдје има да се набави кутија по мјери? Нека са преградама за сваку мало сложенију личност? Јер ја у ове једнособне кутије нећу!
Толико за сад, оде бескућна луткица да шета са Флокијем. И да тражи вишесобну кутију.
Углавном, листам тако по интернету и наиђем на текст насловљен: ,,Да ли сте луткица, домаћица или бескућница?"
Остадох отворених уста (ди је онај мали жути? Аха, ево га! Еурека!)
Нећу! Одбијам то да прихватим!
Ако водим рачуна о томе како изгледам, онда сам луткица, ако добро кувам (ако икако кувам) онда сам домаћица. Шта треба да радим да будем бескућница? Да изађем у тренерци? Ако идем у шетњу са оним слатким малим шнауцером са почетка приче, у тренерци је најбоље. Провјерено.
И ту закључих. Тачније, запитах се. Како је могуће да смо почели људе да етикетирамо и трпамо у кутије, па да су или једно или друго или треће? Ни случајно двије или, далеко било, више ствари. Каже мој друг BosSs да је то класификовање људи глупо. Он тражи жену која, цитирам, ,,зна да промијеша и варјачом и дупетом". (модератори, молим да ми не банујете текст због овог цитата) Мој драги каже да је баш супер што сам ја луда научница која воли да се дотјерује. Кума ми добро кува и сваки дан два сата трчи плус се бави плесом. Са Флокијем у шетњу иде бескућница која је прије тога провела сат времена кувајући.
Не схватам. Сви смо ми људи са више улога и више активности, све у зависности од ситуације.
Па сад питам гдје има да се набави кутија по мјери? Нека са преградама за сваку мало сложенију личност? Јер ја у ове једнособне кутије нећу!
Толико за сад, оде бескућна луткица да шета са Флокијем. И да тражи вишесобну кутију.
