Quantcast

"NEĆEMO POVUĆI ZAKON" Milo Đukanović o pozivu Vučiću da poseti Crnu Goru, dijalogu sa SPC, Srbima na državnim funkcijama...

комшија

Legenda
Poruka
57.162
https://www.blic.rs/vesti/politika/...ucicu-da-poseti-crnu-goru-dijalogu-sa/brkjrec

"NEĆEMO POVUĆI ZAKON" Milo Đukanović o pozivu Vučiću da poseti Crnu Goru, dijalogu sa SPC, Srbima na državnim funkcijama...

1579434340800.png



19.01.2020. 12:25

Crna Gora neće povući zakon o slobodi veroispovesti, poručuje predsednik Crne Gore Milo Đukanović u ekskluzivnom intervju za Tanjug, i ističe da masovni protesti zbog ovog zakona, koje vidi kao u suštini političke, mada "obučene" u crkveno ruho, sa naglašenim prosrpskim predznakom, ne mogu ugroziti vlast, niti politiku koju vlast vodi.


- Da smo smatrali da taj zakon treba da bude povučen, sigurno ga ne bismo donosili. Sve argumente koje smo čuli protiv tog zakona, čuli smo u prethodne četiri godine - kaže Đukanović.






Ovo je važan period emancipacije Crne Gore napominje, u kome treba stvoriti sve institucionalne pretpostavke za dalji državni i duhovni razvoj crnogorskog društva, pa i obnovu, kako kaže, autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve.


Na pitanje Tanjuga - ako nema povlačenja zakona, koji je izazvao proteste i veliko nezadovoljstvo vernika SPC i građana srpske nacionalnosti, koji su taj zakon doživeli kao nepoštovanje njihove volje, a time i prava - na koju vrstu dijaloga vlada Crne Gore poziva SPC, Đukanović kaže: "Na razgovor kako implementirati taj zakon".


"Imovina SPC je zapravo imovina države Crne Gore"

Predsednik Crne Gore, u razgovoru u kojem je nabrojao, kako on to vidi, sve istorijske, pravne i političke razloge koji su opredelili vlast Crne Gore na ovakav potez, te odbacio argumente protivnika Zakona, ističe da je na sceni mnogo manipulacija, a osnovna je, kaže, ta da je ovaj zakon legitimisao nameru države da otme imovinu SPC u Crnoj Gori.


- Reč je o brutalnoj izmišljotini i zameni teza - kaže Đukanović i navodi da je imovina SPC zapravo imovina države Crne Gore, a da je uzurpirana u periodu od 1986. do 2000.


O tome, tvrdi, svedoče "neupitne istorijske činjenice"


Zakon, dodaje, neće ugroziti verske slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, niti će im uskratiti pravo da koriste crkve i manastire, koje je i do sada koristila Srpska pravoslavna crkva. Potrudiće se, kaže, da sa ciljevima ovakve svoje politike objektivno upoznaju svakog građanina Crne Gore.


- A oni, naravno, imaju demokratsko pravo da se zalažu za svoja uverenja, uključujući proteste i okupljanja u organizaciji crkve.

Crnogorski predsednik navodi da mu je "žao što je deo srpskog nacionalnog korpusa u Crnoj Gori zaveden upornom, veoma grubom, a u sustini inferiornom političkom manipulacijom lidera prosrpskih partija", nezadovoljnih, kako kaže, što su 30 godina kontinuirano doživljavali izborne i političke poraze.


Oni, kaže Đukanović, svesni svoje nekonkurentnosti traže "alternativni teren političkog delovanja, izmišljajući ugroženost srpskog naroda u Crnoj Gori i namećući se kao njegovi tobožnji zaštitnici".


"Beograd nije uzdrmao Crnu Goru"


Na pitanje kako vidi optužbe jednog dela crnogorske vlasti na račun Beograda, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da stoje iza pokušaja da se uzdrma politička scena Crne Gore, odnosno da li predsedniku Srbije zamera što podržava prava Srpske pravoslavne crkve, a time i volju, odnosno prava srpskog naroda u Crnoj Gori, Đukanović kaže da Beograd nije uzdrmao Crnu Goru.


- Od strane državnih zvaničnika Crne Gore nije bilo nikakvih uvredljivih tonova, niti neprijateljskih poruka. Dakle, nema nikakvog uznemirenja, niti osećaja nestabilnosti, mi samo obavljamo svoje državno političke odgovornosti - ocenjuje Đukanović.


- Razumem, naravno, zainteresovanost predsednika Vučića da isprati ostvarivanje prava građana srpske nacionalnosti u Crnoj Gori i u drugim susednim državama i njegovu zainteresovanost za položaj SPC na prostorima drugih država, gde ona deluje. Ali, naše upozorenje uvek je bilo neskriveno i vrlo direktno - da se ta politika mora voditi veoma suptilno - ističe Đukanović i napominje da je još u svežem sećanju 1990. godina i tadašnji pokušaj da se uređuju prava građana sprske nacionalnosti u, kako on tvrdi, drugim državama u regionu.


- Kako se to završilo, mogli smo da vidimo - poručuje uz konstataciju:


- Neodmereno, nedovoljno pazljivo bavljenje tim pitanjima, sa pozivom na brigu o pravima Srba gde god da oni žive moze odvesti u neprimjereni paternalizam i opasno ugrožavanje suvereniteta drugih država u našem regionu.


Upitan na čiju adresu je upućeno to upozorenje, Đukanović odgovara: "Svima koji tako postupaju".


- Bili smo u prilici ovih dana da pročitamo određene izjave visokih beogradskih zvaničnika, uključujući i predsednika Vučića. On je govorio o svom legitimnom pravu da vodi računa o položaju građana srpske nacionalnosti, budući da ih ima oko 28 odsto u Crnoj Gori. Naravno, razumem njegovu zaintresovanost za polozaj srpske manjine u Crnoj Gori. Ali, u elaboraciji takve politike govorio je i o Srbima u Crnoj Gori kao delu jedinstvenog srpskog nacionalnog korpusa, koji bi trebao slediti zajednicki nacionalni interes, koji se, opet logično, definiše u Srbiji. A, odmah nakon toga smo mogli da čujemo i nezadovoljstvo zastupljenošću Srba u državnim organima Crne Gore - primećuje Đukanović.


On međutim ističe da građani Crne Gore, bilo koje nacionalnosti da su, treba da slede i poštuju, nacionalne interese Crne Gore, a ne drugih država.


- Jer, nacionalni interesi drugih država, makar i susednih, mogu biti vrlo suprostavljeni našim nacionalnim interesima - ističe Đukanović i podseća na, kako kaže, "obnovu nezavisnosti Crne Gore, kao nacionalni interes, koji je bio suprotan nacionalnom interesu drzave Srbije. Takođe, interes Crne Gore da bude članica NATO, bio je suprotan nacionalnom interesu drzave Srbije".


Zato nije realno očekivati od Crne Gore, jasan je Đukanović u definisanju prava, da širi prostor za rad u državnim organima građanima koji pristaju da po političkom pozivu deluju suprotno nacionalnim interesima Crne Gore.


Na direktno pitanje ima li dovoljno Srba u organima Crne Gore, Đukanović odgovara da vlast nema viziju da "uređuje Crnu Goru kao konfederaciju nacionalnih zajednica", i da se pažljivo vodi računa o tome da državni organi budu konstituisani na bazi izborne volje građana i kriterijuma profesionalnosti.


Na pitanje da li zna da predsednik Vučić u Srbiji trpi kritike da je preblago reagovao na ponašanje Crne Gore povodom usvajanja zakona, i kad je reč o položaju Srba, te da se čuju opaske da on, Đukanović, ratuje sa delom srpskog naroda, kao i sa Srbijom, a da za to nije dobio adekvatan odgovor, što se tumači i prijateljskim odnosima sa predsednikom Vučićem, Đukanović konstatuje da i sam prolazi kroz takve situacije


Te zamerke, naime, vidi kao reakciju nacionalista i ljudi retrogradnog mišljenja "sa ove ili one strane".


- Oni su često iskazivali nezadovoljstvo politikom koju vodim , ali nikada nesam osećao potrebu da se sa nacionalistima nadmećem u demonstraciji lojalnosti državi.

Preporučuje to kaže, svakome, uključujući i Vučića.


- A šta misle velikosrpski nacionalisti i kako bi oni želeli da uređuju odnose sa Crnom Gorom, to smo imali priliku da vidimo - pir pokušaja paljenja crnogorske zastave u Beogradu, poziv na linč crnogorskog ambasadora, kao i poziv ministra spoljnih poslova Srbije na prebrojanjvanje Crnogoraca u Srbiji koji podržavaju politiku Mila Đukanovića - ocenjuje predsednik Crne Gore.


On dodaje da je reč "o retrogradnim političkim pojavama koje pripadaju prošlosti", te da veruje da "ljudi koji su dobili legitimitet većinske javnosti u Srbji i Crnoj Gori, moraju da se ponašaju odgovorno prema zajedničkom istorijskom nasleđu i projekciji zajedničke evorpske budućnosti".


"Čemu sada stvaranje malog Šengena?"


Kada je reč o projekciji zajednicke evropske budućnosti, Đukanović primedbu Tanjuga da je rezervom prema ideji malog Šengena pokazao nedovoljnu solidarnost, uz argumentaciju da je Crna Gora daleko odmakla u procesu pregovora sa Evropom, kaže da to nije tačno.


Ističe da je argumentacija Crne Gore bila da ova inicijativa tretira pitanja slobode protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, koja su već od 2011. obuhvaćena raznim drugim regionalnim inicijativama, u kojima učestvuju i Crna Gora i Srbija i Albanija i Severna Makedonija i druge države regiona.





- Naše je pitanje bilo - čemu sada stvaranje još jedne regionalne inicijative, praćeno podsećanjem da je svaka inicijativa za regionalnu saradnju, što se nas tiče, kucanje na otvorena vrata - objašnjava Djukanović.


Međutim, Đukanović pitanje inicijative "mali Šengen" vidi i kroz prizmu aktuelnih problema, pa tako i, kako on kaže, međusobnog poverenja, odnosno nepoverenja, te političke zrelosti za više nivoa saradnje i povezivanja.


On to objašnjava opaskom da se pitanje poverenja logično postavlja kada, kako kaže, kao otreženjenje stignu pitanja koja su sada aktuelna u odnosima Srbije i Crne Gore, a koja "nažalost, opominju da još uvek nisu na pravi način apsolvirane neke važne teme".


- Nismo izgleda svi jednako jasno shvatili i prihvatili da su u međuvremenu nastale nove nezavisne i suverene države, koje se moraju međusobno uvažavati i, polazeći od toga, graditi viši stepen poverenja i saradnje, što će olakšati život našim građanima.





Na pitanje da li to znači da ideju malog Šengena vidi kao velikosrpsku, Đukanović kaže:


- Nije reč o tome. U odnosu na ideju malog Šengena, kako sam već kazao, imali smo dilemu vezanu za njenu svrsishodnost, ali i napomenu svim partnerima u regionu i u EU da ta inicijativa ne bi smela nipošto da posluži kao supstitut za EU integracije. A, dovođenje u vezu malog Šengena sa aktuelnim odnosima između Crne Gore i Srbije nije slučajno, zato što mi politička racionalnost govori da o višim nivoima međudržavne i regionalne saradnje možemo odgovorno govoriti nakon što svi prethodno konzistentno, na svakom pitanju , demonstriramo da prihvatamo i poštujemo nezavisnost i suverenitet svake od naših država.


Ističe da odnose između Srbije i Crne Gore treba uređivati kao odnose dve susedne države, koje respektuju sve što smo kroz istoriju zajedno prošli i koje se odgovorno odnose prema zajedničkoj evropskoj budućnosti.


- Želimo prijateljske odnose dve susedne države, koje imaju puno istorijskih i aktuelnih kulturoloških bliskosti, želimo odnose međusobnog uvažanja dve nezavisne i suverene države - poručuje Đukanović.


"Imam otvoren poziv da dođem u Srbiju. Ima i Vučić da dođe u Crnu Goru"


Na pitanje da li namerava da poseti Srbiju, s obzirom da mu je takav poziv javno uputio Aleksandar Vučić, odnosno može li predsednik Srbije očekivati sličan poziv, pošto mu je na neki način upućena poruka da nije dobrodošao u privatnu posetu na Badnji dan u Crnu Goru, Đukanović kaže da je spreman na razgovor.


- Znam da imam otvoren poziv. Isti takav otvoren poziv ima i predsednik Vučić. Prema mom sećanju, predsednik Crne Gore je poslednji bio u zvaničoj poseti Srbiji, što znači da bi sada trebalo da predsednik Srbije poseti Crnu Goru - podseća Đukanović.

Dodao je da je u svim razgovorima koje su do sada imali on i Vučić potencirao otvorenost tog poziva.


- Pogledaću, ako taj poziv nije i formalno upućen , on će uslediti - poručuje Đukanović.


Kada je reč o negativnim reakcijama na želju predsednika Vučića da ode u privatnu posetu u Crnu Goru na Badnji dan, kaže da nije bilo nijedne negativne reakcije zvaničnika Crne Gore. Bile su, primećuje, takve reakcije " ljudi iz vrha SPC u Crnoj Gori".


- Nisam imao najavu od predsednika Vučića, između ostalog i zato što sam u tom periodu bio van Crne Gore, ali svakako ne bih imao negativan stav prema tome da predsednik Srbije bude u Crnoj Gori u privatnoj poseti, kada god on to želi, kao što se to pravo, pretpostavljam, podrazumeva i za mene i druge zvaničnike Crne Gore kada je u pitanju Srbija - zaključuje Milo Đukanović.





БРАВО ЗА ДОН МИЛА ЂУКАНОВИЋА, ЦРНОГОРСКОГ ТИТА!
 
Poslednja izmena:

Blues Brothers

Veoma poznat
Poruka
14.680
Jer, nacionalni interesi drugih država, makar i susednih, mogu biti vrlo suprostavljeni našim nacionalnim interesima - ističe Đukanović i podseća na, kako kaže, "obnovu nezavisnosti Crne Gore, kao nacionalni interes, koji je bio suprotan nacionalnom interesu drzave Srbije. Takođe, interes Crne Gore da bude članica NATO, bio je suprotan nacionalnom interesu drzave Srbije".
Na direktno pitanje ima li dovoljno Srba u organima Crne Gore, Đukanović odgovara da vlast nema viziju da "uređuje Crnu Goru kao konfederaciju nacionalnih zajednica", i da se pažljivo vodi računa o tome da državni organi budu konstituisani na bazi izborne volje građana i kriterijuma profesionalnosti.
Ovde se jasno daje do znanja da kibicovanje i zabadanje nosa u dvoriste CG od strane Srb. nece biti dozvoljeno....
 

Boris Grušenko

Veoma poznat
Poruka
13.477
Jer, nacionalni interesi drugih država, makar i susednih, mogu biti vrlo suprostavljeni našim nacionalnim interesima - ističe Đukanović
Još kada bi budala primetila da mu na ulicu nisu izašli građani Srbije već Crne Gore manje bi gluposti pričala.
 

Commie

Legenda
Poruka
56.605
https://www.blic.rs/vesti/politika/...ucicu-da-poseti-crnu-goru-dijalogu-sa/brkjrec

"NEĆEMO POVUĆI ZAKON" Milo Đukanović o pozivu Vučiću da poseti Crnu Goru, dijalogu sa SPC, Srbima na državnim funkcijama...

1579434340800.png



19.01.2020. 12:25

Crna Gora neće povući zakon o slobodi veroispovesti, poručuje predsednik Crne Gore Milo Đukanović u ekskluzivnom intervju za Tanjug, i ističe da masovni protesti zbog ovog zakona, koje vidi kao u suštini političke, mada "obučene" u crkveno ruho, sa naglašenim prosrpskim predznakom, ne mogu ugroziti vlast, niti politiku koju vlast vodi.


- Da smo smatrali da taj zakon treba da bude povučen, sigurno ga ne bismo donosili. Sve argumente koje smo čuli protiv tog zakona, čuli smo u prethodne četiri godine - kaže Đukanović.






Ovo je važan period emancipacije Crne Gore napominje, u kome treba stvoriti sve institucionalne pretpostavke za dalji državni i duhovni razvoj crnogorskog društva, pa i obnovu, kako kaže, autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve.


Na pitanje Tanjuga - ako nema povlačenja zakona, koji je izazvao proteste i veliko nezadovoljstvo vernika SPC i građana srpske nacionalnosti, koji su taj zakon doživeli kao nepoštovanje njihove volje, a time i prava - na koju vrstu dijaloga vlada Crne Gore poziva SPC, Đukanović kaže: "Na razgovor kako implementirati taj zakon".


"Imovina SPC je zapravo imovina države Crne Gore"

Predsednik Crne Gore, u razgovoru u kojem je nabrojao, kako on to vidi, sve istorijske, pravne i političke razloge koji su opredelili vlast Crne Gore na ovakav potez, te odbacio argumente protivnika Zakona, ističe da je na sceni mnogo manipulacija, a osnovna je, kaže, ta da je ovaj zakon legitimisao nameru države da otme imovinu SPC u Crnoj Gori.


- Reč je o brutalnoj izmišljotini i zameni teza - kaže Đukanović i navodi da je imovina SPC zapravo imovina države Crne Gore, a da je uzurpirana u periodu od 1986. do 2000.


O tome, tvrdi, svedoče "neupitne istorijske činjenice"


Zakon, dodaje, neće ugroziti verske slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, niti će im uskratiti pravo da koriste crkve i manastire, koje je i do sada koristila Srpska pravoslavna crkva. Potrudiće se, kaže, da sa ciljevima ovakve svoje politike objektivno upoznaju svakog građanina Crne Gore.


- A oni, naravno, imaju demokratsko pravo da se zalažu za svoja uverenja, uključujući proteste i okupljanja u organizaciji crkve.

Crnogorski predsednik navodi da mu je "žao što je deo srpskog nacionalnog korpusa u Crnoj Gori zaveden upornom, veoma grubom, a u sustini inferiornom političkom manipulacijom lidera prosrpskih partija", nezadovoljnih, kako kaže, što su 30 godina kontinuirano doživljavali izborne i političke poraze.


Oni, kaže Đukanović, svesni svoje nekonkurentnosti traže "alternativni teren političkog delovanja, izmišljajući ugroženost srpskog naroda u Crnoj Gori i namećući se kao njegovi tobožnji zaštitnici".


"Beograd nije uzdrmao Crnu Goru"


Na pitanje kako vidi optužbe jednog dela crnogorske vlasti na račun Beograda, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da stoje iza pokušaja da se uzdrma politička scena Crne Gore, odnosno da li predsedniku Srbije zamera što podržava prava Srpske pravoslavne crkve, a time i volju, odnosno prava srpskog naroda u Crnoj Gori, Đukanović kaže da Beograd nije uzdrmao Crnu Goru.


- Od strane državnih zvaničnika Crne Gore nije bilo nikakvih uvredljivih tonova, niti neprijateljskih poruka. Dakle, nema nikakvog uznemirenja, niti osećaja nestabilnosti, mi samo obavljamo svoje državno političke odgovornosti - ocenjuje Đukanović.


- Razumem, naravno, zainteresovanost predsednika Vučića da isprati ostvarivanje prava građana srpske nacionalnosti u Crnoj Gori i u drugim susednim državama i njegovu zainteresovanost za položaj SPC na prostorima drugih država, gde ona deluje. Ali, naše upozorenje uvek je bilo neskriveno i vrlo direktno - da se ta politika mora voditi veoma suptilno - ističe Đukanović i napominje da je još u svežem sećanju 1990. godina i tadašnji pokušaj da se uređuju prava građana sprske nacionalnosti u, kako on tvrdi, drugim državama u regionu.


- Kako se to završilo, mogli smo da vidimo - poručuje uz konstataciju:


- Neodmereno, nedovoljno pazljivo bavljenje tim pitanjima, sa pozivom na brigu o pravima Srba gde god da oni žive moze odvesti u neprimjereni paternalizam i opasno ugrožavanje suvereniteta drugih država u našem regionu.


Upitan na čiju adresu je upućeno to upozorenje, Đukanović odgovara: "Svima koji tako postupaju".


- Bili smo u prilici ovih dana da pročitamo određene izjave visokih beogradskih zvaničnika, uključujući i predsednika Vučića. On je govorio o svom legitimnom pravu da vodi računa o položaju građana srpske nacionalnosti, budući da ih ima oko 28 odsto u Crnoj Gori. Naravno, razumem njegovu zaintresovanost za polozaj srpske manjine u Crnoj Gori. Ali, u elaboraciji takve politike govorio je i o Srbima u Crnoj Gori kao delu jedinstvenog srpskog nacionalnog korpusa, koji bi trebao slediti zajednicki nacionalni interes, koji se, opet logično, definiše u Srbiji. A, odmah nakon toga smo mogli da čujemo i nezadovoljstvo zastupljenošću Srba u državnim organima Crne Gore - primećuje Đukanović.


On međutim ističe da građani Crne Gore, bilo koje nacionalnosti da su, treba da slede i poštuju, nacionalne interese Crne Gore, a ne drugih država.


- Jer, nacionalni interesi drugih država, makar i susednih, mogu biti vrlo suprostavljeni našim nacionalnim interesima - ističe Đukanović i podseća na, kako kaže, "obnovu nezavisnosti Crne Gore, kao nacionalni interes, koji je bio suprotan nacionalnom interesu drzave Srbije. Takođe, interes Crne Gore da bude članica NATO, bio je suprotan nacionalnom interesu drzave Srbije".


Zato nije realno očekivati od Crne Gore, jasan je Đukanović u definisanju prava, da širi prostor za rad u državnim organima građanima koji pristaju da po političkom pozivu deluju suprotno nacionalnim interesima Crne Gore.


Na direktno pitanje ima li dovoljno Srba u organima Crne Gore, Đukanović odgovara da vlast nema viziju da "uređuje Crnu Goru kao konfederaciju nacionalnih zajednica", i da se pažljivo vodi računa o tome da državni organi budu konstituisani na bazi izborne volje građana i kriterijuma profesionalnosti.


Na pitanje da li zna da predsednik Vučić u Srbiji trpi kritike da je preblago reagovao na ponašanje Crne Gore povodom usvajanja zakona, i kad je reč o položaju Srba, te da se čuju opaske da on, Đukanović, ratuje sa delom srpskog naroda, kao i sa Srbijom, a da za to nije dobio adekvatan odgovor, što se tumači i prijateljskim odnosima sa predsednikom Vučićem, Đukanović konstatuje da i sam prolazi kroz takve situacije


Te zamerke, naime, vidi kao reakciju nacionalista i ljudi retrogradnog mišljenja "sa ove ili one strane".


- Oni su često iskazivali nezadovoljstvo politikom koju vodim , ali nikada nesam osećao potrebu da se sa nacionalistima nadmećem u demonstraciji lojalnosti državi.

Preporučuje to kaže, svakome, uključujući i Vučića.


- A šta misle velikosrpski nacionalisti i kako bi oni želeli da uređuju odnose sa Crnom Gorom, to smo imali priliku da vidimo - pir pokušaja paljenja crnogorske zastave u Beogradu, poziv na linč crnogorskog ambasadora, kao i poziv ministra spoljnih poslova Srbije na prebrojanjvanje Crnogoraca u Srbiji koji podržavaju politiku Mila Đukanovića - ocenjuje predsednik Crne Gore.


On dodaje da je reč "o retrogradnim političkim pojavama koje pripadaju prošlosti", te da veruje da "ljudi koji su dobili legitimitet većinske javnosti u Srbji i Crnoj Gori, moraju da se ponašaju odgovorno prema zajedničkom istorijskom nasleđu i projekciji zajedničke evorpske budućnosti".


"Čemu sada stvaranje malog Šengena?"


Kada je reč o projekciji zajednicke evropske budućnosti, Đukanović primedbu Tanjuga da je rezervom prema ideji malog Šengena pokazao nedovoljnu solidarnost, uz argumentaciju da je Crna Gora daleko odmakla u procesu pregovora sa Evropom, kaže da to nije tačno.


Ističe da je argumentacija Crne Gore bila da ova inicijativa tretira pitanja slobode protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, koja su već od 2011. obuhvaćena raznim drugim regionalnim inicijativama, u kojima učestvuju i Crna Gora i Srbija i Albanija i Severna Makedonija i druge države regiona.





- Naše je pitanje bilo - čemu sada stvaranje još jedne regionalne inicijative, praćeno podsećanjem da je svaka inicijativa za regionalnu saradnju, što se nas tiče, kucanje na otvorena vrata - objašnjava Djukanović.


Međutim, Đukanović pitanje inicijative "mali Šengen" vidi i kroz prizmu aktuelnih problema, pa tako i, kako on kaže, međusobnog poverenja, odnosno nepoverenja, te političke zrelosti za više nivoa saradnje i povezivanja.


On to objašnjava opaskom da se pitanje poverenja logično postavlja kada, kako kaže, kao otreženjenje stignu pitanja koja su sada aktuelna u odnosima Srbije i Crne Gore, a koja "nažalost, opominju da još uvek nisu na pravi način apsolvirane neke važne teme".


- Nismo izgleda svi jednako jasno shvatili i prihvatili da su u međuvremenu nastale nove nezavisne i suverene države, koje se moraju međusobno uvažavati i, polazeći od toga, graditi viši stepen poverenja i saradnje, što će olakšati život našim građanima.





Na pitanje da li to znači da ideju malog Šengena vidi kao velikosrpsku, Đukanović kaže:


- Nije reč o tome. U odnosu na ideju malog Šengena, kako sam već kazao, imali smo dilemu vezanu za njenu svrsishodnost, ali i napomenu svim partnerima u regionu i u EU da ta inicijativa ne bi smela nipošto da posluži kao supstitut za EU integracije. A, dovođenje u vezu malog Šengena sa aktuelnim odnosima između Crne Gore i Srbije nije slučajno, zato što mi politička racionalnost govori da o višim nivoima međudržavne i regionalne saradnje možemo odgovorno govoriti nakon što svi prethodno konzistentno, na svakom pitanju , demonstriramo da prihvatamo i poštujemo nezavisnost i suverenitet svake od naših država.


Ističe da odnose između Srbije i Crne Gore treba uređivati kao odnose dve susedne države, koje respektuju sve što smo kroz istoriju zajedno prošli i koje se odgovorno odnose prema zajedničkoj evropskoj budućnosti.


- Želimo prijateljske odnose dve susedne države, koje imaju puno istorijskih i aktuelnih kulturoloških bliskosti, želimo odnose međusobnog uvažanja dve nezavisne i suverene države - poručuje Đukanović.


"Imam otvoren poziv da dođem u Srbiju. Ima i Vučić da dođe u Crnu Goru"


Na pitanje da li namerava da poseti Srbiju, s obzirom da mu je takav poziv javno uputio Aleksandar Vučić, odnosno može li predsednik Srbije očekivati sličan poziv, pošto mu je na neki način upućena poruka da nije dobrodošao u privatnu posetu na Badnji dan u Crnu Goru, Đukanović kaže da je spreman na razgovor.


- Znam da imam otvoren poziv. Isti takav otvoren poziv ima i predsednik Vučić. Prema mom sećanju, predsednik Crne Gore je poslednji bio u zvaničoj poseti Srbiji, što znači da bi sada trebalo da predsednik Srbije poseti Crnu Goru - podseća Đukanović.

Dodao je da je u svim razgovorima koje su do sada imali on i Vučić potencirao otvorenost tog poziva.


- Pogledaću, ako taj poziv nije i formalno upućen , on će uslediti - poručuje Đukanović.


Kada je reč o negativnim reakcijama na želju predsednika Vučića da ode u privatnu posetu u Crnu Goru na Badnji dan, kaže da nije bilo nijedne negativne reakcije zvaničnika Crne Gore. Bile su, primećuje, takve reakcije " ljudi iz vrha SPC u Crnoj Gori".


- Nisam imao najavu od predsednika Vučića, između ostalog i zato što sam u tom periodu bio van Crne Gore, ali svakako ne bih imao negativan stav prema tome da predsednik Srbije bude u Crnoj Gori u privatnoj poseti, kada god on to želi, kao što se to pravo, pretpostavljam, podrazumeva i za mene i druge zvaničnike Crne Gore kada je u pitanju Srbija - zaključuje Milo Đukanović.





БРАВО ЗА ДОН МИЛА ЂУКАНОВИЋА, ЦРНОГОРСКОГ ТИТА!
Crnogorskog Tita , wtf :hahaha:

On je obican idiot koji pali druge idiote da nam se region opet smeje ... sada su moguci gradjanski nemiri ... sve zavisi od dogovora Milo Vucic ... pocrkali oboje.
 

Boris Grušenko

Veoma poznat
Poruka
13.477
Da isti ti koji glasaju za njega vec 30 g. Vlast se ne rusi na litijama vec na izborima !!!
Sa tim se slažem.

Međutim na litiji ne traže vlast već povlačenje anticivilizacijskog zakona ali je Milova paranoja veća od istine i razuma.
 

комшија

Legenda
Poruka
57.162

Commie

Legenda
Poruka
56.605
За разлику од Србије, Црна Гора никада није престала да негује традиције ТИТОИЗМА.

:hahaha:

Milo je obican autokrata , mafijas , nema tu ideologije .. sta ti ja mogu kada si slepac.
 

Boris Grušenko

Veoma poznat
Poruka
13.477
Da li bi moglo da npr. Bugarska, Rumunska itd. crkva bude domiantna u Srbiji ?
Srpska, bugaska i rumunska crkva su posebni entiteti još od Srednjeg veka a Srbi i Crnogroci isti narod koji ustaša Milo po nalogu Glavnog štaba pokušava da nasilno razjedini u poslednjih 10ak godina.

Poređenje ti je neodrživo.
 

Blues Brothers

Veoma poznat
Poruka
14.680
Švajcarski mediji: Dvojica predsednika, isti šaptač
Sukob oko crnogorskog zakona ostavlja utisak da su Vučić i Đukanović u ozbiljnom konfliktu. „No vredi zapaziti da obojica posežu za uslugama istog spin-doktora: Vladimira Bebe Popovića“, prenosi švajcarski radio.

„Počelo je zakonom o religiji koji je doneo parlament Crne Gore. A on nije bezazlen: crkve moraju da dokažu da su zakonski došle do svojih hramova, manastira i imanja, inače ta imovina pada u ruke države“, javlja reporter Švajcarske radio-televizije (SRF) o tenzijama u Crnoj Gori i Srbiji.

Dodaje se da predsednik Milo Đukanović „svesno raspiruje“ strah među vernicima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve, govoreći da se zakona plaše samo oni koji nezakonito raspolažu imovinom te objašnjavajući to događajima od pre jednog veka.

„Do tada je naime Crna Gora bila nezavisna država, ali je onda srpska kraljevska kuća preuzela moć. Paralelno je srpska pravoslavna crkva progutala samostalnu crnogorsku pravoslavnu crkvu. Sada je Crna Gora već 14 godina ponovo samostalna i ponovo je nastala crnogorska crkva koja traži crkve i manastire“, prenosi novinar Kristof Vitrih.

Dodaje da se protesti održavaju širom Crne Gore i Srbije. U beogradskim tabloidnim medijima „budi se utisak da se podjarmljuje oko trideset odsto građana Crne Gore koji sebe smatraju Srbima i da se napada srpska nacija u celosti“.

Navode se reči predsednika Aleksandra Vučića da koji je rekao da je ugrožen opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori,
ali da je važno reagovati odgovorno.

Tipično je za Vučića“, dodaje se u izveštaju, „da širi strah drastičnim rečima kako bi onda stupio na scenu u ulozi razumnog državnika koji želi da očuva mir. Sve to izgleda kao da su predsednici Srbije i Crne Gore u ozbiljnom konfliktu.“

„No vredi zapaziti da obojica šefova država posežu za uslugama istog spin-doktora: Vladimir Beba Popović ih obojicu godinama savetuje“, javlja švajcarski radio, nazivajući Popovića „šaptačem“. „On je opran svim vodama i poznat po rafiniranim manipulacijama javnim mnjenjem.“

Zapravo su i Aleksandar Vučić i Milo Đukanović poslednjih godina suočeni sa protestima protiv svoje autoritarne vladavine. LJudi traže njihove ostavke, slobodne izbore, fer pravosuđe i okončanje korupcije. Crkvena svađa, dakle, obojici vlastodržaca dobro dođe“, zaključuje se u izveštaju.

https://www.danas.rs/politika/svajcarski-mediji-dvojica-predsednika-isti-saptac/
Samo krezubija ne vidi u kojem grmu lezi zec...
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.