Ne znam...

Obećanja data nogom na vratima...
neodevena u šepavoj beznačajnosti,
nada se gubi u katatoničnoj bedi-
pogrešno dijagnostikovana i tako glupo održavana...
moje šaputano ništa postaje pesma...
kaskadno kroz prste naših ruku
stenje trčeći rečni pesak...
izgubljena u mračnom bordelu propasti,
na dve istrošene štake
naša ljubav se ljulja...

ta ljjubav nije ostavila išta za priznanje
I ne ostavivši išta, nema adresu za prosleđivanje

sloboda pronađena u priznanju krivice.

dok vreme vrši samoubistvo,
čeznem za suzama da bi moja tuga mogla da se udavi.

 

[SilverStar]

Postade i ti poeta... 😎

 

[Konj_na_belom_princu]

Mnogo ti je ova pesma.. uf

 

[japageve]

matematicki vreme može da se rasteže fokus na nečije obaveze ne znači da ne postoji to dugo
praktično bi trenuci mogli da se posmatraju kao večnost,a večnost kao trenutak 🤷‍♀️
to sad zovu hendlovanje,a poništavanje i jednog i drugog nije moguće🤷‍♀️
ladno možeš da napišeš i potpuno inverznu pesmu,kad zameniš fokus na trenutke

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Mače moje

 

[Branko Lori]

Mače moje

 

[mizaca]

Svidja mi se pesmaaaaaa