(Не)женим се - (не)удајем се?

Али је зато радост, испуњење и срећа коју ниједан самац не може осетити.
Ништа у животу није лако, да би било добро, мора човек мало и да се помучи, не добија се све на тацни.
 
Али је зато радост, испуњење и срећа коју ниједан самац не може осетити.
Ништа у животу није лако, да би било добро, мора човек мало и да се помучи, не добија се све на тацни.
Da, ti znas sta samci ili ozenjeni osećaju...🙄
 
А како треба то разумети, дај просветли ме?
Nisam se pos*ao na brak vec na tvoju generalizaciju da se moraš mučiti u braku, zatim da prava ljubav postoji samo u braku i to posle mučenja i odricanja. Prava ljubav može postojati i u braku i van njega. I bez mučenja. Kao sto i nesreća može postojati i u braku i van njega.
 
Porodica nije zrtva, kapiram mozda sta dulesrbenda hoce da kaze, samo je mozda "zrtva" ekstreman izraz. Poenta porodice je da se fokusiras na druge a ne na sebe i to u razvojnom periodu je dobro. Cak i odmoris glavu od sebe. Ima puno ljudi koji se previse bave sobom. Ali to ne znaci da je zrtva. Zrtva je nesto sto je tragicno. I zato mozda i imamo tako tragicno drustvo, jer koreni motivacionih izraza vuku iz nekog srednjev veka odakle vec. Bez uvrede, zaista, treba paziti na jezik. Zrtva mu dodje zadnja mera.
 
Nisam se pos*ao na brak vec na tvoju generalizaciju da se moraš mučiti u braku, zatim da prava ljubav postoji samo u braku i to posle mučenja i odricanja. Prava ljubav može postojati i u braku i van njega. I bez mučenja. Kao sto i nesreća može postojati i u braku i van njega.
Подвиг и жртва у браку нису мучење. Жртва јесте одлика љубави јер рада дајеш себе за другог, супружника, децу, итд.
Дакле, није реч о неком мучењу у смислу мазохизма, већ у смислу давања себе за друге. То јесте подвиг. И тај подвиг и жртва јесте суштина брака који доноси срећу, радост, љубав.
 
Како млад човек да оснује породицу?

Мора да има кров над главом и да има зараду од које ће да храни себе, жену и децу. Не зна се да ли су у горој позицији ови који иду на факултет или ови који раде са средњом.

Из године у годину, захтеви су све већи и већи. Нпр. некада су људи могли да живе без интернета, компјутера, телефона, таблета и др. уређаја. Сада више нигде не можете да макнете без тога. Све је као дигитализовано и јефтиније, а заправо се пребацују трошкови на крајње кориснике.

Без аута не можете да функционишете.

Роба је све неквалитетнија и све краће и краће траје.

Сваке године школе доносе одлуку о новим уџбеницима и издавачима. Раније купиш књигу и из ње може да учи више генерација. Сада то није могуће ни на факултету, ни у основној школи.
 
Pa to brate. Obilic sindrom. Sutra cu murati da odsecem glafu. A zena u fazonu: kad si vec tako sayeban aj vidi nekako namikari stan, kola, pare u banci i onda idi ti slobodno otfikari sebi glavu, cak je i pozeljno. Sindrom bogomoljke.
Boles a i neprakticno.
Теброу

некада је лада 1500 била мерцедес.

Данас не знају шта је то, а и кад је виде, плаше се.

Ја све ређе виђам и пунта на улици. Југо изумр'о.
 

Back
Top