Watchman
Buduća legenda
- Poruka
- 39.055
I dok mnogi od Vas ''peglate'' vašu decu floskulama tipa: ''Zavrsi školu i fakultet! Od čega mislis da živiš u životu?!?'' - vodeći ljudi Srbije - sve zajedno - nemaju, ni 10 godina radnog iskustva!
Očigledno pametniji od mnogih - rano i vispreno su shvatili da se ne živi ''od rada i motike'' - već od lelemuđenja i poltronstva; sve ostalo je za naivne i budale.
Ili što kaže stara crnogorska zapovest: ''Rad ubija coveka; kada vidiš da neko radi - skloni se da ne smetaš''.
Ili još bolje - postani političar.
No, da ne dužimo - i ne okološamo ''kao kiša oko Kragujevca'', evo skice i preseka prosečnih p(r)oli(v)tičara u Srbiji - danas; a kako i ''riba smrdi od glave'' - tako i mi krećemo od ''čela'':
Boris Tadić - Sarajevo 1958: uz svesrdnu pomoć i lobiranje roditelja, univerzitetskih profesora i visokopozicioniranih partijskih ''drugova i drugarica'' - konačno diplomirao na Psihologiji. Odbijen za pozicije asistenata na Fakultetima (svako vec ima jedan fikus ili kakvu drugu sobnu biljku u kancelariji) - raducka jedno vreme kao psiholog u I Beogradskoj Gimnaziji, gde svesrdno pomaže maloletnicama i maloletnicima, pre svega u seksualnom sazrevanju.
Aleksandar Vučić (u narodu poznatiji kao ''Pussy lips'' ili ''pičkousti'') - rođen 1970 u Beogradu. Završio Prava sa čistom 10-kom. Nakon čega je shvatio da je ipak bolje da priljubi svoje ''Anjelina Jolie'' usne za Šešeljevu zatvorsku guzu. Drugim rečima - nikad radio nije (a po Zakonu - niti će; jerbo su za sebe osigurali Zakon da mogu da budu doživotni poslanici (bez mandatnog ograničenja).
Čedomir Čeda Jovanović (zvani Čeda Butik, ili Čeda Maneken) - rođen 1971; po zanimanju - Dramaturg. Zato mu i jeste svaki nastup - Dramaturški. Svaki put kao da gledate Magbeta uživo. Nikad nije radio u životu. Istančanog ukusa - glavni Hobi mu je trošenje love po preskupim buticima, restoranima i letovalištima.
Ivica Dačić (zvani Gljivica) - rođen 1966 u Prizrenu; zbog tatinog milicionersko-batinaškog posla, još kao mali prešao u Žitorađu - gde je išao u istu školu kao i Svetlana Ražnjatović. Završio je Fakultet Političkih nauka - i odmah postao ''mali od palube'' kod Slobodana Miloševića. Radno iskustvo - Nula. Zilch, Zero, Nada...
Nenad Čanak - Pančevo, 1959. Večiti bundžija i lenčuga (voli da spava do 12) - diplomirao Ekonomiju na čuvenom direktorskom fakultetu u Subotici (gde su studirali svi partizanski direktori koji nisu imali kvalifikacije - i koji su, naravno, redom završavali isti). Nenadovo radno iskustvo - kafanski muzičar sa par godina radnog iskustva u ''Naftagasu'' - gde je, naravno, bio zaposlen ''preko veze''. Nije mu trebalo dugo da shvati da se dobro i lagodno može živeti jedino od Politike. Ali i hrkanja na TV Pinku, pevanja sa Karleušom i sličnim estradnim izletima. Inače, na gotovo svakom estradnom nastupu peva jednu te istu pesmu; ''Čamac plovi sam na Tisi, a ti Nešo ni za ***** nisi...''.
Tomislav Nikolić (Toma Grobar) - 1952, Kragujevac. Građevinski tehničar, koji je radio uglavnom kao šef gradilišta (terenac) širom nekadašnje SFRJ. Radio je izvesno vreme i kao grobar. 90-tih je shvatio da je budućnost u Politici. Da bi dokazao pismenost - objavio čak 13 knjiga. Naslovi i više nego slikovito pokazuju plafon njegovih književnih kapaciteta:
''Šešelja za predsednika''
''Sve za Kosovo i Metohiju''
''Ni Pobeda ni Poraz''
''Govorio sam''
''Pismo sa adresom''...
(u pripremi su ''S lopatom na skupštinsko jutrenje'', ''Nazad Srbijo!'' i ''Nikad Grobom'')
Bojan Pajtić (zvani Bobi) - 1970, Szenta; iz mešovitog braka (otac Srbin - sveštenik, majka Angelina, Mađarica). Diplomirao Pravni Fakultet i prvo vreme nešto radio u Okružnom Sudu u N. Sadu. Prvo je bio u stranci neo-fašiste Milana Paroškog (onaj iz ''Farme'', što mrzi Cigane, Muslimane, itd - svakog ko nije SrB-in) - odakle je prešao u DS. Tek odnedavno je tzv. ''zaposlen'' na Pravnom Fakultetu kao profesor Obligacionog Prava. Inače svo vreme živi od Politike.
Dušan Bajatović - 1967, Ravno Selo kod Vrbasa. Majka i otac, oboje učesnici NOB-a i postNOB-ovske plenidbe. Po zanimanju Ekonomista bez radnog iskustva. Vlasnik TV ''Most'' i generalni direktor ''Srbija-Gasa'' (plata - 15.000 evra mesečno)
Igor Mirović - 1968, Kruševac. Po zanimanju pesnik (književnik). Napisao dve zbirke pesama - ''Nebo nad Vizantijom'' i ''Kremen-Plamen''. Naravno - bez radnog iskustva. Koje, mu, svakako, nije smetalo da se probije u svetu politike - prvo - proterivanjem Đorđa Balaševića iz Novog Sada i Vojvodine, u vreme strahovlasti Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja - za čega je naknadno nagrađen funkcijom direktora ZIG-a u Novom Sadu - ''drugog čoveka'' u pokrajinskom SRS (odmah iza Maje Gojković). Od prihoda od behatoniranja Centra Novog Sada - izgradio sebi velelepnu viletinu na Alibegovcu.
Dragan Šutanovac (zvani Gagi Rolex) - 1968, Beograd. Po zanimanju Mašinski Inžinjer bez dana radnog iskustva. Završio političke kurseve. Hobi mu je skupljanje skupocenih ručnih satova (''Panerai'', ''Rolex'', ''Omega'' itd itd)
Dragan Đilas - 1967, Beograd. Sin čuvenog ''Đide'', koji je obrijane glave jahao po Crnoj Gori i činio ''pseća groblja'', nakon čega se dohvatio teniskog reketa i shvatio da kapitalizam možda i nije tako loš. Dragan je završio Mašinski Fakultet u Beogradu - odsek - aeronautićki inžinjer (spremao se čovek za NASU). Kao student radio u Radio Indexu - nakon čega je shvatio gde je prava karijera i lova.
Miloš Aligrudić - Decembar 1964. Pravnik bez radnog iskustva. Sin poznatog pozorišnog i filmskog glumca, Slobodana. Zakleti Srbin i DSS-ovac - čiji lider, Vojislav Koštunica propoveda - da - ''ko ne razume trubu i Guču - ne razume ni SrBiju''. Miloš ga tajno vara slušajući jedino Led Zeppelin i Deep Purple.
Velimir Ilic - 1951, Čačak. Građevinski preduzimač, koji je 2005 diplomirao Građevinu, u Kragujevcu pred komisijom članova svoje stranke.
Mlađan Dinkić - 1964, Beograd. Sin Mirosinke. Ekonomista bez dana radnog iskustva. Kao i mnogi drugi - iz školske klupe direktno otišao u partiju i poslaničku klupu - da bi orgazmirao do funkcije Guvernera Narodne Banke. Pasija mu je novokomponovanje GrandParadne muzike.
Božidar Đelić (zvani Boža Derikoža) - 1965, Beograd. Odrastao sa babom i dedom, 1973 se seli kod keve i očuha u Francusku, gde završava Ekonomiju. Poznat po katastrofalnim savetovanjima Poljske i Rusije u njihovim tranzicionim periodima - nakon čega se vratio da učini isto i u Srbiji.
Vuk Jeremić - 1975, Beograd. Sin budžovana, Miloša, generalnog direktora ''Jugopetrola''. Tatica ga je sirotinski iškolovao u Engleskoj - gde je navodno diplomirao Fiziku (mada nema dokaza). Nakon toga je pohađao kurseve za politiku na američkom Harwardu. Nema dana radnog iskustva.
Slavica Đukić Dejanović - 1951 Rača kragujevačka. Diplomirala Medicinu sa 32 godine - 1983. Nakon čega shvata da se italijanske cipele mogu kupiti jedino od poslaničke plate i mesta u upravnim odborima - ne od brige za bolesne.
Oliver Dulić - 1975, Beograd. Po izjašnjavanju - Srbin. Po drugom izjašnjavanju - Jugosloven. Po trećem izjašnjavanju - dete iz mešovitog braka. Otac - Bunjevac. Oliver je po političkoj liniji prešao u Pravoslavlje. Po zanimanju Ortoped. Ali samo na papiru. Radno iskustvo = 0
Bojan Kostreš - 1974 Zrenjanin. Večiti student FABUS-a (privatni fakultet za uslužni bizMis). Radno iskustvo = 0
Očigledno pametniji od mnogih - rano i vispreno su shvatili da se ne živi ''od rada i motike'' - već od lelemuđenja i poltronstva; sve ostalo je za naivne i budale.
Ili što kaže stara crnogorska zapovest: ''Rad ubija coveka; kada vidiš da neko radi - skloni se da ne smetaš''.
Ili još bolje - postani političar.
No, da ne dužimo - i ne okološamo ''kao kiša oko Kragujevca'', evo skice i preseka prosečnih p(r)oli(v)tičara u Srbiji - danas; a kako i ''riba smrdi od glave'' - tako i mi krećemo od ''čela'':
Boris Tadić - Sarajevo 1958: uz svesrdnu pomoć i lobiranje roditelja, univerzitetskih profesora i visokopozicioniranih partijskih ''drugova i drugarica'' - konačno diplomirao na Psihologiji. Odbijen za pozicije asistenata na Fakultetima (svako vec ima jedan fikus ili kakvu drugu sobnu biljku u kancelariji) - raducka jedno vreme kao psiholog u I Beogradskoj Gimnaziji, gde svesrdno pomaže maloletnicama i maloletnicima, pre svega u seksualnom sazrevanju.
Aleksandar Vučić (u narodu poznatiji kao ''Pussy lips'' ili ''pičkousti'') - rođen 1970 u Beogradu. Završio Prava sa čistom 10-kom. Nakon čega je shvatio da je ipak bolje da priljubi svoje ''Anjelina Jolie'' usne za Šešeljevu zatvorsku guzu. Drugim rečima - nikad radio nije (a po Zakonu - niti će; jerbo su za sebe osigurali Zakon da mogu da budu doživotni poslanici (bez mandatnog ograničenja).
Čedomir Čeda Jovanović (zvani Čeda Butik, ili Čeda Maneken) - rođen 1971; po zanimanju - Dramaturg. Zato mu i jeste svaki nastup - Dramaturški. Svaki put kao da gledate Magbeta uživo. Nikad nije radio u životu. Istančanog ukusa - glavni Hobi mu je trošenje love po preskupim buticima, restoranima i letovalištima.
Ivica Dačić (zvani Gljivica) - rođen 1966 u Prizrenu; zbog tatinog milicionersko-batinaškog posla, još kao mali prešao u Žitorađu - gde je išao u istu školu kao i Svetlana Ražnjatović. Završio je Fakultet Političkih nauka - i odmah postao ''mali od palube'' kod Slobodana Miloševića. Radno iskustvo - Nula. Zilch, Zero, Nada...
Nenad Čanak - Pančevo, 1959. Večiti bundžija i lenčuga (voli da spava do 12) - diplomirao Ekonomiju na čuvenom direktorskom fakultetu u Subotici (gde su studirali svi partizanski direktori koji nisu imali kvalifikacije - i koji su, naravno, redom završavali isti). Nenadovo radno iskustvo - kafanski muzičar sa par godina radnog iskustva u ''Naftagasu'' - gde je, naravno, bio zaposlen ''preko veze''. Nije mu trebalo dugo da shvati da se dobro i lagodno može živeti jedino od Politike. Ali i hrkanja na TV Pinku, pevanja sa Karleušom i sličnim estradnim izletima. Inače, na gotovo svakom estradnom nastupu peva jednu te istu pesmu; ''Čamac plovi sam na Tisi, a ti Nešo ni za ***** nisi...''.
Tomislav Nikolić (Toma Grobar) - 1952, Kragujevac. Građevinski tehničar, koji je radio uglavnom kao šef gradilišta (terenac) širom nekadašnje SFRJ. Radio je izvesno vreme i kao grobar. 90-tih je shvatio da je budućnost u Politici. Da bi dokazao pismenost - objavio čak 13 knjiga. Naslovi i više nego slikovito pokazuju plafon njegovih književnih kapaciteta:
''Šešelja za predsednika''
''Sve za Kosovo i Metohiju''
''Ni Pobeda ni Poraz''
''Govorio sam''
''Pismo sa adresom''...
(u pripremi su ''S lopatom na skupštinsko jutrenje'', ''Nazad Srbijo!'' i ''Nikad Grobom'')
Bojan Pajtić (zvani Bobi) - 1970, Szenta; iz mešovitog braka (otac Srbin - sveštenik, majka Angelina, Mađarica). Diplomirao Pravni Fakultet i prvo vreme nešto radio u Okružnom Sudu u N. Sadu. Prvo je bio u stranci neo-fašiste Milana Paroškog (onaj iz ''Farme'', što mrzi Cigane, Muslimane, itd - svakog ko nije SrB-in) - odakle je prešao u DS. Tek odnedavno je tzv. ''zaposlen'' na Pravnom Fakultetu kao profesor Obligacionog Prava. Inače svo vreme živi od Politike.
Dušan Bajatović - 1967, Ravno Selo kod Vrbasa. Majka i otac, oboje učesnici NOB-a i postNOB-ovske plenidbe. Po zanimanju Ekonomista bez radnog iskustva. Vlasnik TV ''Most'' i generalni direktor ''Srbija-Gasa'' (plata - 15.000 evra mesečno)
Igor Mirović - 1968, Kruševac. Po zanimanju pesnik (književnik). Napisao dve zbirke pesama - ''Nebo nad Vizantijom'' i ''Kremen-Plamen''. Naravno - bez radnog iskustva. Koje, mu, svakako, nije smetalo da se probije u svetu politike - prvo - proterivanjem Đorđa Balaševića iz Novog Sada i Vojvodine, u vreme strahovlasti Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja - za čega je naknadno nagrađen funkcijom direktora ZIG-a u Novom Sadu - ''drugog čoveka'' u pokrajinskom SRS (odmah iza Maje Gojković). Od prihoda od behatoniranja Centra Novog Sada - izgradio sebi velelepnu viletinu na Alibegovcu.
Dragan Šutanovac (zvani Gagi Rolex) - 1968, Beograd. Po zanimanju Mašinski Inžinjer bez dana radnog iskustva. Završio političke kurseve. Hobi mu je skupljanje skupocenih ručnih satova (''Panerai'', ''Rolex'', ''Omega'' itd itd)
Dragan Đilas - 1967, Beograd. Sin čuvenog ''Đide'', koji je obrijane glave jahao po Crnoj Gori i činio ''pseća groblja'', nakon čega se dohvatio teniskog reketa i shvatio da kapitalizam možda i nije tako loš. Dragan je završio Mašinski Fakultet u Beogradu - odsek - aeronautićki inžinjer (spremao se čovek za NASU). Kao student radio u Radio Indexu - nakon čega je shvatio gde je prava karijera i lova.
Miloš Aligrudić - Decembar 1964. Pravnik bez radnog iskustva. Sin poznatog pozorišnog i filmskog glumca, Slobodana. Zakleti Srbin i DSS-ovac - čiji lider, Vojislav Koštunica propoveda - da - ''ko ne razume trubu i Guču - ne razume ni SrBiju''. Miloš ga tajno vara slušajući jedino Led Zeppelin i Deep Purple.
Velimir Ilic - 1951, Čačak. Građevinski preduzimač, koji je 2005 diplomirao Građevinu, u Kragujevcu pred komisijom članova svoje stranke.
Mlađan Dinkić - 1964, Beograd. Sin Mirosinke. Ekonomista bez dana radnog iskustva. Kao i mnogi drugi - iz školske klupe direktno otišao u partiju i poslaničku klupu - da bi orgazmirao do funkcije Guvernera Narodne Banke. Pasija mu je novokomponovanje GrandParadne muzike.
Božidar Đelić (zvani Boža Derikoža) - 1965, Beograd. Odrastao sa babom i dedom, 1973 se seli kod keve i očuha u Francusku, gde završava Ekonomiju. Poznat po katastrofalnim savetovanjima Poljske i Rusije u njihovim tranzicionim periodima - nakon čega se vratio da učini isto i u Srbiji.
Vuk Jeremić - 1975, Beograd. Sin budžovana, Miloša, generalnog direktora ''Jugopetrola''. Tatica ga je sirotinski iškolovao u Engleskoj - gde je navodno diplomirao Fiziku (mada nema dokaza). Nakon toga je pohađao kurseve za politiku na američkom Harwardu. Nema dana radnog iskustva.
Slavica Đukić Dejanović - 1951 Rača kragujevačka. Diplomirala Medicinu sa 32 godine - 1983. Nakon čega shvata da se italijanske cipele mogu kupiti jedino od poslaničke plate i mesta u upravnim odborima - ne od brige za bolesne.
Oliver Dulić - 1975, Beograd. Po izjašnjavanju - Srbin. Po drugom izjašnjavanju - Jugosloven. Po trećem izjašnjavanju - dete iz mešovitog braka. Otac - Bunjevac. Oliver je po političkoj liniji prešao u Pravoslavlje. Po zanimanju Ortoped. Ali samo na papiru. Radno iskustvo = 0
Bojan Kostreš - 1974 Zrenjanin. Večiti student FABUS-a (privatni fakultet za uslužni bizMis). Radno iskustvo = 0
E, onda su spremni za politiku i život. 
