Ne tako davno preko 95% stanovnika Crne Gore se izjašnjavalo kao Srbi

[3BEP]

,Нова Зета“ 1889: Српски језик је извор снаге и дика Црне Горе, његово очување ствар је народног поноса
То се исто може рећи и за покварене ријечи, њих треба исправљати. Црна Гора се поноси што је увијек била своја. То је не само њезина дика, него и извор њезине снаге, па је штета кад се не држи својега језика, да буде у томе узор српскијем крајевима


Буквар / Илустрација
,,Нова Зета“, књижевни лист који је излазио на Цетињу, позвао је 1889. године на очување српског језика тако што би Срби избацили из употребе ријечи које немају словенско поријекло. Лист је оцијенио да је то ствар народног поноса, а да је чисти српски језик извор снаге и дика Црне Горе.
– Књижевност ваља да врати поједине народне ријечи из закутка на своје мјесто у своје право, али не само у књигу него и у говор. Народни понос иште да се непотребне туђе ријечи истисну из говора – каже Јован Бошковић, поручио је лист који је једном мјесечно излазио на Цетињу.
Часопис је истакао да је штета да се Срби из Црне Горе, како у књижевности, тако и у народном говору, не држе свог исправног и чистог српског језика, који представља понос Црне Горе и да у томе она мора бити узор осталим српским земљама.

Књижевни лист ,,Нова Зета“, 1889. г.
– То се исто може рећи и за покварене ријечи, њих треба исправљати. Црна Гора се поноси што је увијек била своја. То је не само њезина дика, него и извор њезине снаге, па је штета кад се не држи својега језика, да буде у томе узор српскијем крајевима, нагласио је стари цетињски часопис.
У наставку текста, ,,Нова Зета“ наводи примјере ријечи које немају словенско поријекло и оних које назива поквареним и позива на њихово избацивање или мијењање, како из службеног писања, тако и из народног свакодневног говора и закључује како је неопходно ријечи туђег поријекла замијенити изворним српским.

 

[3BEP]

Порука из Котора 1872: Ко одбаци свој српски језик – под братским укором постаће издајник и непријатељ народа свог
Овај напредни и похвале достојни корак, опште је задовољство у народу узроковао, а надати се да ће без икакве изнимке и све остале бокељске опћине, угледавши се на которску, тако урадити, а тим прије што свака има мање противности, него је ова имала

Котор - разгледница
У Боки живи чисто србски народ, зато која опћина не би свој народни језик, кад јој на вољу стоји, усвојила, да би под братским укором као издајица и непријатељица народа свог остала, поручили су Которани 1872. године и нагласили како су Срби из те општине имали највеће потешкоће да очувају свој народни језик, али да упркос томе нису одустали.
У допису који је објављен у цетињском листу ,,Црногорац“ писало је како је општинско которско вијеће одржало сједницу и да је најважније питање на дневном реду било питање очувања српског језика Бокеља, који нису хтјели да дозволе да њихов језик буде подређен туђинском, италијанском језику.

Лист ,,Црногорац“, број 23, 1872. г.
– На предлог управитељства једногласно би закључено да мјесто талијанског језика, којим се опћина већим дијелом служила, унапријед има се својим матерњим језиком, као званичним служити, објашњено је у тексту.

,,Црногорац“ је нагласио да је овај потез Которана напредан и достојан сваке похвале, као и да је изазвао опште задовољство код народа. Такође је поручено и да би свака општина требало да поступи попут которске, тим прије што, како се додаје у допису, очување свог српског језика је управо било најтеже баш у овом српском крају.

Лист ,,Црногорац“, број 23, 1872. г.
– Овај напредни и похвале достојни корак, опште је задовољство у народу узроковао, а надати се да ће без икакве изнимке и све остале бокељске опћине, угледавши се на которску, тако урадити, а тим прије што свака има мање противности, него је ова имала, закључује се у 23. броју цетињског листа ,,Црногорац“ који је објављен 1872. године.

 

[3BEP]

Забавник ,,Бока Которска“ 1882: У Будви живе чисти Срби, а њено утврђење нису запосјели Турци – али јесу Црногорци
Важно је истаћи да су се Бокељи и у то вријеме национално изјашњавали као Срби. иако су били аустријски држављани и били принуђени да поштују туђинске законе. То је важило за све Србе Бокеље, па тако и оне из Будве са Маинама, Поборима, Брајићима и Паштровићима


Будва
Будва је варош са 489 душа. Има кућа 96. У Будви је чист и овејен Србин. Будва је обзидана високим зидом међу којим се куле и бастиони налазе, писао је забавник за омладину ,,Бока Которска“ 1882. године и додао да су Будвани – чисти бокешки Срби, одбили турске освајаче, али да су стару Будву ипак два пута запосјели сусједни Црногорци.
– Утврђење датира се од године 1639. На јужној страни – нешто узвишен – налази се каштел, који се такођер за зидом налази. Овако Будва утврђена, издржала је 1686. године посаду против Турака, објашњавао је бокешки лист историју древног града.
Важно је истаћи да су се Бокељи и у то вријеме национално изјашњавали као Срби. иако су били аустријски држављани и били принуђени да поштују туђинске законе. То је важило за све Србе Бокеље, па тако и оне из Будве са Маинама, Поборима, Брајићима и Паштровићима.

Будва, поглед на Стари град и Шкољ
Забавник је објаснио да су ову стару српску територију крајем 18. вијека запосјели сусједни Црногорци и без отпора је препустили Аустроугарима.
– Године 1797. ову варош опсједну Црногорци, али је уступе без отпора аустријском генералу Рукавини. Касније са цијелом Далмацијом потпадне Францезима у руке, али 1813. ударе на ново Црногорци и проћерају Францезе и бјеше све дотле њихова, док се цијела Далмација не предаде опет Аустрији, објаснио је магазин за омладину.

Забавник за омладину ,,Бока Которска“, 1882. г.
Забавник је написао да Будву бране и природна утврђења – брдо Спас и бријег Завала, односно Свети Петар и Павле и додао да је црква Свете Тројице парохијална Будвана.
– Будву надмашују скоро са свију страна висине. Будву бране двије батерије, једна на бријегу Спас, а друга на бријегу Завале. Црква парохијална је св. Тројица, која је озидата 1804. године, закључено је у магазину ,,Бока Которска“.

 

[3BEP]

Читанка за други разред основних школа из 1897: Дјецо! Вас је Србин родио, па с тога се ви Срби зовете!
За разлику од данашњих властодржаца који насилно покушавају направити раздор и разлаз са сопственом културом и наслеђем, генерације наших предака су мислиле на добробит будућих генерација, трудећи се да , ни по цијену својих живота, не наруше етос и не нашкоде сопственом потомству и својој српској домовини


Малишани из Грбља испод српске тробојке
Дјецо! Вас је Србин родио, па с тога се ви Срби зовете. То ћете име ви до смрти ваше носити, њим ћете се пред свијетом дичити и ако ко науми да вам га мјесто њега друго какво име наментне, ви ћете прије умријети него то допустити, ријечи су којима је школство књажевине Црне Горе објашњавало осмогодишњацима из 1897. године њихову припадност српској раси.
Из садржаја читанке за други разред основних школа Црне Горе издваја се управо овај пасус који је свједочанство вјерности наших предака свом вишевјековном националном и културном наслеђу које им је остављено у аманет од стране српских предака.

Краљ Никола са синовима / Фото: dlib.me
За разлику од данашњих властодржаца који насилно покушавају направити раздор и разлаз са сопственом културом и наслеђем, генерације наших предака су мислиле на добробит будућих генерација, трудећи се да, ни по цијену својих живота, не наруше етос и не нашкоде сопственом потомству и својој српској домовини.

Настојећи да осигура да ће малишани израсти у одговорне и моралне људе, школство је њима поручило и да њихова припадност српском народу не служи само за понос и да се не смије занемаривати или узети олако, већ да се за очување српства сви морају борити.

Читанка за други разред основних школа из 1897. године
Припадност српском народу, како је писало у тадашњим читанкама, подразумијеваће једног дана и њихову бригу, као и неопходно залагање за очување сопственог идентитета од стране сваког појединца, онда кад он/она прерасте дјечје године.

Ви сте још мали и нејаки, ко кад велики и јачи постанете, онда треба много којешта да чините за наше отачство, које се о вама брине да будете срећни у животу, била је закључна порука дјеци књажевине Црне Горе.

 

[3BEP]

Апел са Цетиња 1910: На попису се изјасните као Срби, не пишите своје покрајинско име! Ми смо Срби и само Срби!
То су наши покрајински називи. Јер, иако је истина да је име Црногорац, Србијанац, Бокељ, Херцеговац, Банаћанин и тд. лијепо и везано за пуно светих момената и у историји и у садашњости, ипак ако се ми будемо казивали под тим именима учинићемо превелику неправду и огријешићемо се о нашу највећу светињу - име Србин

Тробојка - изворна застава Црне Горе
Ми смо Срби и само Срби и сва слава што су је задобиле поједине покрајине придада цијелом српству, а не само тој покрајини, објавио је лист ,,Цетињски вјесник“ 9. маја 1910. године, придружујући се тако апелу листа ,,Србобран“ којим је поручено свим Србима који су отишли у Америку, да се на попису становништва тако и изјасне, без обзира из које су српске територије потекли.
У апелу се истиче да српски народ не смије да се огријеши о своју српску народност и да не буде збуњен територијалном припадношћу јер, како се објашњава у тексту, њихова народност је свакако и само СРПСКА, а само територијална припадност може бити црногорска, херцеговачка, бокешка и тд.
– То су наши покрајински називи. Јер, иако је истина да је име Црногорац, Србијанац, Бокељ, Херцеговац, Банаћанин и тд. лијепо и везано за пуно светих момената и у историји и у садашњости, ипак ако се ми будемо казивали под тим именима учинићемо превелику неправду и огријешићемо се о нашу највећу светињу – име Србин, објавио је цетињски лист.

Сви Срби заједно
На Цетињу су објављени и редови из листа ,,Србобран“ којимa се каже да је дужност сваког Србина да не користи своје покрајинско име, већ да га стопи у опште име – Србин.
– Света је дужност сваког доброг Србина да своје покрајинско име утопи у опште име Србин, које нема на себи нити једну мрачну пјегу, већ свијетли као сунце, објавио је ,,Цетињски вјесник“.

Са Цетиња је поручено српском народу да се не обазиру на ,,ниткове“ и ,,нељуде“ и из власти који би да подијеле Србе на разна покрајинска имена и тако у своју корист да умање силу и моћ нашег заједничког имена.

Цетињски вјесник, 8. мај 1910. г.
– Не обазиримо се на себичне властодршце или покварене трговце, који из личног рачуна хоће да нас подијеле у разна покрајинска имена и тиме умање силу и моћ нашег заједничног имена. Презримо све нељуде и ниткове који нас уздижу и хвале као Херцеговце, Црногорце или друге јер они то не чине из племенитих побуда, закључује се у тексту који је штампан 1910. године на Цетињу.
* У сваком броју ,,Цетињског вјесника“ објављиване су рубрике Српство и Словенство, у којима су се пратила сва важна дешавања и вијести значајне за Србе из свих крајева, ослобођених и неослобођених, као и важне вијести из словенских земаља.

 

[3BEP]

Лист ,,Црногорац“ 1871: Код нас на Цетињу, као у сваком српском крају, једна тежња влада: Уједињење српства!
Са Цетиња је поручено и да се Срби не смију дијелити по вјери, да српске тежње нису освајачке, већ да траже само оно што је српском народу припадало вјековима
Цетиње и Ловћен, стара разгледница
Једна је мисао оживила и овладала у нама свијема, а то је ослобођење и уједињење наше. Ту ћете мисао наћи тако исто живу у Биограду, као и на Цетињу, у Сарајеву, као и у Мостару, у Призрену као и у сваком крају српском, писао је цетињски лист ,,Црногорац“ 1871. године.
Лист је истакао да управо у тој заједничкој тежњи за уједињењем свих српских крајева лежи снага српског народа и да као таква има моћ да се одупре непријатељу.
– Јест, то је она снага која чини српство могућно и способно да изврши сваки задатак, то је она снага која ће сломити све сметње које непријатељи наши стављају између нас и цијели наше, поручено је са Цетиња у другој половини 19. вијека.

Српски грб; Само слога Србина спасава
,,Црногорац“ је нагласио да се идеја о заједништву не смије губити из вида и да се једино тако никад неће говорити о ,,малој Србији“ или ,,усамљеној Црној Гори“ јер, како се истиче даље у тексту, само сви Срби заједно могу да утемеље своју кућу.
Са Цетиња је поручено и да се Срби не смију дијелити по вјери, да српске тежње нису освајачке, већ да траже само оно што је српском народу припадало вјековима.

– А шта је тежња српска? Да се сви ослобођени ропства загрле на своме рођеном слободном земљишту и то без разлике вјере. Српска мисао није освајачка. Она тражи само своје без повреде туђе имовине, појашњава се у тексту.

Лист ,,Црногорац“, 6. март 1871. г.
– Нека нико не мисли да то увјерење није живо у нашем народу у освијем земљама нашијем. Здрав разум не може ни замислити да подјармљени народ наш нашавши се на раскршћу не би ударио путем који га води у коло слободне браће његове, него онијем који би да одвео из једнога у друго ропско стање, закључено је на Цетињу 6. марта 1871. године.
* ,,Црногорац“ је излазио на Цетињу, од 23. јануара 1871. до 15. фебруара 1973. године. Укупно су објављена три годишта и 102 броја. Лист је третирао политичку и културну проблематику српског народа у Црној Гори и преносио вијести из осталих крајева насељених Србима.

 

[3BEP]

Лист ,,Црногорац“ 1872: Откако се дични ,,Црногорац“ појавио на српско Цетиње Зета српска ћутати не може
Највише муке од нашијех мучитеља вјековима сносисмо без да смо их могли на јавност износити, да нас мила браћа у мукама бар сажаљевају, али од како се дични ,,Црногорац'' појавио на српско Цетиње ћутати не можемо
Лист ,,Црногорац'', 8. јануар 1872.
Откако се дични ,,Црногорац“ појавио на српско Цетиње ћутати не можемо, а да наше веље јаде не саопштимо. Сва наша села кроз Зету српску и данас насиље трпе поред толикијех јевропскијех заступника, писало је у листу ,,Црногорац“ у јануару 1872. године.
,,Црногорац“, први црногорски недељни лист који је излазио од јануара 1871. до фебруара 1873. године, 8. јануара 1872. године објавио је допис из Зете којим упознаје јавност са мукама српске Зете, која нипошто не жели да се одрекне своје вјере и традиције и која исказују своје разочарење у европску политику.
У допису, међутим, они наглашавају своју радост због изласка овог листа који је представљао глас српске Црне Горе и кажу:
Највише муке од нашијех мучитеља вјековима сносисмо без да смо их могли на јавност износити, да нас мила браћа у мукама бар сажаљевају, али од како се дични ,,Црногорац“ појавио на српско Цетиње ћутати не можемо.

Лист ,,Црногорац“, 8. јануар 1872.
Указали су својој српској браћи како не смију на својим огњиштима подизати своје цркве и школе, нагласили како је једина подршка коју Срби имају она која долази од Руса, а затим питали:

– Зар не би Срби по питомој Зети подизали и цркве и школе да дивљи Османлија допушта?

Лист ,,Црногорац“, 8. јануар 1872.
Лист упозорава јавност како је православље угрожено од ислама и како се Србима хришћанима жели отети имовина и право на њихову истинску вјеру:
– …да отму нама хришћанима мјесто које су за цркву опредјелили, те су ријешили јавно да на истом мјесту школу турску граде, само да хришћани своју цркву у вароши немају, бојећи се да на истој цркви и звона не зазује, које они као Турци слушати не могу.

Лист ,,Црногорац“, 8. јануар 1872.

 

[3BEP]

„Црногорка“: Када је свијет причао о пропасти српства, Црна Гора је била доказ да српство није пропало
А кад је свијет причао и писао о пропасти српства, онда је Црногорац са своје стјене показивао свету заставу на којој је право и слобода српства написана, за доказ да право српства још није пропало
Стара Црна Гора - илустрација
Лист „Црногорка“ у тексту о пропасти Српског царства и наставку борбе у Црној Гори 1871. године пише да је Црна Гора доказ да српство није пропало.
Када је Турчин српске земље заузео и мислио је да је већ дошло вријеме вјечите пропасти српства, тада се све српско право премјестило у Црну Гору да га душманим уништити не може. А кад је свијет причао и писао о пропасти српства, онда је Црногорац са своје стјене показивао свету заставу на којој је право и слобода српства написана, за доказ да право српства још није пропало.
Угњетеном српству тешко је падало, што је морало својом муком Турчина хранити. НО Црногорац је турске куће палио, турска стада отимао. Ово отимање није била крађа, ово је само присвојење сопствености српске од душмана. Српство се тјешило да Црногорац српску имовину од Турчина присваја, јер је то била награда чувара српског права.

 

[peti ligament]

Samo retardirani ljudi mogu tvrditi da Crna Gora nije bila srpska država.
Ali to je istorija, te ima manjeg uticaja na našu sadašnju situaciju koja se zasniva na dugotrajnom i ne baš uspješnom liječenju Crne Gore od crvene kuge.

 

[3BEP]

Алекса Шантић – Пред иконом Светог Саве
Ој, ти српски светитељу! Испуни ми младу жељу: Дај слободу Србу твоме, Уклони му с главе громе, Силом твојом дај Робовању крај!…

Алекса Шантић
На истоку зора плава
Првим зраком просијава,
Из ложнице ја устадох,
Пред икону дивну стадох
Светитеља Саве,
Наше српске славе.
Скрстих моје руке двије,
– Млађано ми срце бије,
Па из чистог осјећаја,
С душом мојом што се спаја,
Молитву сам дао,
И њу отпјевао:
“Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Подај Србу снаге, моћи,
Избави га црне ноћи,
Нек му сунце сја,
Молим ти се ја!

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Дај слободу Србу твоме,
Уклони му с главе громе,
Силом твојом дај
Робовању крај!…
Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Братства мржњу, опачину,
Сори, створи у прашину,
Нек их љубав води,
Нек се слога роди.

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Нек се братске душе сплету
Па нек дижу школу свету
Рад порода свог,
Што им даде Бог.
Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Убриши нам мајци сузе,
Дај јој спокој, што јој узе,
Онај тужни дан,
Тужни Видов-дан!
Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Укр’јепи ме силом млада,
Дај ми воље, дај ми нада,
Срцу свјежи жар,
Прегнуће и мар!

 

[gost 401905]

...preko 95% stanovnika Crne Gore se izjašnjavalo kao Srbi,čak i muslimani.
Барски хоџа 1890: Како нас год звали – сви смо ми по народности Срби
Али, у здравље нашег сретно владајућег Господара Црне Горе и Брда, како се очински брине и стара за нас подижући школе и како се сваке године све више шири просвјета и знање, доћи ће сваки до разумијевања како је Србин и како треба да живи као Србин

Читам у потоњем броју ,,Гласа Црногорца“ како сте поправили дописника из Подгорице, да они тамо нијесу Турци, но Срби Мухамедове вјере. Ја вас увјеравам да ваш тамошњи дописник, као и сваки писмени наше вјере, зна лијепо да смо ми сви по народности Срби, но је стари обичај да нас зову ,,Турцима“, објаснио је барски хоџа Мурат Карађузовић 1890. године.

У допису из Бара, хоџа појашњава како је на питање о вјери устаљено дати одговор: ,,Турчин“, међутим – он наглашава како Срби муслиманске вјере кад дају такав одговор не мисле да нису Срби. Они и даље, тврдио је Мурат Карађузовић 1890. године, знају да су по крви Срби и да међу српском браћом нема разлике.

– А питање које вјере одговара се обично: Турчин – Елхамдулил-ла. Јер мало се чује ријеч ,,Мухамедовац“ или ,,правовјерни муслиман“. Но кад рече да је Турчин тим не мисли да је Азијат, ни да живе под турско царство, а најмање да није Србин. Он вели да је по крви Србин, а по вјери Турчин.

– Али, у здравље нашег сретно владајућег Господара Црне Горе и Брда, како се очински брине и стара за нас подижући школе и како се сваке године све више шири просвјета и знање, доћи ће сваки до разумијевања како је Србин и како треба да живи као Србин и ако је Мухамеданац и како треба да вјерује једнога Бога и пророка Мухамеда, па онда да је правовјеран, закључује се у тексту објављеном у цетињском листу ,,Глас Црногорца“ 1890. године.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Лист ,,Нова Зета“ 1889: Српски народ политички утучен – у свом срцу његује православну вјеру и љуби своју Цркву

Српски народ утучен политички, лишен школа и свега што би помагало његовом умном развитку, дубоко је у својем срцу његовао своју православну вјеру, слушао своју Цркву, љубио и поштовао просвјету, у којој су њему једини учитељи били слуге Цркве, писао је цетињски књижевни лист ,,Нова Зета“ 1889. године.

Лист који је излазио једном мјесечно на Цетињу истакао је да је у законодавству православних Славена врло важну улогу играла православна црква, како у Русији, тако и у свим словенским земљама, а као посебно важно нагласио је чињеницу да су свештена лица била у исто вријеме слуге Цркве, као и поглавари својих племена.

-…Свештеник био је слуга Цркве и у исто вријеме најугледније лице, па и главар у својем племену. Он је учествовао у свима зборовима или скупштинама народним, и често је био главар због тога што се рачунао у боље људе, у најмудрије и најпоштеније, писао је у тексту.
,,Нова Зета“ додаје да су свештена лица, за невин и простодушан српски народ Црне Горе и других српских крајева, одувијек били једини учитељи и водичи у свему што је доприносило очувању морала, части и свих људских врлина.

– Свештеник или попо, како њега зове народ у својој чистој, невиној простоти, био је Србину једини, не само учитељ, но и руковођа у свему доброме што је ишло на очување његове моралне личности, његове вјере, части и других народних врлина, нагласио је цетињски књижевни лист.

А српски свештеник, како се додаје даље у тексту, свој народ љуби подједнако и у народу важи за најмудријег и непристрасног.

– За то он је био и судија, и војвода, што је био свештеник, даклен мудар, побожан, непристрасан, а љуби свој народ једнако. Па без свештеника није ни могла бити ниједна народна скупштина, јербо свака добра народна ствар није се предузимала без Божјега благослова, који је примао из руку својега свештеника, закључио је мјесечни књижевни лист ,,Нова Зета“ у 5. броју који је штампан 1889. године на Цетињу.

Pogledajte prilog 629741

Da li je ova tema pravilno postavljena?
Nema linka?

 

[АнаиванГорд]

Ne tako davno 90% Srba su se izjasnjavali kao ateisti......

Како си то закључио?

 

[gost 338757]

Svi se secamo ovog snimka kad se domacin bori sa ovim i ovakvim politickim pritiskom .
A ko zna sta je sve radjeno.

 

[Лекизан]

„Црногорка“: Када је свијет причао о пропасти српства, Црна Гора је била доказ да српство није пропало
А кад је свијет причао и писао о пропасти српства, онда је Црногорац са своје стјене показивао свету заставу на којој је право и слобода српства написана, за доказ да право српства још није пропало
Стара Црна Гора - илустрација
Лист „Црногорка“ у тексту о пропасти Српског царства и наставку борбе у Црној Гори 1871. године пише да је Црна Гора доказ да српство није пропало.
Када је Турчин српске земље заузео и мислио је да је већ дошло вријеме вјечите пропасти српства, тада се све српско право премјестило у Црну Гору да га душманим уништити не може. А кад је свијет причао и писао о пропасти српства, онда је Црногорац са своје стјене показивао свету заставу на којој је право и слобода српства написана, за доказ да право српства још није пропало.
Угњетеном српству тешко је падало, што је морало својом муком Турчина хранити. НО Црногорац је турске куће палио, турска стада отимао. Ово отимање није била крађа, ово је само присвојење сопствености српске од душмана. Српство се тјешило да Црногорац српску имовину од Турчина присваја, јер је то била награда чувара српског права.

Колега постави везице за текстове које и поставио.Хвала.

 

[Дундурије]

Не тако давно у Црној Гори на попису 1981 је било 3% Срба ...

 

[АнаиванГорд]

Не тако давно у Црној Гори на попису 1981 је било 3% Срба ...

Било је и овако и онако, зависи како који попис, али вероватно пописи који су били од 2006.године и будући неће драстично разликовати у процентима Срба/Црногораца, свеједно.

 

[Perperius]

Ne, SPC ne priznaje crnogoraku naciju. Tražite da svi budi Srbi, da skratimo filozofiju.

SPC priznaje Crnu Goru kao državu.

 

[Perperius]

To sto Crna Gora radi danas je upravo raskidanje sa Srpskim nacionalizamom i osiguravanje bezbjednog zivota buducim generacijama.

Ali nije, nego je na delu kreiranje novog identiteta. Zamisli da Bošnjaci zapadnoj Bosni počnu koristiti lokalni krajiški identitet kao nacionalni, a sukob u zapadnoj Bosni između Alijinih i Babinih snaga kao sukob bošnjačkih okupatora i Krajišnika. Onda mi vama danas kažemo "Krajišnici samo raskidaju sa velikobošnjačkom politikom i nacionalizmom zarad budućih generacija".

 

[Dobri Bosnjanin]

Ali nije, nego je na delu kreiranje novog identiteta. Zamisli da Bošnjaci zapadnoj Bosni počnu koristiti lokalni krajiški identitet kao nacionalni, a sukob u zapadnoj Bosni između Alijinih i Babinih snaga kao sukob bošnjačkih okupatora i Krajišnika. Onda mi vama danas kažemo "Krajišnici samo raskidaju sa velikobošnjačkom politikom i nacionalizmom zarad budućih generacija".

Pisao sam vise puta o tome ne mogu ponovo samo ukratko. Taj identitet je ukinut Bosancima u 19 vijeku a vjerovatno i Crnogorcima. Propadanje Austro Ugarske i Turske je javlja šansa za proširenje Srbije i stvaranje Velike Srbije. Ilija Garasanin, Vuk Karadžić, Sima Sarajlija provode tu ideju. Srbi se još uvijek drže te ideje i to je sav problem. Kraljevina SHS ukida identitet drugim narodima i mi hoćemo da vratimo sto nam pripada to je sva priča.

 

[Боб]

Не тако давно у Црној Гори на попису 1981 је било 3% Срба ...

па кад су били најгори комунистички одрод, зато је и дошло до тога да морају да се бране и цркве од шиптароусташогораца

 

[Perperius]

Pisao sam vise puta o tome ne mogu ponovo samo ukratko. Taj identitet je ukinut Bosancima u 19 vijeku a vjerovatno i Crnogorcima. Propadanje Austro Ugarske i Turske je javlja šansa za proširenje Srbije i stvaranje Velike Srbije. Ilija Garasanin, Vuk Karadžić, Sima Sarajlija provode tu ideju. Srbi se još uvijek drže te ideje i to je sav problem. Kraljevina SHS ukida identitet drugim narodima i mi hoćemo da vratimo sto nam pripada to je sva priča.

Pa Crnogorci su sami hteli da "im se ukine identitet" ujedinjenjem sa ostalim Srbima. U sukobu zelenaša i bjelaša, zelenaši su bili prosrpskija opcija koji su želeli ujedinjenje ali pod krunom Petrovića i da CG opstane kao jedinica unutar Jugosalvije (što je skroz ok, jer je CG imala državnost i razvio se identitet po tom osnovu, ali se nisu odrcali srpskog identiteta kao polovina današnjih crnogoraca). Karađorđevići sa druge strane su bili projugoslovenske opcije, oni su počeli kreiranje propalog projekta jugoslovenskog naroda (koji je najviše zaživeo među Srbima... toliko o velikosrpstvu SHS).

 

[Perperius]

.
10 % Slavenski, 40 % Ilirski 20 % Gostki. Ne znam ali ne znam ni Gotska. Dolaskom Slavena smo primili njihove obicaje, ali isto tako i Turske I drugi naroda. Sto ne znaci da smo Turci, Srbi ili neki drugi narod.

Nije ovo tačno. To su stari podaci IGenea-e.

Svi južnoslovenski narodi su nadpolovično ili blizu 50% slovenske genetike (razlika je samo u odnosu slovenskih i vlaških gena među južnim Slovenima. Slovenci imaju i jači germanski upliv. Rumuni su takođe slični južnim Slovenima genetički, a i Mađari donekle, tačnije bliski su zapadnim Slovenima).

 

[Dobri Bosnjanin]

Pa Crnogorci su sami hteli da "im se ukine identitet" ujedinjenjem sa ostalim Srbima. U sukobu zelenaša i bjelaša, zelenaši su bili prosrpskija opcija koji su želeli ujedinjenje ali pod krunom Petrovića i da CG opstane kao jedinica unutar Jugosalvije (što je skroz ok, jer je CG imala državnost i razvio se identitet po tom osnovu, ali se nisu odrcali srpskog identiteta kao polovina današnjih crnogoraca). Karađorđevići sa druge strane su bili projugoslovenske opcije, oni su počeli kreiranje propalog projekta jugoslovenskog naroda (koji je najviše zaživeo među Srbima... toliko o velikosrpstvu SHS).

Nacertanije su politički program Karadjordjevica. Ideju je dao neki Čeh i Garasanin pretvara Jugoslavija u Srbija. Bugarska je isto trebala biti dio ali Bugari to ne prihvataju i vojskom odbijaju Srbe. Posto takva Srbija ne uspjeva onda se vraća ideja na Jugoslaviju na čelom sa Srbijom. Ustvari isto samo drugo pakovanje.

 

[Лекизан]

Nacertanije su politički program Karadjordjevica. Ideju je dao neki Čeh i Garasanin pretvara Jugoslavija u Srbija. Bugarska je isto trebala biti dio ali Bugari to ne prihvataju i vojskom odbijaju Srbe. Posto takva Srbija ne uspjeva onda se vraća ideja na Jugoslaviju na čelom sa Srbijom. Ustvari isto samo drugo pakovanje.

Наравно ствари које немају везе са историјом јер се никада нису тако одиграле већ са митоманијом у овом случају бошњачком.

Па ако си завршио онда се усресреди на ових 95% Срба у Црној Гори о којима је тема.

 

[Perperius]

Nacertanije su politički program Karadjordjevica. Ideju je dao neki Čeh i Garasanin pretvara Jugoslavija u Srbija. Bugarska je isto trebala biti dio ali Bugari to ne prihvataju i vojskom odbijaju Srbe. Posto takva Srbija ne uspjeva onda se vraća ideja na Jugoslaviju na čelom sa Srbijom. Ustvari isto samo drugo pakovanje.

To je iz 1844. Srbija je tada bila mala državica, još uvek u okvirima Osmanskog carstva, i baš kao ostali narodi u okruženju, težila je otcepljenju i širenju granica. No 1918. jugoslovenska ideja je prevladala kod Karađorđevića iako su mnogi prosrpski zvaničnici bili protiv toga (poput Živojina Mišića koji je zagovarao stvaranje jedinstvene srpske države umesto Jugoslavije, slično idejama kralja Nikole).