Malo drugacije a?
Da li ste se nekad zapitali da li ste bas vi pravi za neku osobu? Ili vise gledate sopstveni licni interes i zabole vas da li ste vi najbolji izbor za nju/njega?
A ajd da slozimo i pricicu:
Bio jednom jedan... pa ja
I pre vise od 10 godina imadoh ja jednu curu. I mi se sakli
skoro svaki bozji dan
... i to tako godinu dana. I sve super
... nismo se nikad opterecivali sa pricama o vezi i gloopostima nikad se nismo definisali. Ali jednog dana ona zapocne prvo izokola pa sve konkretnije i konkretnije price o "buducnosti"
I onda jednog dana kaze "Ako me ne zelis pusti me da idem, meni vreme ide"
A ja balavac nit vojsku odradio, nit faks zavrsio, nit posla, krizne godine. Ona nije mogla da mi kaze ne to smo znali i ja i ona. Ja sam naravno mislio jos dugo samo da je drzim pored sebe kao kres semu ne razmisljajuci o nicemu ali su me te njene reci jele i jele i ipak sam bio zakljucio da je ipak za njeno dobro bolje da je pustim... tj da ja nisam taj pravi za nju. I tesko mi je bilo da je pustim ali smo ipak porazgovarali i ja sam nju pustio i rekao da nadje sebi nekog drugog i ja otisao u vojsku. Itd...
Da li bi vi pustili neku osobu da shvatate da niste pravi za nju tj da bi je upropastili da ostane sa vama?
