(Не)одрастање под "стакленим звоном"?

[fanstebre]

Колико је велики проблем кад неко дете родитељи предуго држе под "стакленим звоном" ? Кад имају порив за потпуном контролом из константог страха да се детету нешто не деси и онда уместо да се дете развија из својих падова оно бива лишено искустава која му помажу да одрасте и сазри ? Да ли то дете у каснијој фази живота (након 18-е) има проблем по питању самопоуздања и уопште социјализације ? А неки родитељи не пуштају дете ван "стакленог звона" ни након 18-е. Да ли су родитељи таквим приступом свом детету уградили "програм" за инфериорност који ће негативно да му утиче на све аспекте живота и вероватно га за цео живот успорили у томе (или потпуно ускратили) да из себе извуче оно највише што може ?

 

[Manastirka]

Ukratko,...da.
Baš si to lepo pojasnio. Nisu ga onesposobili, već značajno "usporili"!

 

[Nemoguća Могућност]

U nasoj kulturi majke musku decu vaspitavaju tako da budu zivotno nesposobni.
To je iz razloga sto treba da ga preuzme zena na odrzavanje.

Al' se danas sve poremetilo

 

[dakyorlando]

Колико је велики проблем кад неко дете родитељи предуго држе под "стакленим звоном" ?

Taj sam. Odrastao pod staklenim zvonom jer su moji brinuli za mene više nego što bi trebalo (a kad kažem moji mislim uglavnom na kevu).

Кад имају порив за потпуном контролом из константог страха да се детету нешто не деси и онда уместо да се дете развија из својих падова оно бива лишено искустава која му помажу да одрасте и сазри ?

Može biti problem ali i ne mora, zavisi kako se dete razvija i kako se nosi sa celom situacijom.

Да ли то дете у каснијој фази живота (након 18-е) има проблем по питању самопоуздања и уопште социјализације?

U mom slučaju - i te kako. Samopouzdanje mi je na veoma niskom nivou, a nisam neki majstor ni da se socijalizujem (mada sam, u stvari, više introvert; kad se s nekim malo bolje upoznam, mogu da se otvorim i postanem pričljiv). Ali opet, zavisi od individue, nije kod svih isto.

А неки родитељи не пуштају дете ван "стакленог звона" ни након 18-е. Да ли су родитељи таквим приступом свом детету уградили "програм" за инфериорност који ће негативно да му утиче на све аспекте живота и вероватно га за цео живот успорили у томе (или потпуно ускратили) да из себе извуче оно највише што може ?

Opet, taj sam. I da, jesu. Keva je sama priznala da je pravila greške kod mog podizanja, ali prekasno, kad sam odrastao i kad je šteta već bila načinjena. Što bi se reklo, naknadna pamet. Nje nema od 2013, odneo ju je infarkt, ali koliko god tugovao za njom i nikad je ne preboleo do kraja, toliko se osećam slobodnije odonda. Jer je ćale skroz opušten i sušta suprotnost kevi.

 

[Manastirka]

To je zato što su vas i posle polaska u školu i dalje vaspitavale majke, umesto očeva. Oni koji imaju ili su imali jaku i stabilnu očinsku figuru, sigurno nisu "zakinuti".

 

[KizzAx]

To je preveliki problem i mnogo velika greska, ne valja toliko dete drzati pod "staklenim zvonom"....
Treba ga pustiti (naravno i tu postoji neka mera) da bude slobodno, da se osamostali, da bude drustven i ttd...Bila je pre nekog vremena slicna tema i opet cu ponoviti, ne valja ni "mnogo" pustiti dete da radi sta hoce i bude slobodno jer i to kasnije moze doci do loseg izrazaja, poput, nadje se u nekoj situaciji gde ce imati da bira "Hocu ili necu" tu onda nastupa to vaspitanje iz kuce, "Jao ne smem to, ruzice me moji kad cuju, gotov sam ako to budem uradio" i slicne stvari, a onom detetu kojem je previse dopusteno i nije vodjeno racuna, takva deca ce u toj situaciji odraditi na sledeci nacin..."Ma uradicu to, nece moji nista da mi urade, da mi kazu" a mozda bas ta situacija ce ga kostati zivota, malo sam mozda previse daleko otisao ali po meni takve stvari tako funkcionisu, jednostavno nad detetom MORA postojati neko strahopostovanje, mislim dete treba imati strahopostovanja prema roditeljima da bi izbegao ono "najgore"...Necu da duzim vise, ako sam nesto preskocio, ukljucicu se u razgovor.

 

[Nemoguća Могућност]

1. roditelji su uvek krivi (i kad nisu, a tek kad ih nema)
2. roditelji su uvek krivi ali samo dotle dok ne shvatimo da ne mozemo da krivimo roditelje za sta zapravo nisu krivi. (nego smo i mi dosta krivi, samo sto to sami sebi ne bi priznali pod puskom, bolje je da neko drugi bude kriv, i da ga isibamo zbog toga na glavnom trgu)

roditelj je kriv zato sto vas je previse voleo
roditelj je kriv zato sto nas nije dovoljno voleo
kako se kome zalomi 'nedostatak' ili 'visak' u raskoraku sa potrebom. A tek vise od 1 deteta...

 

[Manastirka]

1. roditelji su uvek krivi (i kad nisu, a tek kad ih nema)
2. roditelji su uvek krivi ali samo dotle dok ne shvatimo da ne mozemo da krivimo roditelje za sta zapravo nisu krivi. (nego smo i mi dosta krivi, samo sto to sami sebi ne bi priznali pod puskom, bolje je da neko drugi bude kriv, i da ga isibamo zbog toga na glavnom trgu)

roditelj je kriv zato sto vas je previse voleo
roditelj je kriv zato sto nas nije dovoljno voleo
kako se kome zalomi 'nedostatak' ili 'visak' u raskoraku sa potrebom. A tek vise od 1 deteta...

Ja sam srećno srednje dete.
Nisu me mnogo titrali, nisam ni ja njih.
Sad sam im upravo baš na tome najzahvalnija.

 

[fanstebre]

Ја сматрам на основу свог животног искуства да сам жестоко лимитиран од стране родитеља који нису успели да нађу храбрости да пусте децу да живе. Био сам тамничар бриге својих родитеља. И то је оставило последице које ћу моћи да коригујем али никад да потпуно исправим јер кад дрво сазри нема савијања може само да пукне.

Не знам да ли постоји неко негде ко је након одрастања у "стакленом звону" успео да се ослободи свих негативних последица истог али ако постоји то је за мене највећи херој јер урадити тако нешто је практично немогуће, натприродно.

 

[salko dinamitas]

Колико је велики проблем кад неко дете родитељи предуго држе под "стакленим звоном" ? Кад имају порив за потпуном контролом из константог страха да се детету нешто не деси и онда уместо да се дете развија из својих падова оно бива лишено искустава која му помажу да одрасте и сазри ? Да ли то дете у каснијој фази живота (након 18-е) има проблем по питању самопоуздања и уопште социјализације ? А неки родитељи не пуштају дете ван "стакленог звона" ни након 18-е. Да ли су родитељи таквим приступом свом детету уградили "програм" за инфериорност који ће негативно да му утиче на све аспекте живота и вероватно га за цео живот успорили у томе (или потпуно ускратили) да из себе извуче оно највише што може ?

Moja rodica je tako zivjela, ostala emotivno na nivou curice od 15 godina a ima 50 godina.

 

[argumentovano]

https://nportal.novosti.rs/vest/960...e-novosti-single&utm_campaign=procitajte-vise
u ovim vremenima učiti ih da budu pošteni je kao da ih učite da budu idioti.

 

[Nemoguća Могућност]

Ja sam srećno srednje dete.
Nisu me mnogo titrali, nisam ni ja njih.
Sad sam im upravo baš na tome najzahvalnija.

jeste da se ja bas i ne osecam sasvim tako, ali mene su zvali - zlo siroce! A kakvo siroce moze inace da bude, osim da bude zlo? - znaci, cis' pleonazam!

E pa kad su oko mene poceli svi da bivaju sirocici, e pa sad dolaze po savete. Ko da sam ja neka tetka saveta.

E,pa ja sam odlucio da vise necu da budem siroce i ostao sam samo zao. Jer kakav mozes da budes posle svega?

Nema tu mnogo izbora. Mogu ja da krivim roditelje dok ne postanu krivi kao geometrija lobacevskog, al' dzaba!

 

[fanstebre]

To je preveliki problem i mnogo velika greska, ne valja toliko dete drzati pod "staklenim zvonom"....
Treba ga pustiti (naravno i tu postoji neka mera) da bude slobodno, da se osamostali, da bude drustven i ttd...Bila je pre nekog vremena slicna tema i opet cu ponoviti, ne valja ni "mnogo" pustiti dete da radi sta hoce i bude slobodno jer i to kasnije moze doci do loseg izrazaja, poput, nadje se u nekoj situaciji gde ce imati da bira "Hocu ili necu" tu onda nastupa to vaspitanje iz kuce, "Jao ne smem to, ruzice me moji kad cuju, gotov sam ako to budem uradio" i slicne stvari, a onom detetu kojem je previse dopusteno i nije vodjeno racuna, takva deca ce u toj situaciji odraditi na sledeci nacin..."Ma uradicu to, nece moji nista da mi urade, da mi kazu" a mozda bas ta situacija ce ga kostati zivota, malo sam mozda previse daleko otisao ali po meni takve stvari tako funkcionisu, jednostavno nad detetom MORA postojati neko strahopostovanje, mislim dete treba imati strahopostovanja prema roditeljima da bi izbegao ono "najgore"...Necu da duzim vise, ako sam nesto preskocio, ukljucicu se u razgovor.

Ниједна крајност у васпитању није добра али је чињеница да боље кроз живот прође дете које је било без икакве контроле родитеља него оно које је било под потпуном контролом. Деца одрасла под стакленим звоном скоро 100% развију тежак мањак самопоуздања и неспособност да сами корачају светом, док међу децом која су била потпуно без контроле има велик број који је израстао у јаке, стабилне, способне људе. То су наравно две крајности али је стаклено звоно ипак гора крајност. Ми и кроз историју можемо да видимо да ниједна велика личност није постала велика док се није ослободила родитељског ауторитета и контроле, а у једном периоду живота то мора да се деси и што се касније деси - негативне последице су теже и веће јер постајеш заробљеник страхова својих родитеља који зарад сопственог мира у глави дете лишавају животних искустава и своде га на ниво кућног љубимца.

 

[Лички гусар]

Нит ваља превише контроле нити ваља премало. Дјеца морају проћи кроз доста тога сами, али уз помоћ, савјет итд. Моји родитељи никад нијесу подигли глас а камоли ударили, али су нама дјеци показали правац, савјет, помоћ кад треба а за остало само се ми сасвим љепо снашли. Не можеш заштитити дјете од живота.

Мој стари и његова генерација је одрасла тако ђе матер дадиља а онда то преузме жена. Апсолутно не ваља и скроз осакати човјека за цијели живот.

 

[Džudi S]

Колико је велики проблем кад неко дете родитељи предуго држе под "стакленим звоном" ? Кад имају порив за потпуном контролом из константог страха да се детету нешто не деси и онда уместо да се дете развија из својих падова оно бива лишено искустава која му помажу да одрасте и сазри ? Да ли то дете у каснијој фази живота (након 18-е) има проблем по питању самопоуздања и уопште социјализације ? А неки родитељи не пуштају дете ван "стакленог звона" ни након 18-е. Да ли су родитељи таквим приступом свом детету уградили "програм" за инфериорност који ће негативно да му утиче на све аспекте живота и вероватно га за цео живот успорили у томе (или потпуно ускратили) да из себе извуче оно највише што може ?

Ja sam živela pod staklenim zvonom, ali sam uspela da se socijalizujem u srednjoj školi. Ne krivim roditelje za to držanje pod staklenim zvonom.
Veću krivicu snose baba i deda, ali ih, sa ovom vremenskom distancom ne krivim.

Imali su opravdan razlog zbog koga su me čuvali.

 

[Manastirka]

jeste da se ja bas i ne osecam sasvim tako, ali mene su zvali - zlo siroce! A kakvo siroce moze inace da bude, osim da bude zlo? - znaci, cis' pleonazam!

E pa kad su oko mene poceli svi da bivaju sirocici, e pa sad dolaze po savete. Ko da sam ja neka tetka saveta.

E,pa ja sam odlucio da vise necu da budem siroce i ostao sam samo zao. Jer kakav mozes da budes posle svega?

Nema tu mnogo izbora. Mogu ja da krivim roditelje dok ne postanu krivi kao geometrija lobacevskog, al' dzaba!

Ne krivim ja ovde ničije roditelje, jer čak i oni koji su ostavili svoju decu ili ih napustili, verovatno su morali ili su imali razloge za to. Sve i da nisu,...ako nisu želeli decu, bar su te doneli na ovaj svet. Jer bez njih ne bi ni postojao.
Ti si ogorčen, nisi zao,... jer si imao teško detinjstvo. Moj otac je odrastao tako sam, bio je najbolji roditelj na svetu. Mlađi burazer je sličan njemu, kao stena. Šta da ti kažem,...nije ti sudbina da u životu imaš podršku, već izgleda da ti budeš podrška drugima. Nije to prokletstvo, nego dar. Ako tako prihvatiš.
Sve ljude koje znam da su takvi, jaki kao stene i brižni kao roditelji, imali su jako teško detinjstvo.

 

[Nemoguća Могућност]

Ne krivim ja ovde ničije roditelje, jer čak i oni koji su ostavili svoju decu ili ih napustili, verovatno su morali ili su imali razloge za to. Sve i da nisu,...ako nisu želeli decu, bar su te doneli na ovaj svet. Jer bez njih ne bi ni postojao.
Ti si ogorčen, nisi zao,... jer si imao teško detinjstvo. Moj otac je odrastao tako sam, bio je najbolji roditelj na svetu. Mlađi burazer je sličan njemu, kao stena. Šta da ti kažem,...nije ti sudbina da u životu imaš podršku, već izgleda da ti budeš podrška drugima. Nije to prokletstvo, nego dar. Ako tako prihvatiš.
Sve ljude koje znam da su takvi, jaki kao stene i brižni kao roditelji, imali su jako teško detinjstvo.

Niko me nije pitao da li zelim da se rodim. Moji roditelji su zeleli da se rodim. Ne ja.
Ali sta da se radi, uvale ti zivot da resavas, i onda pozelis nekad da se nisi ni rodio, pa po mraku pipas da napipas motivaciju da ti upali neko svetlo u svetu tame, ne bi li video kuda da ides. Nisu to oni mogli da znaju, a nisu ni dugo trajali.

Klise: imao je nesrecno detinjstvo...

ц - Ja sam imao nezamislivo fenomenalno lepo i srecno detinjstvo, ni na kakav nacin uskraceno - naprotiv, apsolutno srecno do vrha, bogato, slobodno i neukroceno. Zimi u gradu, leti na porodicnom imanju. Toliko srecno da i dan danas izvire i preliva. Toliko srecno da kad sam bio mlad i poceo da jurim zenske, nisam mogao da ih muvam 'na nesrecno detinjstvo'.

Kasniji zivot je bio problematican i na mahove komplikovan, tako da ja sad i u ovo doba zivota nisam vise cak ni ogorcen, samo i jednostavno (i prakticno) zao, tako da mogu da vratim nazad sve cime su me napunili drugi ljudi tokom zivota. Zlo nesebicno delim onima koji to zasluzuju - a da pritom u sebi ostavim samo onaj lepsi deo mene za kraj.

Nisam stena, ja sam trava koja uprkos svemu uporno raste ispod stene.

 

[Dekston]

Tu i tamo pod staklenim zvonom. Mozda je dobro ali uglavnom negativne strane sam prikupio. Moj život je priča za romane.
Roditelji jednostavno nemaju sluha za neke stvari.

 

[Manastirka]

Niko me nije pitao da li zelim da se rodim. Moji roditelji su zeleli da se rodim. Ne ja.

Klise: imao je nesrecno detinjstvo...

ц - Ja sam imao nezamislivo fenomenalno lepo i srecno detinjstvo, ni na kakav nacin uskraceno - naprotiv, apsolutno srecno do vrha, bogato, slobodno i neukroceno. Zimi u gradu, leti na porodicnom imanju. Toliko srecno da i dan danas izvire i preliva. Toliko srecno da kad sam bio mlad i poceo da jurim zenske, nisam mogao da ih muvam 'na nesrecno detinjstvo'.

Život je ipak dar, koliko god nekad težak bio. Ti kao da sam ne razumeš, zašto si uopšte došao na ovaj svet. Zato si i imao lepo i srećno detinjstvo. I to je nešto što te zauvek čuva od svih ambisa u koje možeš da zaroniš kroz život, jer uvek isplivaš ponovo.
Ljudi koji nisu imali srećno i lepo detinjstvo, nemaju taj osećaj. I šta god kasnije imali u životu,...tu prazninu ništa i niko nikada ne može nadomestiti.
Ali zato jesu drugačiji sklop ličnosti od onih koji su bar nekad živeli pod " staklenim zvonom". Lakše im je da se otrgnu i suoče sa svetom. Kad od malih nogu imaš osećaj da si sam na svetu, posle ti niko i nije potreban.
By the way,...Izvini, ako sam te smorila pričom! Svako dobro.

 

[Nemoguća Могућност]

Život je ipak dar, koliko god nekad težak bio. Ti kao da sam ne razumeš, zašto si uopšte došao na ovaj svet. Zato si i imao lepo i srećno detinjstvo. I to je nešto što te zauvek čuva od svih ambisa u koje možeš da zaroniš kroz život, jer uvek isplivaš ponovo.
Ljudi koji nisu imali srećno i lepo detinjstvo, nemaju taj osećaj. I šta god kasnije imali u životu,...tu prazninu ništa i niko nikada ne može nadomestiti.
Ali zato jesu mnogo drugačiji sklop ličnosti od onih koji su bar nekad živeli pod " staklenim zvonom". Lakše im je da se otrgnu i suoče sa svetom. Kad od malih nogu imaš osećaj da si sam na svetu, posle ti niko i nije potreban.

Pre no sto bilo sta dalje kazem, moram prvo da ti se zahvalim za reci motivacije i utehe, pokusaja da popravis ono sto je odavno nepopravljivo, nesebicnom davanju nade da mozda moze drugacije. Ne mogu a da ti se ne zahvalim na pruzanju ruke. Hvala na tome. Lepo je znati da ima takvih ljudi.

Prerano odrastanje ostavlja prazninu u bilo koje doba odrastanja. Nada ne ubija svesnost. Zivot je zao dar.

I u pravu si, ja ne znam zasto sam dosao na ovaj svet (cudim se da iko zna), i kad odem s njega, iza mene nece nista ostati. Eto, makar nesto od mene. A mozda sam se inkarnirao po kazni.

Ali da ne bih ispadao iz teme - ovde je tema o sasvim suprotnoj grupaciji ljudi koje ja mogu da dozvolim sebi da ne poznajem dovoljno. Sa moje tacke gledista, blago njima, dok mogu da uce ovaj svet svojom brzinom. Imaju one koje ih vole i stite.

 

[Manastirka]

Imaju one koje ih vole i stite.

Do kada ih imaju? Niko od nas se nije okovao na ovom svetu. Upravo je i o tome ova tema,...i ne zahvaljuj mi, nema potrebe. Posebno što znam da ti reči podrške ne znače mnogo. Tebi se samo ranije desilo, ono što je za sve druge neminovnost. Pesimizam te neće daleko odvesti, jer tako samo sebe sabotiraš.
Skroman si,...vidiš svoju snagu, ali je drugačije prezentuješ. To je vrlina.

 

[Nemoguća Могућност]

Do kada ih imaju? Niko od nas se nije okovao na ovom svetu. Upravo je i o tome ova tema,...i ne zahvaljuj mi, nema potrebe. Posebno što znam da ti reči podrške ne znače mnogo. Tebi se samo ranije desilo, ono što je za sve druge neminovnost. Pesimizam te neće daleko odvesti, jer tako samo sebe sabotiraš.
Skroman si,...vidiš svoju snagu, ali je drugačije prezentuješ. To je vrlina.

Interesatno, ispada da mi reci podrske ne znace mnogo (mozda zato sto projektujem nesto drugo) a u stvari na moju stranu dolazi toliko retko i malo reci podrske da se ponekad iznenadim da su se uopste desile i cesto ne znam kako da reagujem i zbunim se. Zato sam se i zahvalio uostalom da bi se culo (citalo) i to drugo.

 

[Manastirka]

Interesatno, ispada da mi reci podrske ne znace mnogo (mozda zato sto projektujem nesto drugo) a u stvari na moju stranu dolazi toliko retko i malo reci podrske da se ponekad iznenadim da su se uopste desile i cesto ne znam kako da reagujem i zbunim se. Zato sam se i zahvalio uostalom da bi se culo (citalo) i to drugo.

"Vuk samotnjak"!

 

[Manastirka]

Ovo je citat iz knjige "Žene koje trče s vukovima".
O arhitepu "divlje" žene,...ustvari, o svim ženama koje nisu bile tretirane kao "princeze na zrnu graška".
Zapravo, duboko verujem da nije lako ni princeza biti!

 

[Manastirka]

U našoj kulturi i vaspitanju, sve od I.sv.rata, pa na ovamo je da decu previše ušuškavamo i predugo ih čuvamo u jaslama.