Zoroastar
Domaćin
- Poruka
- 3.783
У недељу се догађај из наслова, по многима, може одиграти само уз дебело учешће чуда.
Иако спадам у оне, ако таквих има, који итекако верују да је могуће оно што и на први и други, па и трећи поглед изгледа немогуће - мислим да је евентуална Томина победа мање чудо него што изледа.
Ма колико да су вешто водили преизборну кампању, па и радње око избора, мајстори су мало после безизборних избора почели да праве не баш мале грешке.
Највеће је правио Ивица Дачић, наговештавајући још у изборној ноћи да ће гласове оних који су га подржали због његове, у суштини, антирежимске и антитадићевске реторике, предати истом том Тадићу, као коалиционом партнеру, а надајући се премијерском месту.
Касније је тај наговештај постао и јасна изјава да ће подржати Тадића у другом кругу.
Он вероватно хоће. Што се његових бирача тиче, вероватноћа је скоро никаква.
Упоредо са њим, и ДС је правио непопуларне грешке и изјаве.
А врхунац је било убеђење и јавно саопштење да ће са својом коалицијом (СПС, ЈС, ПУПС, ЛДП, УРС) имати преко 150 посланичких места.
Ако се до тада још неко надао да ће у Скупштини бити колико-толико опозиције, том бахатом изјавом је та нада спљескана.
Мислим да су се бирачи осетили "преваренијима", него што то допушта и минимална пристојност, какве је у Србији и иначе једва било.
Уза све то, у "последњем часу" је и ДСС одлучио да Томи ипак да подршку. У овом случају, бирачи ДСС ће највероватније и поступити по Коштуничином налогу.
А никако не би требало занемарити ни још увек притајени, али итекако јак осећај беса код радикалских гласача на "самог Шешеља" што им је наметнуо Јадранку за председничког кандидата.
У преводу и један број радикала (што је равно чуду) гласаће за Николића.
И тако: проценат по проценат, ето Николићу ненадане подршке готово одасвуд осим из правца гласача ДС и ЛДП.
Јер и један део разочараних "регионалаца" ће такође гласати за њега.
А кад се све сабере, догодиће се и чудо: не толико Томина победа, колико Тадићев, макар и тесни, али пораз.
Ако се то ипак догоди, та појава звана " Томина победа" ће остати чувена као и "Пирова победа". Тим изразом ће се означавати појава када неко у недоба добије нешто наизглед важно са чиме не може ништа.
Осим што ће се пролонгирати гњављење око мандатара за Владу, око формирања Владе итд...
Укратко: политичари Србије ће се само темељније смучити народу.
А ако то ичему погодује, онда је то акција која је у току и чије је генерално име "Србија без политичара".
А ево и једне симпатичне прогнозе:
Иако спадам у оне, ако таквих има, који итекако верују да је могуће оно што и на први и други, па и трећи поглед изгледа немогуће - мислим да је евентуална Томина победа мање чудо него што изледа.
Ма колико да су вешто водили преизборну кампању, па и радње око избора, мајстори су мало после безизборних избора почели да праве не баш мале грешке.
Највеће је правио Ивица Дачић, наговештавајући још у изборној ноћи да ће гласове оних који су га подржали због његове, у суштини, антирежимске и антитадићевске реторике, предати истом том Тадићу, као коалиционом партнеру, а надајући се премијерском месту.
Касније је тај наговештај постао и јасна изјава да ће подржати Тадића у другом кругу.
Он вероватно хоће. Што се његових бирача тиче, вероватноћа је скоро никаква.
Упоредо са њим, и ДС је правио непопуларне грешке и изјаве.
А врхунац је било убеђење и јавно саопштење да ће са својом коалицијом (СПС, ЈС, ПУПС, ЛДП, УРС) имати преко 150 посланичких места.
Ако се до тада још неко надао да ће у Скупштини бити колико-толико опозиције, том бахатом изјавом је та нада спљескана.
Мислим да су се бирачи осетили "преваренијима", него што то допушта и минимална пристојност, какве је у Србији и иначе једва било.
Уза све то, у "последњем часу" је и ДСС одлучио да Томи ипак да подршку. У овом случају, бирачи ДСС ће највероватније и поступити по Коштуничином налогу.
А никако не би требало занемарити ни још увек притајени, али итекако јак осећај беса код радикалских гласача на "самог Шешеља" што им је наметнуо Јадранку за председничког кандидата.
У преводу и један број радикала (што је равно чуду) гласаће за Николића.
И тако: проценат по проценат, ето Николићу ненадане подршке готово одасвуд осим из правца гласача ДС и ЛДП.
Јер и један део разочараних "регионалаца" ће такође гласати за њега.
А кад се све сабере, догодиће се и чудо: не толико Томина победа, колико Тадићев, макар и тесни, али пораз.
Ако се то ипак догоди, та појава звана " Томина победа" ће остати чувена као и "Пирова победа". Тим изразом ће се означавати појава када неко у недоба добије нешто наизглед важно са чиме не може ништа.
Осим што ће се пролонгирати гњављење око мандатара за Владу, око формирања Владе итд...
Укратко: политичари Србије ће се само темељније смучити народу.
А ако то ичему погодује, онда је то акција која је у току и чије је генерално име "Србија без политичара".
А ево и једне симпатичне прогнозе:
