Jedna situacija od skorije kod mene na poslu. Dolazi mi lik
Pa pazi ovo jeste bila slika i prilika tog vremena, mada ako baciš pogled na današnje stanje 30ak % ljudi radi svoj u fulu, 30 % ladi jaja, a 30% ne zna gde bije, a onima u preostali 10% su nabacili na grbacu posao koji bi trebali da rade ovi što lade jaja ...
Moja generacija je imala u srednjoskolskom obrazovanju nesto sto se zvala Praksa, pa je moj razred u 1-vom razredu isao na praksu u zemunsku fabriku satova (i vodomera) Insa. Tamo su postojala trake za proizvodnju odredjenih tipova staova, jedna je bila za metalne budilnike, druga za plasticne, treca za sahovske satove... nas klince ubace na neku poziciju na toj traci pa ceo dan moras da radis istu operaciju, recimo, zavrnes dve matica na poklopcu sata. Dozlaboga dosadan posao, no...
Krenes da radis u 6.00h ujutro, dobro, malo se razvlaci pa pustaju proizvodnu traku oko 6.15-6.20h, a vec u 7.00h sviraju tajm-aut, ispija se prva kafa, sve trake prestaju da rade, kafe kuvarice guraju kolica sa loncima kafe. Hajde popije se ta kafa (tad se i pusilo na radnom mestu, unutar hale ili kancelarija) i trake ponovo krecu posle 15min. I tako se udarnicki radi, hmmm, maksimalno 45min a onda se trake gase i ide se na dorucak u fabricku menzu. Marenda se onako udarnicki, onoga sta ima taj dan, ide se u klozete, gledaju se devojcice, bacaju ceznjivi pogledi, citaju novine... i traka krece da radi oko 8.30h. No, u 10.00h neka od radnica za trakom se prodere: "Kaffficcaaaa!" i traka staje na tu komandu, kafopije uzimaju drugu kafu, pale se cigarete, klinci na praksi ustaju i za susednom trakom muvaju devojcice iz razreda... traka ponovo krece u 10.30h, i taj deo radnog dana ti izgleda bas dugacak, kad ce bre kraj. A onda traka odjednom oko 11.30h stane, sta je bilo, nema delova, cekaj da ih donesu iz magacina, gle, otisao je prenosnik na traci pa treba da dodje majstor Rade iz radionice i popravi ga itd.
Uglavnom, traka ponovo pocinje da se krece za 30-45min, vrti se tako... i u 12.30h sviraju poluvreme, vreme za rucak, opet menza, sad se jede na kasiku, raduju se socijalisticki samoupravljaci corbastom pasulju sa kranjskom kobajom iz BIM Slavije. Pusaci odu na jos jednu push pauzu, neki popiju i trecu kaficu, klinci sa prakse skoro smuvaju devojcice iz razreda... i traka krece ponovo, ovaj put zadnji put u tom radnom danu i smeni (postojala je i druga smena u toj fabrici), negde oko 13.30h. Tad je vec to oran rad, pun energije od pasulja i ocekivanja bliskog kraja radnog vremena i odlaska kuci. Taman kad se sve zalaufa na traci, neko vice "15 do 2, ide se kuci! Uraaa!". Traka se na tu komandu gasi, samoupravljaci idu u svlacionice do svojih ormarica, presvlace se, ide se u klozet (daleko je Surcin ili Bataja od Zemuna pa trbna pishkiti dok ne stignes kuci).
U 14.00h na fabrickoj kapiji stoji gomila ljudi i ceka da portiri dignu rampu, a oni su kao i svi uvlakaci direktorima tacni u minut, dizu rampu i samoupravljaci krecu poput kasnije rodjenog Juseina Bolta, trce do autobuske stanice i tovare se u GSP-ove linije 17, 83, 84, 701, 702, 704...
Tako je izgledao radni dan samoupravnih socijalista u pocivsoj SFRJ, i to firmi koja je kazu bila uspesna. A zamisljam kako je izgledalo u firmama koje su bile tkz gubitasi...
