Ne mogu da nadjem devojku i da budem s njom

Данас сам опет тражио девојку по групама на фејсу. Опет почело вређање као и по безбројити пут до сад. Јел ја и било ко други мора нон-стоп да трпи разноразне непозване шљамове који ти уништавају живот? Био сам ок све док неко бахато непозвано ***** није почело са вређањем. Значи, од сад објављујем страшан рат свима таквима!
 
Кад сам објавио нову објаву у којој сам написао да се овом мора стати на пут, један коментар од неког потпуно левог и скроз непознатог је стигао:

"Mrš u piz*du materinu klo*šarčino jedna ti ćeš da se pravdaš, o tvom poštenju i policija zna"

Потпуно неко непознат + немам ни прекршај у животу.

Видите докле све то долази а све што неко жели је да упозна неког и да га ниједна непозвана будала не заебава. Ма треба да завршим са животом, нека се терају сви....
 
Кад сам објавио нову објаву у којој сам написао да се овом мора стати на пут, један коментар од неког потпуно левог и скроз непознатог је стигао:

"Mrš u piz*du materinu klo*šarčino jedna ti ćeš da se pravdaš, o tvom poštenju i policija zna"

Потпуно неко непознат + немам ни прекршај у животу.

Видите докле све то долази а све што неко жели је да упозна неког и да га ниједна непозвана будала не заебава. Ма треба да завршим са животом, нека се терају сви....
Lepo si rekao da je potpuno neko nepoznat. Dakle, ne poznaje te, a ti pridajes znacaj njemu i njegovim recima. Zapitaj se zasto tako postupas.

Jos da zavrsis sa zivotom zbog drugih... Zar toliko malo volis i cenis svoj zivot i sebe?

Ne moras meni da dajes odgovore na ova postavljenja pitanja. Odgovore daj samom sebi.
 
Пошто немам никог ја упорно тражим неког, ајде што немам успеха него увек и увек долазе они који вређају и лажно оптужују и који ми још више уништавају углед и шансе иако су оне већ на нули. Није исто кад те вређа један или кад те је вређало 5000 људи до сад. Баш увек, скоро сваки дан и већину времена се или свађам са свима или вртим неки такав унутрашњи монолог. А зашто све то, зато што немам ама баш никог блиског коме бих посветио своју пажњу. А да завршим са животом имам разлог јер сам у друштву истовремено међу најусамљенијима и најлинчованијима, и јер више не желим да ми је због људи и друштва притисак 200 са 150 сваки дан по 16 сати.
 
Пошто немам никог
А зашто све то, зато што немам ама баш никог блиског коме бих посветио своју пажњу.
Imas sebe. Ne izostavljaj sebe.

Slucajno naleteo na ove beleske. Baci pogled. Mozda ti posluzi.

А да завршим са животом имам разлог јер сам у друштву истовремено међу најусамљенијима и најлинчованијима, и јер више не желим да ми је због људи и друштва притисак 200 са 150 сваки дан по 16 сати.
јде што немам успеха него увек и увек долазе они који вређају и лажно оптужују и који ми још више уништавају углед и шансе иако су оне већ на нули
Ne unistavaju ti oni ugled. To radis samom sebi, cak i ovde.

Ako ne zelis da ti pritisak skace zbog drugih ljudi, onda prestani da pridajes znacaj njihovim recima. Ponavljam se.

Evo jos jedan link. Citaj malo. Skreni misli. Nauci nesto novo.

http://www.psihoverzum.com/pruzanje-pomoci-druga-strana-medalje/
 
Zašto imam utisak da sam sebi izmišljaš uvrede, nakon što prvo izmisliš sve probleme koje eto samo ti imaš :/
Скриншотовао сам све те увреде да их имам као доказ и то сам већ раширио на фејсбуку, врло радо бих поставио и овде само да ми није до чувања приватности, не треба ваљда још да те слике буду и на претраживачу. Овде да докажем не могу, на фејсу већ могу, али нека буде да увек лажем и измишљам...


Mslm deo forumaša takođe nema devojku/dečka, neki ne traže više, neki ne mogu da nađu, kako samo tebe nepoznati ljudi vređaju zbog toga? Opusti se malo, prihvati sebe i šta (možeš da) imaš.
Ја сам без оних искустава већ у четвртој деценији, сатанизован како готово нико није, трудио сам се много више од већине, то је баш све исто како је другима. У школи сам једини седео сам, кад су се љубили у школи при поздрављањима само ја то нисам, кад је наставница питала ко је нешто урадио (нешто лоше, не сећам се) неколико других је сложно упрло прстом у мене иако нисам ништа урадио, и иако су то неки са којима ни две речи нисам разменио током школовања као ни са већином, да није интернета живео бих у потпуној изолацији чак и без иједног познаника, одбациван и сатанизован три деценије, не могу ни да набрајам, то је све исто као и другима? Ко шиша све то одрицање. Никад нећу ни имати блискости ни са ким заувек. Непознати људи вређају јер су они не само најгласнији него и једино они жељни конверзације.

Imas sebe. Ne izostavljaj sebe.
Свако има себе па и човек у самици.
 
bf2a4708-0ee1-3e2f-b80c-15950c2e17e3-1280x811.jpg

ne padaj mi na maline :lol: :heart2:
 
Ја имам проблем и са овако људима, не само са девојкама. Немам уопште с ким да причам у животу и јако сам усамљен. Могу некад да се десе и неки хитни случајеви да ми је потребан неки разговор или утеха а ја немам баш никог, имао сам више пута таквих ситуација и у хитним ситуацијама нисам имао ама баш никога да ми каже бар једну реч, већина не зна како је то. Шта да ми се деси неки смртни случај, нпр. умру родитељи, не бих имао ама баш икога ни за бар неки површнији разговор. Људи ме не воле јер сам незанимљив, јер не знам да причам у комуникацији један на један, можда и јер делујем круто и арогантно, а немам ни обичај да се улизујем другима и имам ставове које су супротстављене већини, за мене су у два наврата чак мислили и да имам некакав аутизам.

Мислим да сам ових дана нашао нову и једину љубав, то је алкохол, једино ми је то у животу дало неки осећај топлине и повезаности са светом. Пре једно 6-7 година ми је једино то и пружило утеху после годину дана пакла због страшне хипохондрије изсзване усамљеношћу док нисам могао ником да се обратим или да иког питам било шта, и алкохол ме је и излечио од тога. Ко ће или шта да ми помогне ако не то. И кад пијем тако сам бољи и себи и другима и далеко сам спремнији за комуникацију, кад сам трезан мрзим цео свет и чак и да сам јако усамљен ником не бих могао да се обратим и био бих неспреман за комуникацију.

Љубавни живот је изгледа велики луксуз за мене. Али шта ће да ми друго помогне ако не ово. Невољен сам, омражен, усамљен, нико ме не разуме, и то није само кукање него су стварно реалне чињенице. Имам на папиру социјалну фобију и депресију, и то озвиљније мало, и ко ће да ми помогне и подржи таквог, неће нико, љубав, повезаност са другима и нестанак усамљености би били лек али пошто је то у суровом и хладном свету неоствариво зато морам сам да се заузмем за себе, мислим да бар ја заслужујем такав пут кад већ не могу да имам бољи.
 
Скриншотовао сам све те увреде да их имам као доказ и то сам већ раширио на фејсбуку, врло радо бих поставио и овде само да ми није до чувања приватности, не треба ваљда још да те слике буду и на претраживачу. Овде да докажем не могу, на фејсу већ могу, али нека буде да увек лажем и измишљам...



Ја сам без оних искустава већ у четвртој деценији, сатанизован како готово нико није, трудио сам се много више од већине, то је баш све исто како је другима. У школи сам једини седео сам, кад су се љубили у школи при поздрављањима само ја то нисам, кад је наставница питала ко је нешто урадио (нешто лоше, не сећам се) неколико других је сложно упрло прстом у мене иако нисам ништа урадио, и иако су то неки са којима ни две речи нисам разменио током школовања као ни са већином, да није интернета живео бих у потпуној изолацији чак и без иједног познаника, одбациван и сатанизован три деценије, не могу ни да набрајам, то је све исто као и другима? Ко шиша све то одрицање. Никад нећу ни имати блискости ни са ким заувек. Непознати људи вређају јер су они не само најгласнији него и једино они жељни конверзације.


Свако има себе па и човек у самици.
Poptuno razumem ovakvu ogorčenost

I sam sam prošao raznovrsne momente poniženja od strane drugih

Ali, moramo da su čupamo (i sam sebi to moram da kažem)

Neće ti niko pomoći do ti sam

Nemoj da ti bude žao što nisi posegnuo za srećom, ljubavlju, sexom, prijateljstvima

Mora čovek sebe da voli i da sebi aktivno želi sve najlepše

To boli, jer bole rane, povrede ali treba to lečiti
 
Nema nikakvog leka za usamljenost i ne*ebicu. Jel normalno 15 sati dnevno, 10 godina, non-stop razmisljati o tome u svakoj prilici, cekati toliko i da te to ubija u pojam? Zivot mi propao zbog toga, neuspesan sam, bez fakulteta, bez para, zbog toga, da sam bio ostvaren u ljubavi i seksu imao bih i mnogo uspesniji zivot. Razlog sto je to lose je i: usamljen si -> lose ti je -> razocaran si, mrzis ceo svet, ponasas se neuracunljivo zbog pokusaja da nadoknadis to sto si usamljen sto moze ostaviti 150 puta gore posledice nego sto je bilo pocetno stanje, lupas ovde na Krstarici -> usamljen si i to sa jos 150 puta manjom sansom nego na pocetku, i 150 puta si vise omrazen u drustvu zbog prilagodjavanja na usamljenost. Mozda su i narkomani, kockari koji su ostali bez kuce i sl. odabrali sve to samo jer su trazili zamenu za ljubavni zivot i nadoknadu za usamljenost, pa jel to mala stvar?

Kako da znam da cu 1000% biti ama bez ijedne ikada mogucnosti i za sta? Da to, znam, odmah sutra bih poceo da koristim razne supstance i da sa uzitkom provedem taj kratak zivot.

Najbitnije pitanje, koja je prava, velika i realna korist koju neko dobija usamljenoscu a koju oni koji su po vezama i imaju redovan seks ne mogu da imaju, a da to nije "imas vise mogucnosti da se trudis da radis na sebi" i slicno, da to nisu ni neke simbolicne dobiti koje mogu imati i oni koji su u vezama, nego prava cista korist samo za takve? Takva korist da bih mozda cak radije i birao usamljenost.

Jel usamljenost toliko sporedna stvar ako te dovede u stanje da cak i da imas priliku da tad ne bi hteo da budes s njom jer je imala neuporedivo vise iskustva od tebe, ili da si na granici toga? Toliki stepen s*ebanosti. Toga ne bi bilo da si sve poceo na vreme. Jel to sto je propusteno onda mala i nanoknadiva stvar? Kako uvek vratiti i godine, biolosku starost, iskustva, da bude resetovano da uvek mozes nazad da imas 18 godina?

Jel cu ja naci devojku, ne zenu srednjih godina, kad budem imao 80 godina? Zasto u tim godinama, pa zato sto su mi privlacne samo devojke a ne starije zene, one se ponasaju ljupko a takvih starijih zena nema, one imaju manje iskustava sto je slicnije meni a da su i dalje istog nivoa privlacnosti i istog intelektualnog nivoa. Zato sto me zanima opustenost, bliskost i seks, i odsustvo bilo kakvih ogranicavajucih ozbiljnosti koje zahvataju one prezrele, ne zanima me zrelost, aseksualni, ozbiljni i mrtvi odnosi, i slicno. I otkud to razmisljanje, bio sam sam vec 15 godina i tako trazeci i nista, proci ce jos 15 takvih godina, onda necu traziti i proci ce jos 25 godina, i tako dalje, i eto 80 godina. Necu mozda naci, ako je tako, sta da radim? Mozda da pocnem da se drogiram sa 50.

Na sve strane samo citam copy-paste razne savete na 350 raznih strana koji totalno ne mogu nikom takvom da pomognu, filozofiraju nesto kao "samoca je jedno a usamljenost skroz drugo", jeste, sve trazim nekog s kim cu se osecati usamljeno i ko ce da me ponizava, pa i kad izadjem na ulicu i vozim se busom nisam sam.

Zasto se nama ne odobrava hemijska kastracija, alkoholizam, narkomanija, samolapot..? Jel u redu da kao argument protiv alkoholizma svi pametnjakovici navode to sto unistava porodicu, veze, a da niko od njih ne razmislja da ima i samaca i da je takvo bezobzirno mantranje za njih uvredljivo, kakvo je to bezobzirno lupanje, i to nije jedina stvar, puno je toga vezano za oblasti. Verovatno i oni "samoca nije isto sto i usamljenost" kazu to sa smeskom ili su prekopirali to od negde pa slucajno nalepili.
 
Jel u redu da kao argument protiv alkoholizma svi pametnjakovici navode to sto unistava porodicu, veze, a da niko od njih ne razmislja da ima i samaca i da je takvo bezobzirno mantranje za njih uvredljivo, kakvo je to bezobzirno lupanje, i to nije jedina stvar, puno je toga vezano za oblasti.
Nije to nikakvo lupetanje.

Moj otac je alkoholicar. Celog zivota je dolazio kuci pijan i projektovao je svoje frustracije i nezadovoljstvo na sve ukucane, a najvise na mene. Svi smo strahovali. Nismo hteli da budemo u istoj prostoriji u kojoj je on boravio, a posle se pitao zasto smo takvi i zasto ga izbegavamo. Svojim bezobraznim ponasanjem nas je udaljio. Nije umeo da na zdrav nacin resi svoje probleme, nego je trazio utehu u alkoholu. Na kraju je otisao od kuce. Sad mi ti reci da alkoholizam ne unistava porodicu i porodicne veze. Eto kako se postaje samac.

Ako zelis da se alkoholises - samo napred. Valjda ces nekada da shvatis da resenje za tvoj problem trazis na pogresnom mestu.
 
Na sve strane samo citam copy-paste razne savete na 350 raznih strana koji totalno ne mogu nikom takvom da pomognu, filozofiraju nesto kao "samoca je jedno a usamljenost skroz drugo", jeste, sve trazim nekog s kim cu se osecati usamljeno i ko ce da me ponizava, pa i kad izadjem na ulicu i vozim se busom nisam sam.
Problem je sto samo citas te savete, ali se ne trudis da ih razumes.
 
I otkud to razmisljanje, bio sam sam vec 15 godina i tako trazeci i nista, proci ce jos 15 takvih godina, onda necu traziti i proci ce jos 25 godina, i tako dalje, i eto 80 godina. Necu mozda naci, ako je tako, sta da radim? Mozda da pocnem da se drogiram sa 50.
Da promenis nacin razmisljanja. Vidis da ti ne ide. Napravi neke izmene u svom pristupu.
 
Nije to nikakvo lupetanje.
Ali posto sam vec samac to znaci da bih to mogao da radim i da niko drugi ne trpi, i to je jedna od prednosti koju ne mogu da imaju oni koji su sa nekim i koji imaju svoju porodicu. Meni to nema sta da unisti. Koju drugu prednost da imam, i to je malo, nista ne mogu da izvucem iz ovakve situacije.. Ako se toga odreknem necu sigurno nesto ostvariti. Ta usamljenost sto se tice ljubavnog zivota ili tako toga slicnog, to mi je ekstremna i hitna situacija da ne mogu da opisem..

Nemam ni gde drugde da trazim resenje za svoj problem, napolju po gradu sam se cesto setao i vozikao jos kao srednjoskolac pa do 20, sam, osecao sam se kao skitnica koja je promasila planetu, nikog nisam upoznao, na internetu za 8-9 godina islo skoro nikako ali bar malo nesto, vise nece ici ni to, tamo gde radim zena i nema a ovako i veliku vecinu ljudi i ne poznajem tamo, znaci bas nemam gde.

Problem je sto samo citas te savete, ali se ne trudis da ih razumes.
To konkretno razumem ali mi to ne pomaze nista..
 
Кад сам објавио нову објаву у којој сам написао да се овом мора стати на пут, један коментар од неког потпуно левог и скроз непознатог је стигао:

"Mrš u piz*du materinu klo*šarčino jedna ti ćeš da se pravdaš, o tvom poštenju i policija zna"

Потпуно неко непознат + немам ни прекршај у животу.

Видите докле све то долази а све што неко жели је да упозна неког и да га ниједна непозвана будала не заебава. Ма треба да завршим са животом, нека се терају сви....
Na fejsu gubis vreme samo to ti otvoreno kazem, ovde mozda ali tesko, svakako probaj.
 

Back
Top