Jedno obicno vece...postoje li drugacije veceri ovde...u zemlji, nepostojecoj...i samo zvuk dopire...Balasevic...Ne lomite mi bagrenje...
Kako je samo "malko", bilo sasvim dovoljno da se setim...jedne zime...pahulja pod ulicnim svetlom, nasih ruku u tvom dzepu...glasa moje majke...deco, udjite, smrznucete se...
Mirisa tvoje jakne...
Sada sam omatorila...dosla negde gde nema zima ni snega...i eto, kako je samo "malko", bilo sasvim dovoljno da se setim...
Gledam sada...napisano...tako je obicno...a mene je toliko usrecilo...jedno secanje...ali...secanja, moja, su moji "Neprijatelji"...samo sam njihova, poseduju me, opsedaju, ne daju napred...ali, mozda o njima opet jedne obicne veceri...postoje li drugacije ovde...u zemlji...nepostojecoj...
Kako je samo "malko", bilo sasvim dovoljno da se setim...jedne zime...pahulja pod ulicnim svetlom, nasih ruku u tvom dzepu...glasa moje majke...deco, udjite, smrznucete se...
Mirisa tvoje jakne...
Sada sam omatorila...dosla negde gde nema zima ni snega...i eto, kako je samo "malko", bilo sasvim dovoljno da se setim...
Gledam sada...napisano...tako je obicno...a mene je toliko usrecilo...jedno secanje...ali...secanja, moja, su moji "Neprijatelji"...samo sam njihova, poseduju me, opsedaju, ne daju napred...ali, mozda o njima opet jedne obicne veceri...postoje li drugacije ovde...u zemlji...nepostojecoj...