Da, nisu svi ljudi isti.Joj, bas deluje kao razocarenje godine...BTW, buti svoj na svome. Ako naletid na nekog takovog, ne znaci da su svi isti. Ne moras trcati, ali ne treba ni gubiti nadu i verovanje u ljudsku dobrotu
Kad razmišljam, verovatno je u nekom trenutku izgledalo tako, da sam trčala, zato me je valjda i žacnula tema. Ali je sam tu osobu poštovala i volela i ništa mi nije bilo teško da učinim za nju. Jbg...Ali ne više, sad kad znam, povlačim se neprimetno. Jer se stidim, osećam se kao budala, a ponos mi ne da da pokažem razočaranje, koja bi bila poenta.
