Ne bih se slozila sa ovim.Ja npr.nekad brinem o tome kako je neko stigao,a taj neko o tome nema ni pojma.
Ne ocekujem nikakvu reakciju.
Nisu svi odnosi simetricni. Ljudi nisu savrseni ali ih mi prihvatamo kakvi jesu i volimo ih kao takve.
Nerealno bi bilo da su svi karakteri isti jer nisu.
Mnogi ljudi odustanu da objasnjavaju sebe jer se istovremeno stite od onog "ja znam sta je za tebe bolje od tebe same".
Prijatelj, najbolji mogu kazati od kolega iz avijacije, ima veoma napornu majku koja fakat brine.
I brine, i zove ga pre leta, posle leta, da moze zvala bi ga i za vreme leta, upravljala bi avionom umesto njega. Pet godina je mladji od mene i ja se njemu divim sa koliko ljubaznosti tolerise da se ljudi smeju i ujedno da rec za nju ne kaze.
Kako ga znam solidno, ispostavilo se da se stariji sin ozenio pa je padala u trans sto ne dolazi cesce a mladji je postao pilot a piloti ginu pa eto njoj nove zabave.
Vecina posade se nije javljala, zapravo, ponekad bi ljudi i slagali da se ne cimaju. Ja sam ponekad slala a ponekad nisam.
Zato i uzimam da otprilike zavisi od odnosa unutar porodice, od porodicne dinamike vise nego od vaspitanja i kulture iz koje covek dolazi.
Iz vizure ove bake sve je ovo prestrasno za nju. I jeste.
Ali iz vizure dece mozda je najbolja avantura ikada na koju je ona bacila senku tako sto je ljude napravila na neodgovornu decu.
Da si pitala moju sestru, mi kao porodica ni more a ni planinu videli ne bismo jer dugujemo rodjake njenoj deci. I dugujemo, nesporno. Ali imamo i mi dusu.
Prihvatis coveka kakav jeste, volis ga kakav jeste ali stipnes nesto malo i za sebe.
Utopijski je misliti da su svi ljudi jednako osvesceni, nesebicni i fer.
. Nije svaka briga opterecenje njima,ćutim i brinem. Ne zvocam,ne smaram jednostavno u ovom ludom vremenu ne možeš da ne brineš . Njima vjerujem bez zadrške ali ne vjerujem ovom ludom vremenu u kom smo.
