Ne, hvala...

1670141936506.png


Dugo željeni susret, njih dvoje nasamo oči u oči...

Javila mu je da stiže, želela je da ga nazove i čuje ali znala je da bi joj glas zadrhtao, možda se čak i izgubio
Disala je plitko a ubrzano, otvorenih usta koja su se sušila od toplog vazduha koji je nemilice bez prestanka strujio njima.
Treperilo je celo telo, volan je nekontrolisano klizio u znojavim dlanovima, a jagodice na prstima su bille hladne kao led...
Odjednom je osetila slabost, glad i žedj, umor i potrebu da stane, izadje iz auta, udahne duboko i onda vrisne iz sveg glasa...

Sa puno muke napisala je poruku od svega pet reči "tu sam za pet, izadji"

Znala je da ima želju da je vidi u haljini, zato što ih inače ne nosi, ali je sad proklinjala sebe što mu je tu želju ispunila.
Zbog nje se osećala ogoljeno dok je stojala na semaforu nestrpljivo čekajući da se upali zeleno svetlo.
Tako je blizu, on je čeka u zgradi preko puta...
ali crvena ukočena silueta stajala je čitavu večnost i zurila u nju...toliko dugo, da je imala vremena bezbroj puta da pomisli da treba da se okrene i ode, ali je i dalje nepomično stajala tu.

Blagi topli vetar poigravao se sa laganom letnjom haljinom.
Dužine malo iznad kolena, lepršala je i pokazivala savrsenu siluetu njenog tela, privlačila je poglede muškaraca koji su prolazili u kolima ispred nje, ali je njen pogled bio zakovan za semafor, nije ni treptala
...napokon...

Brzim korakom u laganim baletankama, skoro bez daha brzo se stvorila pred ulazom zgrade. Zaškripala su vrata i zatvorila se iza nje, a njeni koraci su odzvanjali stepeništem i razlivali se hodnikom, ona ih nije čula od dobovanja njenog srca koje je divljalo sve ludje i sve glasnije, ali on jeste.

"Hej mila, tu sam"..začuo se glas na vrhu stepenica i poželela je da preleti ostatak samo da bi što pre došla do njega...

Stojao je na vratima. Lice mu je bilo prelepo, osmeh iskren pun ljubavi, oči su mu sijale a glas predivno mio dok je ponavljao, ljubavi...kako si lepa...

Ispružio je ruke da je dočeka i ona se bacila u njegov zagrljaj, zadihana kao da je upravo pobegla pred čoporom vukova...i napokon stigla na sigurno, gde joj niko ne može nauditi.
Uvek se osećala bezbedno kad se privije uz njega, a on je obavije svojim grudima i rukama kao da od svog tela napravi savršeno skrovište za nju.

Zagnjurila je lice u njegov vrat i udahnula duboko poznati miris...držao je u naručju, sve dok nije osetio da se malo smirila...nije bilo potrebe da je bilo šta pita, osećao se isto kao i ona...

Uzeo je tašnu i ključeve od nje, uhvatio je za ruku i uveo unutra...na stolu su stojale šoljice sa sveže kuvanom kafom i čaša sa sokom od cedjenje pomorandže. Nasmejala se...
Bio je ponosan na svoje umeće kuvanja kafe, svaku koju su ikad popili zajedno skuvao je on i uvek je postavljao pitanja da li je dobra.
To joj je bilo beskrajno simpatično, uglavnom je odgovarala sa "mmmm, odlična" samo da bi videla onaj blesavi zadovoljni izraz lica i dobila zagrljaj u znak zahvalnosti. Njih dvoje su imali svoju istoriju, isprepletanu sudbinu u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, ljubav na prvi pogled...
Dva tela a jedno biće, jedna duša, ista energija. Savršen spoj prvog trena kad su se ugledali...stvoreni jedno za drugo, savršeno nesavršeni baš takvi kakvi jesu...
Dodao joj je čašu sa sokom, spustio se na stolicu ispred nje ne ispuštajući njenu ruku iz svoje i ponavljao joj da je lepa, ali ne rečima, već pogledom ali ona je jedina na svetu mogla da ga čuje i kad ćuti...
otpila je jedan gutljaj soka spustila čašu, na sto, uzela njegovo lice medju svoje dlanove i tiho mu rekla, "zar si stvarno planirao da pijemo kafu sad..."

njegovo lice je ostalo ozbiljno, na licu se ocrtavao grč ucrtan iskrenom željom i pokušajima da istu savlada i ne potroši je odjednom. Naslonio je glavu na njen stomak, rukama dodirnuo njene listove, ovlaš, vrhovima prstiju prešao preko udoline iza kolena i ispod haljine zaplovio uz meke tople butine...
Zadrhtala je, zatreperilo je celo njeno biće i on je to osetio. Ustao je, ispravio se ispred nje u svoj svojoj muškoj lepoti i snazi, osetila je njegov dah na svojim usnama, nešto je šaputao, nije razaznala reči ali je u njoj raspirivao vatru koja se lako ne gasi...usne su pronašle usne,
osetila je sladak ukus dugo željenog poljupca...

Njegove ruke su ostale ispod njene haljine, plovio je po njenom telu, svuda, kao da ne zna šta bi pre dodirnuo.

Alarmi su vrištali u njenom biću, dodir njegove ruke u isto vreme bio je vatra i led i oba su pekla njenu kožu, bolela je u onim najtanjim slojevima negde duboko.
Buka je postala nesnosna kad je u njegovom šaputanju razaznala reči.
.. Ti si moja, samo moja...

Zvona, pištanje, odjek....i ono malo vazduha, što je do tada mogla da se dokopa, nestalo je u njegovom dahu...
Stavila je ruke na njegova ramena, odgurnula ga lagano od sebe, pogledala pravo u oči...i izbacila iz grla komad onaj zaglavljeni komad serviranog koji je guši..
"Da,
ja jesam tvoja....
a Ti...čiji si TI?"

Zbunjena grimasa na njegovom licu, neverica u pogledu, grč neizgovorenog na njegovim usnama...
Tih par trenutaka tišine, reklo joj je više nego što bi on ikada mogao...

"Ne mogu", izgovorila je prigušenim krikom...

U sledećem trenutku, zveket ključeva od auta u njenim rukama, lupanje napola obuvenih cipela po stepeništu bilo je kao da se umiva hladnom vodom sa izvora...
osvestila se...

Nije se okrenula, nije se stresla, nije zaplakala, samo je bacila grumen zemlje u otvorenu raku, preko te velike "prave ljubavi"...pre nego što je zauvek zatrpa i sahrani...

Ne, hvala!



...
 
Poslednja izmena:
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.