Ne dam da prisvoje njen talenat...

Moja ćerka je u jednom skupom sportu, i nije od najboljih, mada se stvarno trudi. Mislim da nikad neće ni biti. E sad, trener to vidi ,i kad god se pojavi neki sponzor, dođe do toga da bude njen. Njeni rezultati su prosečni ali mi smo zadovoljni. I tu smo da je podržimo. Često pređemo 1000 km o svom trošku, da budemo prisutni na takmičenjima.
Međutim, ima jedno dete koje mnogo voli taj sport i mnogo se trudi, ali mu nikako ne ide. Poslednji put ,kada smo mi kretali na put, oni su došli da ga isprate i otvoreno pitali trenera koliko treba da ulože para da bi on nešto osvojio. Ali ni jednom nisu pomislili da taj vikend provedu tamo i da ga podrže kad mu je teško i kad posle takmičenja plače. Mali je, ima 9 godina, ali je uporan , a oni su vrlo situirani. Njegova oprema je bar 10 puta skuplja od opreme koju ja ćerki kupim na kupujem prodajem kao polovnu.
I sad je pitanje ko je srećniji od to dvoje dece.
I to isto ne da bude najbolje,ne da juri pare i lomi se zbog njih,nego zbog sebe jer voli sport ,zbog zdravlja,da se njim osamostali,ne zavisi od sefa i rmbaci od 9-17,a svi oko tog deteta ga gledaju kao kesu para
 
Не знам шта ми је горе, бранити детету да проба ако жели и увек има где да се врати или га гурати, сугерисати огорчено како овде ништа не ваља а оно би се можда баш снашло у датим околностима. Сви ми имамо различите потребе и различите ствари нас ”дирају”. Мислим да је наша највећа дужност ипак да их подржимо да буду своји :heart:
 
Treba da budu bolji mi a ako do sad nismo skapirali da su ambicije navlakusa na potrosacko drustvo bolje da ih nemamo
Имамо различите потребе. Слушала сам недавно психијатра који је потребе описао као чаше. Некоме је рецимо амбиција величине ракијске чаше а некоме пивске кригле. Мени су међуљудски односи и удобност у свом окружењу, одабраном окружењу кригла. Када кажем удобност мислим на енергију која међу нама кружи, да се разумемо и уживамо и када ћутимо, да нема упитника и сумње у добронамерност. Тако и на послу, пре ћу бирати мању плату али да су ми ОК људи које ту срећем. Не кажем да не може да се потрефи све и да све штима, то је најбоље. А најважније је бити искрен са собом.
 
Не знам шта ми је горе, бранити детету да проба ако жели и увек има где да се врати или га гурати, сугерисати огорчено како овде ништа не ваља а оно би се можда баш снашло у датим околностима. Сви ми имамо различите потребе и различите ствари нас ”дирају”. Мислим да је наша највећа дужност ипак да их подржимо да буду своји :heart:
Свачије дете би се снашло овде и не би умрло од глади, макар толико...мене убија то што ова земља нема сигурност, стално неке претње ратом, ратови, неки немири, превирања, инфлације...ко жели да му дете тако живи?
Шта смо ми све претурили преко главе и тек се ваља иза брда?
Нека одлучи сама, ја понављам, желим само да буде срећна. Шта год то за њу значило.
Каријера или буљук деце, рад за касом или фриленсовање, само желим да је видим насмејану.
 
Kaže jedan poznanik. Ima ćerku od 15 koja je dobra u nekom sportu i dobila je ponudu da živi i trenira u Americi.
Kaže "nisam je ja othranio od kile mesa za njih"
I od tad razmišljam...da li uspešno dete treba pustiti u beli svet, ili će mu biti dobro i ovde?
Tamo će možda imati bolje uslove, ali će imati i veće i teže zadatke. Pri tom neće imati emotivno utočište kod roditelja.
Ta ponuda znaci da ponudjac ima interes.
Sada je pitanje i to glavno, kakve su zelje i interesi porodice.
Ovo je jedna ozbiljna dilema.
Moj ujak se recimo prevario u procjeni. Brat je imao zelje i talenat, kao i ponude, ali nisu racunali da ce mali da grije klupu jer neki imaju jace menadzere.
I posle se klinac pokajao, ali bi se kajao i da nije probao.
Talentovanom djetetu mozda treba pokusati priustiti sansu da proba. Ako ono zeli i ako se to uklapa u porodicni plan.
 
Ово што Мина каже, најважније да дете изабере.
Многи таленти нису изашли у етар јер је фалило амбиције, задовољило их је нешто друго а многи амбициозни су се истакли јер талентованији нису имали амбицију. Важно је живети у складу са својим избором.
 
Kaže jedan poznanik. Ima ćerku od 15 koja je dobra u nekom sportu i dobila je ponudu da živi i trenira u Americi.
Kaže "nisam je ja othranio od kile mesa za njih"
I od tad razmišljam...da li uspešno dete treba pustiti u beli svet, ili će mu biti dobro i ovde?
Tamo će možda imati bolje uslove, ali će imati i veće i teže zadatke. Pri tom neće imati emotivno utočište kod roditelja.
Ovi je cist zatucani sebicluk

Od patriotizma nece dobiti hvala
Ali zamerku od svog deteta itekako hoce

A s obzirom da je maloletna svakako bi roditelji isli sa njom, tako da ih ne bi odvojili
 
Jooj svašta imam da kažem na ovu temu :lol:
Prvo, nisam ih gajila od kile mesa ni za sebe, ni za koga drugoga, gajila sam ih da budu svoji.
Mislim da svako talentovano dete treba da iskoristi prilike i mogućnosti koje mu se pružaju, da roditelji treba da budu tu kao podrška i vetar u leđa i naravno konačna instanca koja će sve da izmeri, izvaga i vidi da li zaista treba ići tim putem. Treba probati, treba videti da može i drugačije, da može bolje. A ako ne ide, ako ne bude odgovaralo, uvek može da se vrati odakle je došao bogatiji za jedno iskustvo. Život treba živeti, probati, pasti, ustati, razočarati se, nastaviti.
 
Свачије дете би се снашло овде и не би умрло од глади, макар толико...мене убија то што ова земља нема сигурност, стално неке претње ратом, ратови, неки немири, превирања, инфлације...ко жели да му дете тако живи?
Шта смо ми све претурили преко главе и тек се ваља иза брда?
Нека одлучи сама, ја понављам, желим само да буде срећна. Шта год то за њу значило.
Каријера или буљук деце, рад за касом или фриленсовање, само желим да је видим насмејану.
Sve isto ovako mislim i baš zbog toga sam najviše otišla. Lepi si rekla, ova država ne voli svoju decu. Ovde sistem ne podržava individualnost u smislu da se blagonaklono gleda na dete koje razmislja izvan kalupa, koje ima ideje da nešto može da sw uradi i reši drugačije. Bitno je da ih dobro ukalupe i da ne misle previše.
Ja sada kada sam videla da može drugačije i kako može drugačije, i kako mi se dete promenilo, postao mmogo vise samouveren, radoznao, kako drugacije pristupa školskim obavezama, ne bih više ikada da se vraćam, hvala lepo :hvala:
 
Sve isto ovako mislim i baš zbog toga sam najviše otišla. Lepi si rekla, ova država ne voli svoju decu. Ovde sistem ne podržava individualnost u smislu da se blagonaklono gleda na dete koje razmislja izvan kalupa, koje ima ideje da nešto može da sw uradi i reši drugačije. Bitno je da ih dobro ukalupe i da ne misle previše.
Ja sada kada sam videla da kože drugačije i kako može drugačije, i kako mi se dete promenilo, postao mmogo vise samouveren, radoznao, kako drugacije pristupa školskim obavezama, ne bih više ikada da se vraćam, hvala lepo :hvala:
U Srbiji se uspeh ne prasta a u inostranstvu se placa i ceni.
 
Nzm,...ja ne bih išla u Ameriku.
Imali smo prilike otići dok smo bili mlađi, meni se taj svet tamo nije dopao.
Deci nikad ne bih stajala na putu, makar i za tamo ( opet se radi o civilizaciji, ne ide u Pakistan i sl.).
Moja koleginica je poslala sina u Sloveniju, bio je tri meseca i vratio se.Nije mu se dopalo. Snašao se na drugu stranu.
To što je nekome "hit" i pravi potez u životu, za druge je totalni smor ( tako joj je sin opisao Sloveniju,...by the way) :hehe:
Tu si kao roditelj da podržiš. Obe varijante! Iako je bila razočarana što se vratio tako brzo, sad je presrećna. Život piše romane!
Ljudi odgajaju decu da im budu blizu,...to i mogu razumeti. Evropa je svuda avionom na 2h, dok je Amerika daleko. I lično (ograđujem se) , pre sam za "bližu" varijantu, kad su deca u pitanju.
 
Poslednja izmena:
cuh jednom izjavu neke babe -* svi mi u nemacke a ja sama, bolje da su ovde makar nemali leba da jedemo, da ih gledam*

ja ne mogu shvatiti takvu samozivost , narcisoidnost ili sta god da je

roditelj treba da radi i prihvati ono sta je u interesu deteta bez zrnca premisljanja

tako da je moja baba apsolutno pogresila ali tvoj prijatelj mozda i nije

jer zavisi u kom sportu , gde bi bila u kom gradu ...

zbog bezbednosti deteta , ne zbog toga da je tata gleda
To je zato što si još mlad pa glupav.
Ima vremena, valjda će ti se razjasniti.
 
Nzm,...ja ne bih išla u Ameriku.
Imali smo prilike otići dok smo bili mlađi, meni se taj svet tamo nije dopao.
Deci nikad ne bih stajala na putu, makar i za tamo ( opet se radi o civilizaciji, ne ide u Pakistan i sl.).
Moja koleginica je poslala sina u Sloveniju, bio je tri meseca i vratio se.Nije mu se dopalo. Snašao se na drugu stranu.
To što je nekome "hit" i pravi potez u životu, za druge je totalni smor ( tako joj je sin opisao Sloveniju,...by the way) :hehe:
U Ameriku se ne ide zbog sveta nego zbog para.
 
Ta ponuda znaci da ponudjac ima interes.
Sada je pitanje i to glavno, kakve su zelje i interesi porodice.
Ovo je jedna ozbiljna dilema.
Moj ujak se recimo prevario u procjeni. Brat je imao zelje i talenat, kao i ponude, ali nisu racunali da ce mali da grije klupu jer neki imaju jace menadzere.
I posle se klinac pokajao, ali bi se kajao i da nije probao.
Talentovanom djetetu mozda treba pokusati priustiti sansu da proba. Ako ono zeli i ako se to uklapa u porodicni plan.
I ovde se pronalazim :lol:
U Srbiji ovakva dilema ne može da bude ozbiljna, na žalost. uvek treba izabrati obrazovanje. talentovano dete iz jedne obične porodice ne može da uspe u fudbalu, npr.
džaba talenat ako nisi dobro povezan, ne nađeš dobrog menadžera, ne družis se sa pravim ljudima, da ne kažem navijačima, polukriminalcima. I taman kad pomisliš da si sve dobro uradio, promeni se uprava, dođe druga struja i dete ti sedi na klupi. Bez samopouzdanja, bez šanse, bez obrazovanja. Sa 18 godina.
Sve ovo znam iz prve ruke. Mi smo presekli u srednjoj školi. Nije bio Mesi, ali je bio jako dobar, ali sreća njegova, i pametan :lol:
Razni sumnjivi likovi i menadžeri i skauti su kao lesinari počeli da kruže nudeći kule i gradove i robovlasnicke ugovore. Nije lako preseći, otići iz velikog kluba, uz sva ta obećanja i profi karijeru koja se nudi.
Ali, mi smo znali gde živimo, šta je srpski fudbal za mlade igrače i kako samo zanemariv procenat te dece uspe. Nismo se zanosili da će naš biti jedan od tih.
Mada razumem i porodice koje jesu. Ponese sve to, kreira se takva atmosfera, obećanja i cifre samo lete. Još ako je porodica siromašnija, pritisak je veći.
Ne kažem da neki nisu uspeli. Jesu, alu vrlo mali i zanemariv broj na žalost.
 
Kaže jedan poznanik. Ima ćerku od 15 koja je dobra u nekom sportu i dobila je ponudu da živi i trenira u Americi.
Kaže "nisam je ja othranio od kile mesa za njih"
I od tad razmišljam...da li uspešno dete treba pustiti u beli svet, ili će mu biti dobro i ovde?
Tamo će možda imati bolje uslove, ali će imati i veće i teže zadatke. Pri tom neće imati emotivno utočište kod roditelja.
Pametan čovek.
Dete od 15 godina u gladijatore može da pošalje samo jako gramziv nečovek.
Deca ne treba da idu sama u svet.
Deci treba ljubav.
Deci treba sigurnost i oslonac.
 
Mislim da tema ovde uopšte nije Amerika :malav:
Ali, kad smo i god toga, i pljuvanja po Americi, koliko je američkih univerziteta u prvih 10 na listi najboljih na svetu? :think: :malav:
A na kom mestu je naš obrazovni sistem, kako prođu naša deca na PISA testiranju? Dokazano su nam deca funkcionalno nepismena. Bubaju za ocene, ne prave veze između stvari koje nauče, zaborave brže nego što su naučili...
 
I šta ti znače sve pare ovog sveta, ako živiš gde ti se ne sviđa? Jako grešiš!
Amerika je totalno drugačiji svet od Evrope. U svakom smislu i pogledu.
Cekaj malo, pobrkala si loncice. Ovde se konkretno radi o verovatno uspesnom detetu koje ima predispoziciju da bude uspesno u svom sportu.
Uspeh u Americi znaci novac kao i svugde u svetu. Sa novcem u Americi te bas briga za narod jer mozes da priustis da ga ne gledas (ako ti vec smeta) Mozes da putujes, trosis i na kraju krajeva ako je u pitanju nostalgija, mozes dosta vremena da provedes u Srbiji.
 
Mislim da tema ovde uopšte nije Amerika :malav:
Ali, kad smo i god toga, i pljuvanja po Americi, koliko je američkih univerziteta u prvih 10 na listi najboljih na svetu? :think: :malav:
A na kom mestu je naš obrazovni sistem, kako prođu naša deca na PISA testiranju? Dokazano su nam deca funkcionalno nepismena. Bubaju za ocene, ne prave veze između stvari koje nauče, zaborave brže nego što su naučili...
Sta mislis, da su njihova deca bolja? Garantujem ti da su nasa deca daleko pametnija (bar jos uvek) u odnosu na njihovu decu. Da li zaista mislis da si na tim koledzima sve americka deca? Sistem u Americi je takav. Sto su deca gluplja to je bolje. Oni koji se isticu i mogu da priuste daljnje skolovanje vrlo brzo im se peru mozgovi na koledzima. Svakako da ima i onih koji ne misle tako i citaju izmedju redova ali ih je mali broj.
 
Cekaj malo, pobrkala si loncice. Ovde se konkretno radi o verovatno uspesnom detetu koje ima predispoziciju da bude uspesno u svom sportu.
Uspeh u Americi znaci novac kao i svugde u svetu. Sa novcem u Americi te bas briga za narod jer mozes da priustis da ga ne gledas (ako ti vec smeta) Mozes da putujes, trosis i na kraju krajeva ako je u pitanju nostalgija, mozes dosta vremena da provedes u Srbiji.
Ok,...možda se njima Amerika sviđa. Meni ne,...ogradila sam se u temi, da je to moje lično mišljenje. Ne sviđa mi se ni taj njihov "elitizam", način života, kako je sve glomazno i kako funkcioniše. Ne bih volela ni da moja deca žive tamo, najiskrenije! Ali,...ko mene više pita. Ne bih sputavala decu u njihovim izborima, svakako. Ovde je u dilemi jedan roditelj. Da li da (vredi li) pusti dete u taj svet ili ne? Iz uvodnog posta sam skontala, da on sam nije neki Američki "fan", ujedno ne želi ni da svom detetu ruši snove. Znači,...jedan normalan čovek, koji misli da to i nije tako dobra ideja.
 
Poslednja izmena:
Ja nisam rekla da su njihova deca bolja. Ali, ne može se pljuvati po njihovom obrazovanju kada imaju 6 ili 7 univerziteta koji su među 10 najboljih na svetu.
Naša deca jesu pametna, ali nas obrazovni sistem je takav da ih pravi funkcionalno nepismenim. Trećina srednjoskolaca je funkcionalno nepismena. to je dokazano, postoje testiranja i postoje rezultati.
Malo se previše zanosimo kako smo pametni i kako su nam je obrazovanje sjajno, a svaka peta osoba u državi nema ni srednju školu završenu.
 
Kaže jedan poznanik. Ima ćerku od 15 koja je dobra u nekom sportu i dobila je ponudu da živi i trenira u Americi.
Kaže "nisam je ja othranio od kile mesa za njih"
I od tad razmišljam...da li uspešno dete treba pustiti u beli svet, ili će mu biti dobro i ovde?
Tamo će možda imati bolje uslove, ali će imati i veće i teže zadatke. Pri tom neće imati emotivno utočište kod roditelja.
Za dete će svakako biti bolja i isplativija karijera u inostranstvu, gde može imati mnogo mnogo veće prihode nego ovde.

E sad pitanje je da li je taj prijatelj pravio dete "za sebe" ili želi da dete bude svoj čovek.

Ako mu želi dobro, a svaki roditelj valjda želi dobro svom detetu, omogućiće joj da zaradi više od svog talenta tako što će je poslati u insotranstvo, a ona kad god hoće može da se vrati u Srbiju i ovde da bude car.
 
Sve isto ovako mislim i baš zbog toga sam najviše otišla. Lepi si rekla, ova država ne voli svoju decu. Ovde sistem ne podržava individualnost u smislu da se blagonaklono gleda na dete koje razmislja izvan kalupa, koje ima ideje da nešto može da sw uradi i reši drugačije. Bitno je da ih dobro ukalupe i da ne misle previše.
Ja sada kada sam videla da može drugačije i kako može drugačije, i kako mi se dete promenilo, postao mmogo vise samouveren, radoznao, kako drugacije pristupa školskim obavezama, ne bih više ikada da se vraćam, hvala lepo :hvala:
Скоро смо разговарале о размени ученика. Видим да размишља о томе, ишла је и на презентацију, али још није спремна.
Можда следеће године.
Волела би да оде на годину дана, чисто да изађе из калупа, тако каже...а ја знам да је после неће лако пустити и жива нисам, Америка :(
И не кажем своје мишљење, само сам рекла да размисли и одлучи, ми ћемо је подржати.
Лично бих више волела да је у Европи, има толико лепих земаља, са дивном културом и народима, она исто размишља о Скандинавији, ко зна...можда на крају остане овде, чудни су путеви судбине.
Али ако видим да вене, лично ћу је отерати.
 
Kaže jedan poznanik. Ima ćerku od 15 koja je dobra u nekom sportu i dobila je ponudu da živi i trenira u Americi.
Kaže "nisam je ja othranio od kile mesa za njih"
I od tad razmišljam...da li uspešno dete treba pustiti u beli svet, ili će mu biti dobro i ovde?
Tamo će možda imati bolje uslove, ali će imati i veće i teže zadatke. Pri tom neće imati emotivno utočište kod roditelja.

Meni je jasno na osnovu tog "za njih" da covek gaji neku vrstu prezira prema "njima".

Po mom sudu, to nije fer. Dete ima pravo da zakljuci samo cime zeli da se bavi, u sta zeli da veruje i koga zeli da voli. Kao roditelj u intimu tog tipa ne zelim da se mesam. Ima pravo na svoj izbor i odgovornost da zna da je izbor njegov.

Sa druge strane, verujem u obrazovanje. Sto sire i sto kompletnije. Verujem u onu da je neko "ljubazan koliko je ucen".
Sa takvom osobom mislim da nema brige jer ce znati da razmislja i sprovede u delo svoje zelje, da prepozna prilike i da se ponasa kulturno gde god bilo i sa kim god razgovaralo pa kao takvo moze biti kako na svoj ponos (buduci da je njegov rad u pitanju) tako i na ponos roditelja, predaka i porekla.

Na nama je da omogucimo odgoj a na detetu je da radi za svoje mesto pod suncem. Ja tako vidim.
 

Back
Top