U petak sam ostala bez para.
Mama mi je uplatila 1.000 din . Ali, nisam mogla da ih podignem u naredna 24h, jer je uplatila u posti, a ne u banci. Svasta!
Iako sam cvrsto sebi obecala da necu traziti od decka, ipak sam trazila. I to, ni manje ni vise, nego 200din.
Cisto da imam da kupim hleb i nesto da jedem. Ne volim da pozajmljujem od njega, iako mi nikad ni ne trazi da mu vratim.
Pare nisam mogla da podignem u subotu. Ni u nedelju. Na racunu je bilo samo 109, 5 din. "PA GDE JE MOJA HILJADARKA???".
Ispostavilo se da ce uplata kasniti, jer nije uplaceno u banci.
... Danas sam imala samo 100din... i 2 virsle u frizideru. Kupila sam hleb i pavlaku...
Na posao sam krenula ne bas sita (jer sam jednu virslu dala cimerki) i sa 40din, sto mi je bilo dovoljno da kupim kartu u busu. Ali, sta cu jesti, kako cu se vratiti sa posla.
Usput sam proverila u 3 banke, i nista... Nema para.
Mama me je nazvala i rekla da mi je poslala brzom postom jos jednu crvenu, i da mogu da podignem za jedan sekund, samo mi je potrebna licna karta.
Ali... Opet ali srecu kvari :-/
Licnu kartu sam ostavila cimerki, da bi mogla da mi izradi mesecnu kartu. Sto znaci, NE MOGU NI TO DA PODIGNEM.
Eeeee, to je ono IMAS, ALI KAO DA NEMAS.
Sa posla sam izlazila svakih sat vremena do banke da proverim, ali i dalje nista...
I onda sam opet nazvala decka... Rekao je da ce mi doneti pare, a ako kojim slucajem ne stigne, doci ce po mene u 21h, kad mi je i kraj radnog vremena.
Molila sam Boga da stigne ranije, da mogu da kupim nesto da jedem :-)
Prolazili su sati, njega nije bilo.
U 20h sam opet otisla do banke, i gle cuda, uplata je legla!!!!!! Ali, mogu da podignem samo 500din. Nema veze, mislim se, i to je nesto.
Toliko sam bila srecna sa tih 500 din, kao da sam imala 500.000.000!
Opet ono ali... Pekara nije radila, u jednoj trafici je devojka upravo zatvorila...
Eto sad, imam para, ali nemam gde da kupim da jedem!!!
......
Mama mi je uplatila 1.000 din . Ali, nisam mogla da ih podignem u naredna 24h, jer je uplatila u posti, a ne u banci. Svasta!
Iako sam cvrsto sebi obecala da necu traziti od decka, ipak sam trazila. I to, ni manje ni vise, nego 200din.
Cisto da imam da kupim hleb i nesto da jedem. Ne volim da pozajmljujem od njega, iako mi nikad ni ne trazi da mu vratim.
Pare nisam mogla da podignem u subotu. Ni u nedelju. Na racunu je bilo samo 109, 5 din. "PA GDE JE MOJA HILJADARKA???".
Ispostavilo se da ce uplata kasniti, jer nije uplaceno u banci.
... Danas sam imala samo 100din... i 2 virsle u frizideru. Kupila sam hleb i pavlaku...
Na posao sam krenula ne bas sita (jer sam jednu virslu dala cimerki) i sa 40din, sto mi je bilo dovoljno da kupim kartu u busu. Ali, sta cu jesti, kako cu se vratiti sa posla.
Usput sam proverila u 3 banke, i nista... Nema para.
Mama me je nazvala i rekla da mi je poslala brzom postom jos jednu crvenu, i da mogu da podignem za jedan sekund, samo mi je potrebna licna karta.
Ali... Opet ali srecu kvari :-/
Licnu kartu sam ostavila cimerki, da bi mogla da mi izradi mesecnu kartu. Sto znaci, NE MOGU NI TO DA PODIGNEM.
Eeeee, to je ono IMAS, ALI KAO DA NEMAS.
Sa posla sam izlazila svakih sat vremena do banke da proverim, ali i dalje nista...
I onda sam opet nazvala decka... Rekao je da ce mi doneti pare, a ako kojim slucajem ne stigne, doci ce po mene u 21h, kad mi je i kraj radnog vremena.
Molila sam Boga da stigne ranije, da mogu da kupim nesto da jedem :-)
Prolazili su sati, njega nije bilo.
U 20h sam opet otisla do banke, i gle cuda, uplata je legla!!!!!! Ali, mogu da podignem samo 500din. Nema veze, mislim se, i to je nesto.
Toliko sam bila srecna sa tih 500 din, kao da sam imala 500.000.000!
Opet ono ali... Pekara nije radila, u jednoj trafici je devojka upravo zatvorila...
Eto sad, imam para, ali nemam gde da kupim da jedem!!!
......
