Naučnici tvrde da se Hrist nije zvao ISUS, već da je imao drugo ime

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
369.010
„Najuži vremenski okvir za Isusovo rođenje izgleda da je mart mesec, tokom godina 6, 5 ili 4. p.n.e.“, objasnio je profesor Lorens Mikitjuk sa Univerziteta Perdju u Indijani za MailOnline.Naučnici veruju da „Isus Hrist“ možda uopšte nije bilo ime Gospoda, pri čemu istoričari navode da bi Sin Božji nosio ime na svom maternjem jeziku – aramejskom, koje uopšte ne zvuči kao današnje ime.

Pored toga, ime ‘Isus’ zapravo nije postojalo u vreme kada je on bio živ, a postoje čak i slova koja se nisu koristila u pisanoj formi sve do otprilike 1.500 godina posle Isusove smrti.Priča o Isusu širila se, a njegovo ime se menjalo tokom prevoda – od aramejskog, preko hebrejskog i grčkog, zatim latinskog, pa sve do 16. veka kada je dobilo sličan oblik na svim svetskim jezicima. Dakle, očigledno je da je njegovo ime prošlo kroz dug proces prevođenja.
 
Kako je pravo ime Isusa?

Profesor Dinike Houtman sa Protestantskog teološkog univerziteta u Holandiji tvrdi da bi ono najverovatnije bilo Ješua ili možda njegova skraćena verzija, Ješu.Profesor Houtman je za MailOnline rekao: „Njegovo ime bi verovatno bilo na aramejskom: Ješua. Verovatno je tako i sebe predstavljao. Druga mogućnost je kraća forma Ješu, koja se koristi u kasnijoj rabinskoj literaturi“.

Stručnjak za rano hrišćanstvo sa Univerziteta u Birmingemu, profesor Kandid Mos, podržala je Houtmanovo mišljenje. Ona je izjavila za pomenuti medij: „Većina naučnika se slaže da je njegovo ime bilo Ješua ili možda Ješu, što je bilo jedno od najčešćih imena u Galileji prvog veka“.

Dakle, da li je pravo ime Isusa „Ješua Hrist“?
Pa, ne. Hrist potiče od grčke reči ‘Hristos’, što znači ‘pomazanik’.
Njegovo prezime bi se verovatno odnosilo na njegovo rodno mesto Nazaret, tako da bi njegovo ime verovatno bilo Ješu Nazarećanin.link
 
„Najuži vremenski okvir za Isusovo rođenje izgleda da je mart mesec, tokom godina 6, 5 ili 4. p.n.e.“, objasnio je profesor Lorens Mikitjuk sa Univerziteta Perdju u Indijani za MailOnline.Naučnici veruju da „Isus Hrist“ možda uopšte nije bilo ime Gospoda, pri čemu istoričari navode da bi Sin Božji nosio ime na svom maternjem jeziku – aramejskom, koje uopšte ne zvuči kao današnje ime.

Pored toga, ime ‘Isus’ zapravo nije postojalo u vreme kada je on bio živ, a postoje čak i slova koja se nisu koristila u pisanoj formi sve do otprilike 1.500 godina posle Isusove smrti.Priča o Isusu širila se, a njegovo ime se menjalo tokom prevoda – od aramejskog, preko hebrejskog i grčkog, zatim latinskog, pa sve do 16. veka kada je dobilo sličan oblik na svim svetskim jezicima. Dakle, očigledno je da je njegovo ime prošlo kroz dug proces prevođenja.
Pravo ime mu je Zoran a zvali su ga Zoki...
 
The name Yehoshua has the form of a compound of "Yeho-" and "shua": Yeho- (יְהוֹ) is another form of יָהו, Yahu, a theophoric element standing for the name of God, יהוה (the Tetragrammaton YHWH, sometimes transcribed into English as Yahweh), and שׁוּעַ, shua' is a noun meaning "a cry for help", "a saving cry", that is to say, a shout given when in need of rescue.

Another explanation for the name Yehoshua is that it comes from the root ישע, yod-shin-ʿayin, meaning "to deliver, save, or rescue".

Dakle, ovo ime na jevrejskom bi trebalo da znači spasitelj
valjda.
 
У време Исуса, име Исус /на хебрејском: יֵשׁוּעַ - Јешуа_ , или дужа форма יְהוֹשֻׁעַ _ Јехошуа_/ било је прилично често међу Јеврејима
, израз "Nego, bi Isus", није историјско име из тог времена , ako је постојало нешто слично, онда је најсличније име „Исусу“ у његово време било _Јешуа_ или _Јехошуа,_ што се на грчком претворило у Ἰησοῦς /Iēsous/, а касније на латинском у Iesus, одакле долази савремено Исус.
 
„Najuži vremenski okvir za Isusovo rođenje izgleda da je mart mesec, tokom godina 6, 5 ili 4. p.n.e.“, objasnio je profesor Lorens Mikitjuk sa Univerziteta Perdju u Indijani za MailOnline.Naučnici veruju da „Isus Hrist“ možda uopšte nije bilo ime Gospoda, pri čemu istoričari navode da bi Sin Božji nosio ime na svom maternjem jeziku – aramejskom, koje uopšte ne zvuči kao današnje ime.

Pored toga, ime ‘Isus’ zapravo nije postojalo u vreme kada je on bio živ, a postoje čak i slova koja se nisu koristila u pisanoj formi sve do otprilike 1.500 godina posle Isusove smrti.Priča o Isusu širila se, a njegovo ime se menjalo tokom prevoda – od aramejskog, preko hebrejskog i grčkog, zatim latinskog, pa sve do 16. veka kada je dobilo sličan oblik na svim svetskim jezicima. Dakle, očigledno je da je njegovo ime prošlo kroz dug proces prevođenja.
Koji su to naucnici kada nauka nije dokazala ni da je postojao.
 
Posle 2000 i više godina..svejedno je kako se zvao..I da je tacno je mu je ime Ješua Hrist ili Ješu Nazarećanin..za sav verujuci svet on ce i dalje biti Isus
То није ништа непознато Јешуа Навин наследник Мојсија који долази у свету земљу је преведен у септагинти и код нас као Исус Навин.
Ја не познајем никог мало просвећеног који ово не зна нити је ово нешто ново.
Једно те исто име на хебрејском и на грчком где нема Ј најстаријо записи речи Јахве ,старијеЈаху или Јоху на грчком је Иох или Иоху.
 
Ko je Emanuel ili Emanuil onda?
Према тумачењу библијских сколара титула не лично име међутим према Исаји где нема одударања много између мазоретског текста (хебрејске бинлије) септуагинте 6. век п.н.е према Јеврејима то се односи на јеврејски народ према хришћанима на Христа нека свако пресуди могј ставити и друге преводе одступања су минимална.

Исаија 53

1. Ко верова проповеди нашој, и мишица Господња коме се откри?
2. Јер израсте пред њим као грана, и као корен из суве земље; не беше на њему лепоте ни величанства; и видесмо га, и не беше ништа на њему да бисмо га пожелели.
3. Презрен беше и одбачен између људи, човек болова и навикнут на болести, и као онај од кога сакривају лице, презрен беше и за ништа га не узимасмо.
4. Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, бијен од Бога и мучен.
5. Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на њему нашега мира ради, и ранама његовим ми се исцелисмо.
6. Сви ми као овце зађосмо, сваки се на своју страну окрену; и Господ пусти на њ безакоње свију нас.
7. Мучен би и злостављан, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би, и као овца нема пред онима који је стрижу, не отвори уста својих.
8. Од тескобе и суда узет би, а род његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих, за преступ народа мога би рањен.
9. И дадоше му гроб с безбожницима, и с богатим беше у смрти својој, јер не учини неправде, нити се нађе превара у устима његовим.
10. Али Господу би воља да га бије, и даде га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће пород, продужиће дане, и што је Господу угодно напредоваће његовом руком.
11. Од труда душе своје видеће плод и наситиће се; праведник слуга мој оправдаће многе и безакоња њихова носиће.
12. Зато ћу му дати удео међу великима, и с моћнима ће делити плен, јер предаде душу своју на смрт, и с преступницима би бројан, и он понесе грехе многих, и за преступнике се моли.
 
Према тумачењу библијских сколара титула не лично име међутим према Исаји где нема одударања много између мазоретског текста (хебрејске бинлије) септуагинте 6. век п.н.е према Јеврејима то се односи на јеврејски народ према хришћанима на Христа нека свако пресуди могј ставити и друге преводе одступања су минимална.

Исаија 53

1. Ко верова проповеди нашој, и мишица Господња коме се откри?
2. Јер израсте пред њим као грана, и као корен из суве земље; не беше на њему лепоте ни величанства; и видесмо га, и не беше ништа на њему да бисмо га пожелели.
3. Презрен беше и одбачен између људи, човек болова и навикнут на болести, и као онај од кога сакривају лице, презрен беше и за ништа га не узимасмо.
4. Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, бијен од Бога и мучен.
5. Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на њему нашега мира ради, и ранама његовим ми се исцелисмо.
6. Сви ми као овце зађосмо, сваки се на своју страну окрену; и Господ пусти на њ безакоње свију нас.
7. Мучен би и злостављан, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би, и као овца нема пред онима који је стрижу, не отвори уста својих.
8. Од тескобе и суда узет би, а род његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих, за преступ народа мога би рањен.
9. И дадоше му гроб с безбожницима, и с богатим беше у смрти својој, јер не учини неправде, нити се нађе превара у устима његовим.
10. Али Господу би воља да га бије, и даде га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће пород, продужиће дане, и што је Господу угодно напредоваће његовом руком.
11. Од труда душе своје видеће плод и наситиће се; праведник слуга мој оправдаће многе и безакоња њихова носиће.
12. Зато ћу му дати удео међу великима, и с моћнима ће делити плен, јер предаде душу своју на смрт, и с преступницима би бројан, и он понесе грехе многих, и за преступнике се моли.
Nigde ti se ovde ne pominje ništa o Imanuilu / Emanuelu.

Ja sam našao da se Hrist zvao Emanuil, mada mi iskreno to ništa nije jasno iako sam tražio i evo:

Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће Му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог“. (Мт. 1:23)



Свети Јован Златоуст: „Зашто Му, рећи ћеш, није дато име Емануил, већ Исус Христос? Зато што није речено, „надјенућеш“, већ „надјенуће Му“, тј. народи и сам догађај. Овде се име позајмљује од догађаја како је и својствено Писму – догађаји се употребљавају уместо имена. Дакле, речи „надјенуће му име Емануил“ означавају ништа друго него то да ће видети Бога са људима.
 
Poslednja izmena:
Nigde ti se ovde ne pominje ništa o Imanuilu / Emanuelu.

Ja sam našao da se Hrist zvao Emanuil, mada mi iskreno to ništa nije jasno iako sam tražio i evo:

Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће Му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог“. (Мт. 1:23)



Свети Јован Златоуст: „Зашто Му, рећи ћеш, није дато име Емануил, већ Исус Христос? Зато што није речено, „надјенућеш“, већ „надјенуће Му“, тј. народи и сам догађај. Овде се име позајмљује од догађаја како је и својствено Писму – догађаји се употребљавају уместо имена. Дакле, речи „надјенуће му име Емануил“ означавају ништа друго него то да ће видети Бога са људима.
Ово је парафраза пророчанства из Исаије 7:14:

„Зато ће вам сам Господ дати знак: Ево, девица ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануил.”

Овај стих је значајан у хришћанској традицији, јер га Јеванђеље по Матеју (1:23) цитира као испуњење у рођењу Исуса Христа. Међутим, постоји дебата око превода речи עלמה (ʿalmāh) у хебрејском тексту, која може значити „млада жена” или „девица.” Септуагинта преводи ту реч као παρθένος („девица”), што је утицало на хришћанско разумевање пророчанства.

Пази ово је писано скоро 700 година пре Исуса.
Код хришћана раних је постојала јака тенденција да свако пророчанство буде испуњено видљиво код Матеја да је убацио 2 магатца јер је тако разумео грчки текст пророчанства и то убацио у јеванђеље.

Дакле чак и Јаков Праведни убсције алегорију дозваћу твог сина из Египта односили се на Мојсија у егзодусу није пророчанство али ето он је свом брату и тај стих поклонио.

Као православац немам обавезну догму о непогрешивости патријарха или било ког човека али истичем да су мени Исаја 53 suffering mesiah сасвим довољни.

Што се тиче Емснуела и остало име је титуларно не односи се на лично име. Довољно што је неко са 700 година пренео суштину догађаја сад не мора да му погоди и име још.

Било је у Новом Заету мало испуцавања можда непотребних за вернике за пропаганду цркве вероватно битне.
 

Back
Top