Naučnici otkrili -"Na Antarktiku su rasle palme"

[Nina]

Led i hladnoća prve su asocijacije koje nam padaju na pamet kada spomenemo Antarktik. Čak devedeset pet posto površine ovog kontinenta oko Južnog Zemljinog pola prekriveno je večnim ledom, zbog čije težine mnogi krajevi leže ispod nivoa mora, a temperature se u hladnom delu godine spuštaju do minus sedamdeset stepeni Celzijusa. Kad tome dodamo vetar koji šiba brzinom od 90 metara na sat, ne čudi podatak da tamo, izuzev naučno-istraživačkih baza, nema stalnih naselja.

U davnoj prošlosti, krajolik Antarktika bio je, međutim, dramatično drugačiji. Pre otprilike 200 miliona godina, svet je bio znatno toplije mesto nego što je danas a Antarktik, tada još nezaleđen, prekrivale su guste šume. Da stvar bude zanimljivija, tamo su rasla stabla slična onim tropskim, uključujući neku vrstu palmi! No, Antarktik je i tada, baš kao danas, tokom zime bio u gotovo potpunoj tami, dok je tokom letnjih meseci po čitave dane bila obasjana sunčevom svetlošću.

Patricija Rajberg, naučnica sa Univerziteta u Kanzasu, predvodila je tim koji je na ledenom kontinentu nedavno pronašao niz novih fosilnih ostataka stabala.

"Pitanje je kako su biljke uspele da se nose sa neprekidnom fotosintezom tokom jednog dela godine, a onda s potpunim izostankom iste tokom drugog dela. Upravo su stabla najbolji način da to otkrijemo, budući da ona beleže sve fiziološke promene u svojim godovima”, ispričala je Rajberg dodala:

"Većina godova koje smo analizirali slična je onima kod tropskog drveća, premda drveće s Antarktika uopšte nije raslo u tropskim uslovima. Moguće je da su, tokom razdoblja bez sunca, ova stabla doživljavala određenu vrstu hibernacije." Dalja istraživanja mogla bi da pomognu naučnicima u boljem razumevanju aktualnih klimatskih promena i njihovom uticanju na biljni svet.

 

[Nina]

Ima kada neodoljivo želim vremeplov
da mogu da odem u odredjena vremenska razdoblja na Zemlji
i vidim svojim ocima kako je Zemlja nekada izgledala i život na njoj

 

[Војвода]

Ко би рекао.

 

[kojekude2022]

. Kad tome dodamo vetar koji šiba brzinom od 90 metara na sat, ne čudi podatak da tamo, izuzev naučno-istraživačkih baza, nema stalnih naselja.
...

C/p bez čitanja i razumevanja pročitanog.
90m/h=0,09km/h takvo strujanje se ni ne oseti.
Neko ko je čitao nešto o Antarktiku, napisao bi 90m/s (metara u sekundi) ili 324km/h (kilometara na sat).
Makar ovo:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Клима_на_Антарктику

 

[Scott Isle]

Sto znaci da je Sahara suha jer je nekad bila na juznom ili sjevernom polu, sto znaci da su piramide tamo gradjene?

 

[hm337]

U davnoj prošlosti, krajolik Antarktika bio je, međutim, dramatično drugačiji. Pre otprilike 200 miliona godina, svet je bio znatno toplije mesto nego što je danas a Antarktik, tada još nezaleđen, prekrivale su guste šume. Da stvar bude zanimljivija, tamo su rasla stabla slična onim tropskim, uključujući neku vrstu palmi! No, Antarktik je i tada, baš kao danas, tokom zime bio u gotovo potpunoj tami, dok je tokom letnjih meseci po čitave dane bila obasjana sunčevom svetlošću.

Ne mora da znači da je i tad Antarktik bio pola godine osvetljen pola u mraku. To važi samo za mesta u blizini Zemljinih polova a sada se zna i da se polovi Zemlje kreću i menjaju svoju poziciju u odnosu na koru Zemlje.