Quantcast

NATO traži Rusku pomoć u Avganistanu (Medo, pomozi!)

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.728
By David Brunnstrom

BRUSSELS, Oct 7 (Reuters) - NATO urged Russia on Wednesday to expand its role in Afghanistan, including by equipping and training Afghan security forces fighting the Taliban.

While reiterating a call on European allies to step up their commitments in the country as the United States weighs a further boost in forces, NATO Secretary-General Anders Fogh Rasmussen said it was also in Russia's interests to do more.

He said agreements allowing transit of military supplies to Afghanistan via Russia could be expanded.

"Next, Russia could provide equipment for the Afghan security forces. Thirdly, Russia could provide training. These are just some examples. I think we should explore in a joint effort how we could further Russian engagement," Rasmussen said. "I know from the Russians that they are interested in a stronger engagement and we have to find ways and means because basically Afghanistan is one of the areas in which we share interests with Russia," he told a monthly news conference.

Russia has said it fully backs U.S.-led efforts against the Taliban although it would not send its own soldiers to fight in the country where Moscow lost a 10-year war in the 1980s.

Rasmussen said he was pleased by the improvement in relations between NATO and Russia since a freeze imposed by the alliance after last year's war between Georgia and Russia, even if there were still "fundamental areas on which we disagree".

"But we can create a web of cooperation that is strong enough to survive these differences. We have to make NATO-Russia cooperation too good to lose," he said.
GenSek NATO zatražio je od Rusije da se aktivno uključi u rat u Avganistanu tako što će da naoružava i obučava vladine snage za borbu protiv Talibana.
 

manje_zlo

Veoma poznat
Poruka
12.254
Весело ће бити, амери су заглављени и све зависнији од Руса и кад нагрну талибани, а Руси забране прелет преко своје територије хране и опреме за маринце и делта мега форсе онда ће бити чупаво, подједнако за храбре каубоје и њихове савезнике хрвате и остале швабе.
 

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.728
Весело ће бити, амери су заглављени и све зависнији од Руса и кад нагрну талибани, а Руси забране прелет преко своје територије хране и опреме за маринце и делта мега форсе онда ће бити чупаво, подједнако за храбре каубоје и њихове савезнике хрвате и остале швабе.
Gde je onaj što je pisao da je Rusija kapitulirala?:hahaha:
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
45.058
Druga strana



Hoće li američki predsednik Obama politički preživeti svoj mandat ratujući u Avganistanu



Između nužde i časti

Američki predsednik Barak Obama je pred teškom odlukom. Pojačati vojna dejstva prikladna imperijalnoj ideologiji ove velike sile, ili na terorizam krenuti partizanskim načinom ratovanja? Ova opasna raskrsnica američke politike predmet je analize Tabloidovog urednika za analitiku i informatiku Vlade Dragićevića, nekadašnjeg pomoćnika načelnika Resora Državne bezbednosti, 12 godina načelnika za odnose sa stranim službama u BIA i člana Saveta za nacionalnu bezbednost u vladi premijera Zorana đinđića.



Vlado Dragićević



Kako se približava jesen, budućnost Avganistana i upletenost SAD u tu budućnost postaju temom broj jedan u spoljnopolitičkom miljeu Vašingtona. Brutalno istinit izveštaj glavnokomandujućeg američkih snaga u Avganistanu, generala Stenlija Mek Kristala, stavio je predsednika Baraka Obamu pred neminovan izbor: intenzivirati postojeći konflikt slanjem još većeg broja vojnika, ili ograničiti vojni poduhvat lociranjem i uništavanjem terorističkih grupa umesto zaštite Avganistanaca, što je i bio osnovni cilj misije.

I jedno i drugo nameće pitanje: kako postići kritičnu masu podrške stanovništva Avganistana. Nakon predsedničkih izbora u toj zemlji, Vašington je čak razmišljao da li uopšte može računati na avganistansku vladu kao pouzdanog partnera.

Sam predsednik Obama je izjavio da nije zainteresovan da bude u Avganistanu da bi se reklo da je tamo bio, ili da bi spasao obraz. Istina je izgleda drukčija i obraz će se morati spasavati i to vrlo brzo, da ne bi bilo kasno.

Istorija Avganistana nas uči činjenici da ovu zemlju nije uspeo da osvoji Aleksandar Makedonski; Rim, najveća imperija u istoriji sveta - britanska imperija je doživela neviđenu sramotu izgubivši čitavu armiju vojnika (vratio se samo jedan vojnik); sovjetski pokušaj se takođe neslavno završio, pa i ovaj u kome su glavni akteri Amerikanci, primiče se krahu. Dakle, kako se iz svega izvući, a ostati čist?

General Mek Kristal otvoreno traži opštu ofanzivu, što znači još vojnika, brojniju logistiku, veća materijalna i finansijska sredstva. Prisustvo američkih trupa je već sada znatno, možda i prejako za eliminaciju terorista u toj zemlji.

Da li je onda krajni cilj nametanje nečije volje plemenskom društvu, ili pomoć narodu kome je ona preko potrebna. Ukoliko je to ovo prvo, onda se razumno može zaključiti da je ovakvo ponašanje, ponašanje jedne kolonijalne sile.

Avganistan se tako posmatra ne kao problem koji zahteva hitno rešavanje, već kao objekat nedefinisanog vremenskog angažmana. Većina Amerikanaca pak misli suprotno, uključujući i neke od Obaminih savetnika (ministar odbrane Gejts, na primer) koji ne smatra da bi pojačano vojno angažovanje fokusirano uglavnom na fizičku eliminaciju vođa Al-Kaide i učvršćenje avganistanske vlade širokom vojnom kampanjom, bilo pravi odgovor. Možda je to i tačno. Međutim, vreme čini svoje, a događaji smenjuju jedni druge.

U situaciji kad glavnokomandujući američkih trupa kaže da se cilj ne može ostvariti bez povećanog vojnog angažovanja, a vladajući establišment SAD čeka da vidi šta se može učiniti sa postojećim ljudstvom i sredstvima, onda to sobom nosi veliki rizik koji može rezultirati porazom.

Entoni Kordsman iz Centra za strategijske i međunarodne studije otvoreno tvrdi da predsednik Obama tek treba da pokaže da je sposoban da vodi ovaj rat. Kreatori američke politike u Avganistanu se moraju zapitati da li SAD pobeđuju. Ovo pitanje nadmašuje daleko važnija pitanja, a to su "šta znači pobediti" ili "šta je cilj američkog prisustva u Avganistanu".

Pravi i humani cilj bi svakako bilo stvaranje stabilne i nezavisne vlade koja bi ujedinila avganistansko plemensko društvo. Stvaranjem institucija sistema ostvarili bi se ekonomski rast, osnovni postulati demokratskog društva i uspostavile ljudske slobode.

Dizajn, implementiranje i motivacija za stvaranjem ovih institucija, međutim, imaju daleko veće značenje. Ukoliko se SAD postave na pijadestal kolonijalne sile, onda to pre može dovesti do korupcije i propasti, negoli do uspeha i vladavine prava.

Zato se postavlja pitanje: da li SAD žele institucije sistema na kratak rok ili institucije koje će, uz odgovarajuću pomoć, opstati i nastaviti nezavisan put u budućnost? Kreatori strategije bi stoga pre trebalo da preispitaju svrhu američkog prisustva u Avganistanu, a onda da kroz istorijsku prizmu sagledaju pravi put daljeg delovanja. Nužda tera na neželjene odluke, da li strah od neuspeha već uzima svoj danak, kako sačuvati dignitet i otići uspravno, a ne kao drugi u istoriji ove napaćene zemlje? A čast? Ona je skoro uvek, objektivno gledano, mišljenje drugih o nama. A subjektivno nas je strah od tog mišljenja
извор
 

ZRNANS83

Domaćin
Poruka
3.434
primecujete kako se broj americkih zrtava u ovom grafikonu povecavao pa smanjivao ali globalno se povecao svaki put.

razlog za ove grafikonske stomacice su americke ofanzive. u svakoj sledecoj izvuku deblji kraj
Ali znas sta je tu interesantno,da oni u 1\3 teritorije afganistana,koja je pod kontrolom talibana,uopste ne zalaze. Niti je ona pod kontrolom ...
 

gost 191696

Elita
Poruka
16.581
ovi 50 godina provode doktrinu okruzivanja rusije, pa i nakon rusenja berlinskog zida i pada blokovske podjele nastavljaju sa istom politikom, o tome njihovi analiticari,politicari, penzionisani generali... pisu knjige i drze predavanja, vode ne dvostruku, nego stostruku politiku , bezskurpuloznu i bez empatije za bilo koji narod koji usput pokupe kao kolateralnu stetu, itd,itd,itd...i onda traze pomoc od rusije:):):) hebo mater ako ahmadi nedzad nije car svih careva
 

gost 41715

Elita
Poruka
17.690
GenSek NATO zatražio je od Rusije da se aktivno uključi u rat u Avganistanu tako što će da naoružava i obučava vladine snage za borbu protiv Talibana.
Da, da... Da im preda vruc krompir.

I to u Avganistanu, gde su posle 20 godina samo zamenili uloge! :dash:

Ne znam zasto, ali onaj mali shebekasti mi se uopste ne svidja.

Imam utisak da ce onaj da raskrcmi Rusiju s Amerima ko ovi nasi Srbiju.
 

Han Pritcher

Elita
Banovan
Poruka
16.622
Eto bas su Ameri drugari , nesebicno zovu i Ruje da zajedno rokaju islamisticki sljam , to je bas lepo kaj ne ? :D
mda.

dzonson je dao najveci kredit sssr-u bas u trenutku kad je u vijatnamu amerima gorelo pod nogama.
vijatnam je rat koji je naravno vodjen da bi se sto duze odrzao a ne pobedio.
3000 letelica su ameri izgubili, vojnoindustrijski kompleks je zarqdjivao nenormalnu lovu a trebali su im rusi da vijatnamce snabdeju sa oruzijem da bi se rat sto duze odrzao.

jedna anegdota kaze da je cim je posle ubistva kenedija dzonson proglasen predsednikom, da je svojim generalima iz vojnoindustrijskog komppleksa uputio poruku: i'll give you your f..n war.

i naravno da ce rusi da ih puste da prodju i dati im sve sto se moze da nato iskrvari sto se moze vise.
u medjuvremenu shangajska organizacija sa arapima i japanom polako odmice od dolara, cene zlata odose na rekordan nivo.

dolaru se blizi kraj dok americke korporacije, posebno one vojne za svoj profit unistavaju sopstvenu drzavu.

rusi im u tome svesrdno pomazu.
 

gost 41715

Elita
Poruka
17.690
Druga strana



Hoće li američki predsednik Obama politički preživeti svoj mandat ratujući u Avganistanu



Između nužde i časti

Američki predsednik Barak Obama je pred teškom odlukom. Pojačati vojna dejstva prikladna imperijalnoj ideologiji ove velike sile, ili na terorizam krenuti partizanskim načinom ratovanja? Ova opasna raskrsnica američke politike predmet je analize Tabloidovog urednika za analitiku i informatiku Vlade Dragićevića, nekadašnjeg pomoćnika načelnika Resora Državne bezbednosti, 12 godina načelnika za odnose sa stranim službama u BIA i člana Saveta za nacionalnu bezbednost u vladi premijera Zorana đinđića.



Vlado Dragićević



Kako se približava jesen, budućnost Avganistana i upletenost SAD u tu budućnost postaju temom broj jedan u spoljnopolitičkom miljeu Vašingtona. Brutalno istinit izveštaj glavnokomandujućeg američkih snaga u Avganistanu, generala Stenlija Mek Kristala, stavio je predsednika Baraka Obamu pred neminovan izbor: intenzivirati postojeći konflikt slanjem još većeg broja vojnika, ili ograničiti vojni poduhvat lociranjem i uništavanjem terorističkih grupa umesto zaštite Avganistanaca, što je i bio osnovni cilj misije.

I jedno i drugo nameće pitanje: kako postići kritičnu masu podrške stanovništva Avganistana. Nakon predsedničkih izbora u toj zemlji, Vašington je čak razmišljao da li uopšte može računati na avganistansku vladu kao pouzdanog partnera.

Sam predsednik Obama je izjavio da nije zainteresovan da bude u Avganistanu da bi se reklo da je tamo bio, ili da bi spasao obraz. Istina je izgleda drukčija i obraz će se morati spasavati i to vrlo brzo, da ne bi bilo kasno.

Istorija Avganistana nas uči činjenici da ovu zemlju nije uspeo da osvoji Aleksandar Makedonski; Rim, najveća imperija u istoriji sveta - britanska imperija je doživela neviđenu sramotu izgubivši čitavu armiju vojnika (vratio se samo jedan vojnik); sovjetski pokušaj se takođe neslavno završio, pa i ovaj u kome su glavni akteri Amerikanci, primiče se krahu. Dakle, kako se iz svega izvući, a ostati čist?

General Mek Kristal otvoreno traži opštu ofanzivu, što znači još vojnika, brojniju logistiku, veća materijalna i finansijska sredstva. Prisustvo američkih trupa je već sada znatno, možda i prejako za eliminaciju terorista u toj zemlji.

Da li je onda krajni cilj nametanje nečije volje plemenskom društvu, ili pomoć narodu kome je ona preko potrebna. Ukoliko je to ovo prvo, onda se razumno može zaključiti da je ovakvo ponašanje, ponašanje jedne kolonijalne sile.

Avganistan se tako posmatra ne kao problem koji zahteva hitno rešavanje, već kao objekat nedefinisanog vremenskog angažmana. Većina Amerikanaca pak misli suprotno, uključujući i neke od Obaminih savetnika (ministar odbrane Gejts, na primer) koji ne smatra da bi pojačano vojno angažovanje fokusirano uglavnom na fizičku eliminaciju vođa Al-Kaide i učvršćenje avganistanske vlade širokom vojnom kampanjom, bilo pravi odgovor. Možda je to i tačno. Međutim, vreme čini svoje, a događaji smenjuju jedni druge.

U situaciji kad glavnokomandujući američkih trupa kaže da se cilj ne može ostvariti bez povećanog vojnog angažovanja, a vladajući establišment SAD čeka da vidi šta se može učiniti sa postojećim ljudstvom i sredstvima, onda to sobom nosi veliki rizik koji može rezultirati porazom.

Entoni Kordsman iz Centra za strategijske i međunarodne studije otvoreno tvrdi da predsednik Obama tek treba da pokaže da je sposoban da vodi ovaj rat. Kreatori američke politike u Avganistanu se moraju zapitati da li SAD pobeđuju. Ovo pitanje nadmašuje daleko važnija pitanja, a to su "šta znači pobediti" ili "šta je cilj američkog prisustva u Avganistanu".

Pravi i humani cilj bi svakako bilo stvaranje stabilne i nezavisne vlade koja bi ujedinila avganistansko plemensko društvo. Stvaranjem institucija sistema ostvarili bi se ekonomski rast, osnovni postulati demokratskog društva i uspostavile ljudske slobode.

Dizajn, implementiranje i motivacija za stvaranjem ovih institucija, međutim, imaju daleko veće značenje. Ukoliko se SAD postave na pijadestal kolonijalne sile, onda to pre može dovesti do korupcije i propasti, negoli do uspeha i vladavine prava.

Zato se postavlja pitanje: da li SAD žele institucije sistema na kratak rok ili institucije koje će, uz odgovarajuću pomoć, opstati i nastaviti nezavisan put u budućnost? Kreatori strategije bi stoga pre trebalo da preispitaju svrhu američkog prisustva u Avganistanu, a onda da kroz istorijsku prizmu sagledaju pravi put daljeg delovanja. Nužda tera na neželjene odluke, da li strah od neuspeha već uzima svoj danak, kako sačuvati dignitet i otići uspravno, a ne kao drugi u istoriji ove napaćene zemlje? A čast? Ona je skoro uvek, objektivno gledano, mišljenje drugih o nama. A subjektivno nas je strah od tog mišljenja
извор
Ne znam...

Sigurno ima neka knjiga o tome iz vremena njegove predizborne kampanje. :hahaha:
 

gost 41715

Elita
Poruka
17.690
mda.

jonson je dao najveci kredit sssr-u bas u trenutku kad je u vijatnamu amerima gorelo pod nogama.
vijatnam je rat koji je naravno vodjen da bi se sto duze odrzao a ne pobedio.
3000 letelica su ameri izgubili, vojnoindustrijski kompleks je zarqdjivao nenormalnu lovu a trebali su im rusi da vijatnamce snabdeju sa oruzijem da bi se rat sto duze odrzao.

jedna anegdota kaze da je cim je posle ubistva kenedija dzonson proglasen predsednikom, da je svojim generalima iz vojnoindustrijskog komppleksa uputio poruku: i'll give you your f..n war.

i naravno da ce rusi da ih puste da prodju i dati im sve sto se moze da nato iskrvari sto se moze vise.
u medjuvremenu shangajska organizacija sa arapima i japanom polako odmice od dolara, cene zlata odose na rekordan nivo.

dolaru se blizi kraj dok americke korporacije, posebno one vojne za svoj profit unistavaju sopstvenu drzavu.

rusi im u tome svesrdno pomazu.
Zato je najbolje kloniti se i jednih i drugih.

Doduse, tad moze neko lako da prodje i kao Causesku, ali vredi pokusati.
 

Тихи

Zaslužan član
Poruka
120.327
trazenje podrske od rusije je svojevrsno priznanje poraza

od sredine 19 veka za vodi borba za prevlast nad avganistanom od strane rusije i velike britanije. velika britanija je vodila 3 rata protiv avganistana i u svima je dugorocno izasla porazena

najtezi poraz su doziveli u prvom ratu kada je 1842 godine avganistanska plemenska vojska ratnika totalno masakrirala vojsku britanskog general majora Elpinstona

od 16.500 trupa koje su se povlacile iz garnizona u Kabulu ka 120 km udaljenom garnizonu u Dzalalabadu preziveo je jedan jedini vojnik - narednik Vilijam Brajdon :hahaha:

Dugorocno niko nije uspeo da okupira i drzi avganistan pod kontrolom - tako da nece ni amerikanci

Porazeni su Amerikanci i citav NATO pakt - sve sto se trazi sada je resenje za "casno povlacenje"
 

Han Pritcher

Elita
Banovan
Poruka
16.622
Zato je najbolje kloniti se i jednih i drugih.

Doduse, tad moze neko lako da prodje i kao Causesku, ali vredi pokusati.
sta znam, meni se najvise cini da se treba kloniti dolara. ko ga ima na deviznim racunima, nokte ce da izgrize.

u vezi odnosa nato i rusije, svakako trebamo da se okoristimo za nasu stvar.
ako se ruski interes poklapa sa nasim, pa eto, okoristiti se na obostrano zadovoljstvo
 

Han Pritcher

Elita
Banovan
Poruka
16.622
Cccc.koliko srboruskih orgazama na jednom mestu i na jednoj temi....kako kolega bandy lepo napisa ,bice to zajednicko krkanje po talibanima i mudzosima...ako,tako i treba..to zlo zvani islamski fudamentalizam se mora unistiti, jer je poceo prakticno ugrozavati sve zemlje ovog sveta...:klap::klap:
afganistan ugrozava sve zemlje sveta?
ona sirotinja sto zivi u kucama od blata i nekim pecinama?

ko da ti je bush duhovni tata
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.