Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 167.920
Secam se, kad su nam Vucic i Dacic slavodobitno tvrdili da zbog potpisivanja Briselskog sporazuma , nece biti formirana Vojska Kosova, kako im je to obecao generalni sekretar NATO Rasmusen usmeno.
Kad ono oces - corak. Po ko zna koji put NATO i Amerika su ove nase tutubane preveli zedne preko vode....
Oni su izvrsili sve njihove naloge, unistili institucije drzave Srbije na Kosmetu, nase gradjane gurnuli u sastav velike Albanije,a pritom nisu dobili ama bas nista.
Vojska Kosova je naravno formirana, i to protivno samom siptarskom ustavu, kao i sve drugo do sad.
Sa Vucicem i Dacicem na celu , bicemo i dalje gubitnici jednako kao i sa Tadicem Djindjicem i Kostunicom pre njih.
I sve tako dok se Srbi ne dozovu pameti i ne shvate da samo UJEDINJENI SA RUSIJOM, mozemo da se izborimo za nase interese i suprostavimo cerecenju zapada....
- - - - - - - - - -
Zašto je Zapad, pre svega SAD, izabrao baš Kosovo i Metohiju taj delić balkanske zemlje istorijske postojbine Srba (prvi srpski državni oblici potiču upravo sa teritorije Kosova u IX veku) za ulogu razbojničke države? Zašto Zapad i njegovi saveznici, u prvom redu Turska, Saudijska Arabija i Katar, aktivno doprinose rađanju mafijaške, narkoterorističke države u ovom regionu Balkana i na svaki način se trude da ga uvrste u svetsku politiku, da ga legalizuju putem priznavanja, pa čak i priključivanja Ujedinjenim nacijama? Ova i mnoga druga pitanja, postavila je dr Elena Ponomarjova, poznati ruski politikolog i profesor Univerziteta u Moskvi, u svojoj knjizi "Razbojnička država, Kosovo u svetskoj politici". Izdavačka kuća Evro Book iz Beograda, ustupila je srpski prevod ovog dela Magazinu Tabloid za feljtonizaciju odabranih delova u nekoliko nastavaka
Elena Georijevna Ponomarjova
Današnje Kosovo nije samo kriminalna i teroristička pseudodržava, to je razbojnička država čija osnova leži u sistemu „gospodara rata". Termin warlord u bukvalnom prevodu znači „gospodar rata" ili oblasni komandant, nezvanični ratni vođa, koji se suprotstavlja državi prisvajajući posebna prava prava na upotrebu nasilja.
U razbojničkim državama, prvi na spisku za pljačkanje su stranci. Kada njih unište i isključe na red dolaze domaći, pripadnici plemena. San o stvaranju etnički čistog Kosova za većinu kosovskih Albanaca pretvara se u žestoku eksploataciju i produženu arhaizaciju političkog i ekonomskog prostora.
Republika Kosovo je poseban slučaj fenomena gospodara rata. Na njen karakter umnogome je uticao spoljni faktor. Sa međunarodne tačke gledišta, uspon kosovskih gospodara rata podudara se sa razvojem narkobiznisa. Kraj Hladnog rata označilo je, pored političkih promena, i slabljenje kontrole transporta narkotika i drugih nelegalnih proizvoda na postjugoslovenskom prostoru, koji je ranije kontrolisao jak državni sistem. Neko će uočiti sličnost sa Kinom u XIX veku, Burmom, Somalijom i Južnom Amerikom, ali tamošnji gospodari rata i narkobiznisa bili su razlog i posledica slabljenja centralne vlasti.
Na Kosmetu je situacija potpuno drugačija. Tu je iz pokrajine trebalo skloniti centralnu vlast, vlast Srbije, kako bi se napravila zona koju potpuno kontrolišu zapadne specijalne službe i vođe međunarodnog kriminala. To je bilo moguće ostvariti na sledeći način:
1. Uz pomoć moćne i neverovatno okrutne terorističke jedinice, a tu ulogu je sa zadovoljstvom ispunila OVK
2. Uz spoljašnji međunarodni pritisak
3. Direktnom vojnom intervencijom.
Od 1999, kada je srpska vlast uklonjena, a u pokrajini uspostavljena međunarodna uprava, Kosovo je postalo pravi raj za narkodilere i druge kriminalne strukture. Zadatak da kontrolišu ceo taj proces dobili su gospodari rata, ubice i nasilnici. Međutim, ni to nije bilo dovoljno. „Gospodari istorije" hteli su potpuno, formalno i pravno da odvoje Kosmet od Srbije.
Baš zbog toga je Zapad prešao na novu taktiku, bez obzira na to što nijedan od osam standarda koje su odredile UN nije ispunjen, a u Rezoluciji navedeno načelo „standardi pre statusa". Nova taktika je glasila: „standardi i status istovremeno". Podsećam da je 10. decembra 2003. godine specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN Hari Holkeri zvanično objavio svoj plan „Standardi za Kosovo". Taj prvi dokument je 2004. godine dopunjen zvaničnim planom za primenu standarda koji su se, kako je zabeleženo u izveštajima UN, pre svega odnosili na status Kosova. Plan za njihovu primenu je obuhvatao: funkcionisanje demokratskih institucija, sprovođenje reda i zakona, slobodu kretanja, povratak izbeglica i iseljenih lica, stabilnu i konkurentnu tržišnu ekonomiju, imovinska prava, dijalog sa Beogradom i Kosovski zaštitni korpus. Od osam tačaka primenjen je samo jedan „standard": od boraca OVK stvoren je Kosovski zaštitni korpus!
Poznat po svom „mirotvornom" radu, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari predstavio je Savetu bezbednosti UN „Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova", u javnosti poznat kao „Ahtisarijev plan".
U skladu s tim dokumentom, državnost i status Kosova uređeni su po principu „nezavisnost pod nadzorom međunarodne zajednice", to jest, „reintegracija Kosova u sastav Srbije nije moguća". Posle dugih usklađivanja sa Vašingtonom i Briselom, 17. februara 2008. godine parlament pokrajine jednoglasno je proglasio nezavisnost Republike Kosovo (RK). Novi saziv Parlamenta usvojio je 15. juna 2008. Ustav Republike Kosovo, zasnovan na osnovnim stavovima „Ahtisarijevog plana".
Bez obzira na ozbiljne pritiske SAD i članica EU, Srbija još uvek nije formalno priznala suverenitet te teritorije. Priznavanje Kosova praktično je postalo izraz lojalnosti hegemonističkoj politici Amerike i EU. Krajem 2013. godine RK je priznalo 106 država (o tome kako se to priznavanje kupuje, biće reči u sledećem poglavlju). Rukovodstvo Rusije odmah je izjavilo da će se po tom pitanju solidarisati sa Beogradom.
http://www.*********************/casopis/?id=06&br=401&cl=33
Kad ono oces - corak. Po ko zna koji put NATO i Amerika su ove nase tutubane preveli zedne preko vode....
Oni su izvrsili sve njihove naloge, unistili institucije drzave Srbije na Kosmetu, nase gradjane gurnuli u sastav velike Albanije,a pritom nisu dobili ama bas nista.
Vojska Kosova je naravno formirana, i to protivno samom siptarskom ustavu, kao i sve drugo do sad.
Sa Vucicem i Dacicem na celu , bicemo i dalje gubitnici jednako kao i sa Tadicem Djindjicem i Kostunicom pre njih.
I sve tako dok se Srbi ne dozovu pameti i ne shvate da samo UJEDINJENI SA RUSIJOM, mozemo da se izborimo za nase interese i suprostavimo cerecenju zapada....
- - - - - - - - - -
Zašto je Zapad, pre svega SAD, izabrao baš Kosovo i Metohiju taj delić balkanske zemlje istorijske postojbine Srba (prvi srpski državni oblici potiču upravo sa teritorije Kosova u IX veku) za ulogu razbojničke države? Zašto Zapad i njegovi saveznici, u prvom redu Turska, Saudijska Arabija i Katar, aktivno doprinose rađanju mafijaške, narkoterorističke države u ovom regionu Balkana i na svaki način se trude da ga uvrste u svetsku politiku, da ga legalizuju putem priznavanja, pa čak i priključivanja Ujedinjenim nacijama? Ova i mnoga druga pitanja, postavila je dr Elena Ponomarjova, poznati ruski politikolog i profesor Univerziteta u Moskvi, u svojoj knjizi "Razbojnička država, Kosovo u svetskoj politici". Izdavačka kuća Evro Book iz Beograda, ustupila je srpski prevod ovog dela Magazinu Tabloid za feljtonizaciju odabranih delova u nekoliko nastavaka
Elena Georijevna Ponomarjova
Današnje Kosovo nije samo kriminalna i teroristička pseudodržava, to je razbojnička država čija osnova leži u sistemu „gospodara rata". Termin warlord u bukvalnom prevodu znači „gospodar rata" ili oblasni komandant, nezvanični ratni vođa, koji se suprotstavlja državi prisvajajući posebna prava prava na upotrebu nasilja.
U razbojničkim državama, prvi na spisku za pljačkanje su stranci. Kada njih unište i isključe na red dolaze domaći, pripadnici plemena. San o stvaranju etnički čistog Kosova za većinu kosovskih Albanaca pretvara se u žestoku eksploataciju i produženu arhaizaciju političkog i ekonomskog prostora.
Republika Kosovo je poseban slučaj fenomena gospodara rata. Na njen karakter umnogome je uticao spoljni faktor. Sa međunarodne tačke gledišta, uspon kosovskih gospodara rata podudara se sa razvojem narkobiznisa. Kraj Hladnog rata označilo je, pored političkih promena, i slabljenje kontrole transporta narkotika i drugih nelegalnih proizvoda na postjugoslovenskom prostoru, koji je ranije kontrolisao jak državni sistem. Neko će uočiti sličnost sa Kinom u XIX veku, Burmom, Somalijom i Južnom Amerikom, ali tamošnji gospodari rata i narkobiznisa bili su razlog i posledica slabljenja centralne vlasti.
Na Kosmetu je situacija potpuno drugačija. Tu je iz pokrajine trebalo skloniti centralnu vlast, vlast Srbije, kako bi se napravila zona koju potpuno kontrolišu zapadne specijalne službe i vođe međunarodnog kriminala. To je bilo moguće ostvariti na sledeći način:
1. Uz pomoć moćne i neverovatno okrutne terorističke jedinice, a tu ulogu je sa zadovoljstvom ispunila OVK
2. Uz spoljašnji međunarodni pritisak
3. Direktnom vojnom intervencijom.
Od 1999, kada je srpska vlast uklonjena, a u pokrajini uspostavljena međunarodna uprava, Kosovo je postalo pravi raj za narkodilere i druge kriminalne strukture. Zadatak da kontrolišu ceo taj proces dobili su gospodari rata, ubice i nasilnici. Međutim, ni to nije bilo dovoljno. „Gospodari istorije" hteli su potpuno, formalno i pravno da odvoje Kosmet od Srbije.
Baš zbog toga je Zapad prešao na novu taktiku, bez obzira na to što nijedan od osam standarda koje su odredile UN nije ispunjen, a u Rezoluciji navedeno načelo „standardi pre statusa". Nova taktika je glasila: „standardi i status istovremeno". Podsećam da je 10. decembra 2003. godine specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN Hari Holkeri zvanično objavio svoj plan „Standardi za Kosovo". Taj prvi dokument je 2004. godine dopunjen zvaničnim planom za primenu standarda koji su se, kako je zabeleženo u izveštajima UN, pre svega odnosili na status Kosova. Plan za njihovu primenu je obuhvatao: funkcionisanje demokratskih institucija, sprovođenje reda i zakona, slobodu kretanja, povratak izbeglica i iseljenih lica, stabilnu i konkurentnu tržišnu ekonomiju, imovinska prava, dijalog sa Beogradom i Kosovski zaštitni korpus. Od osam tačaka primenjen je samo jedan „standard": od boraca OVK stvoren je Kosovski zaštitni korpus!
Poznat po svom „mirotvornom" radu, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari predstavio je Savetu bezbednosti UN „Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova", u javnosti poznat kao „Ahtisarijev plan".
U skladu s tim dokumentom, državnost i status Kosova uređeni su po principu „nezavisnost pod nadzorom međunarodne zajednice", to jest, „reintegracija Kosova u sastav Srbije nije moguća". Posle dugih usklađivanja sa Vašingtonom i Briselom, 17. februara 2008. godine parlament pokrajine jednoglasno je proglasio nezavisnost Republike Kosovo (RK). Novi saziv Parlamenta usvojio je 15. juna 2008. Ustav Republike Kosovo, zasnovan na osnovnim stavovima „Ahtisarijevog plana".
Bez obzira na ozbiljne pritiske SAD i članica EU, Srbija još uvek nije formalno priznala suverenitet te teritorije. Priznavanje Kosova praktično je postalo izraz lojalnosti hegemonističkoj politici Amerike i EU. Krajem 2013. godine RK je priznalo 106 država (o tome kako se to priznavanje kupuje, biće reči u sledećem poglavlju). Rukovodstvo Rusije odmah je izjavilo da će se po tom pitanju solidarisati sa Beogradom.
http://www.*********************/casopis/?id=06&br=401&cl=33
