НАТО бомбардовање Републике Српске

[RSmusliman]

DEJSTVA NATO PAKTA U BOSNI I HERCEGOVINI
I REPUBLICI SRPSKOJ​

Severnoatlanski savez tj. NATO se na prostor Bosne i Hercegovine umešao 1992. godine kada je uveo Zonu zabranjenog letenja iznad BiH. Ova odluka isključivo je bila usmerena protiv Vazduhoplovstva i Protivvazdušne Odbrane (ViPVO) Vojske Republike Srpske (VRS). Armija Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH) i Hrvatsko vijeće obrane (HVO) nisu ni posedovale vojnu avijaciju. Ovo je bila prva operacija NATO od njenog nastajanja i nosila je naziv “Deny flight” (Zabranjeni let).

Krajem 1995. godine NATO operacija je proširena na “Deliberate Force” (Odlučna snaga) - vojnu akciju koja je imala za cilj da VRS poklekne pod napadima muslimansko-hrvatske koalicije. VRS je tada kontrolisala oko 75% teritorije BiH dok je posle ove akcije procenat pao na oko 50%. Nešto manji procenat, 49%, RS je zadržala posle Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je ozvaničena i međunarodno priznata. Međutim, akcije NATO nastavljene kroz snage IFOR a kasnije SFOR čiju glavninu je činio NATO ali to je neka druga priča, jer tu više nije reč o tzv. "vazdušnim udarima" (air strikes), što je tema ovog teksta.

Obaranje četiri “Jastreba”​

Prvo vazduhoplovno dejstvo NATO pakta na VRS izvršeno je 28. februara 1994. godine. “NATO” AWACS koji je leteo iznad Mađarske, u 6:35 časova, otkrio je jugozapadno od Banjaluke grupu od šest aviona koji lete prema jugu na maloj visini. Četiri aviona su bacila osam klasičnih avio-bombi na skladište municije u Bugojnu, a dva su napala fabriku artiljerskih oruđa u Novom Travniku.

U međuvremnu NATO je reagovao slanjem para lovaca F-16C koji su opozvani sa redovne patrole iznad Hercegovine. Bez opomene i poziva na sletanje, vođa para F-16C evidecijskog broja 89-2137 je u 6:45 sati raketom AMRAAM pogodio prvi avion. U narednih par miuta na maloj visini uništena su još tri letelice sa raketama AIM-9 SIDEWINDER.

U izveštaju Ujedinjenih nacija (UN) navodi se da su oboreni laki jurišnici J-21 “Jastereb” pripadali ViPVO Vojske Republike Srpske. Zvaničnici UN su za četiri tvrdili da su poleteli sa Udbina a za ostala dva nisu znali tačno mesto uzletanja. Posmatrači UNPROFOR-a su izvestili o sletaju jednog “Jastreba” na aerodrom Udbine. U medijima je tada objavljeno da su poginuli piloti Ranko Vukmirović, Zvezdan Pešić i Goran Zarić.

Bombardovanje srpskih položaja kod Goražda​

Kasno poslepodne 10. aprila 1994. godine dva američka F-16C napala su položaje Hercegovačkog korpusa Vojske Republike Srpske na području Preljuča i Golog Vrha, dvanaest kilometara jugozapadno od Goražda. Komandant UNPROFOR-a za Bosnu i Hercegovinu, general Majkl Rouz zatražio je neposrednu vazduhoplovnu podršku na osnovu izveštaja svojih posmatrača u Goraždu koji su ga obavestili o direktnim napadima tenkova VRS na muslimanske jedinice.

Kada je napad odobren dva F-16C iz baze Avijano, skrenuta su sa redovnog patrolnog leta i upućena u rejon Goražda sa zadatkom da unište srpske tenkove T-55. Zbog lošeg vremena i nedostatka goriva, četiri klasične avio-bombe Mk.82 mase 227 kilograma, odacili su na rezervni cilj - komandno mesto artiljerije. Nisu dati precizniji podaci o rezultatima akcije.

Po pisanju nekih zapadnih čaopisa avione su navodili “posmatrači” UN iz Goražda koji su u stvari bili pripadnici specijalnih snaga britanske armije - SAS (Special Air Service).

Napadi na položaje VRS u okolini Goražda su ponovljeni 11. aprila 1994. godine. Po istoj proceduri i sa istim obrazloženjem kao i prethodog dana upućena su dva lovca bombardera F/A-18C iz eskadrile VMFA-251 mornaričkog korpusa američkih oružanih snaga, smeštene u bazi Avijano na severu Italije.

Na srpsko selo Bare odabacili su tri bombe Mk.82 od kojih se dve nisu aktivirale! Jedna istovetna bomba se iz tehničkih razloga nije otkačila sa nosača ispod krila aviona. U ponovnom naletu “Horneti” su otvorili vatru iz šestocevnog topa ”Vulkan M-61” kalibra 20mm.

Rezultati napada po NATO-u su, navodno, jedan uništeni tenk T-55, tri oklopna transportera i kamion!? Srpski vojni izvori navode dve srušene kuće, dva uništena sanitetska vozila i dva stradala bolničara.

PVO VRS pogađa NATO avion u blizini Sarajeva!​

Kroz nekoliko dana, tačnije 15. aprila, između Sarajeva i Goražda PVO VRS pogodla je franuski “Etandar IVP” 16. eskadrile francuske ratne mornarice. Sa još jednim avionom istog tipa poleteo je na izviđački zadatak sa nosača aviona “Klemanso”. Od eksplozije, rakete zemlja-vazduh “Strela-2M” teško je oštećen repni deo aviona. Pilot, kapetan korvete Pjer Klari, zahvaljujći svom velikom iskustvu uspeo je da se vrati na nosač aviona u Jadranu. Na snimku se vidi sletanje pogođene letelice na nosač aviona.

 

[RSmusliman]

Novi napadi na VRS u okolini Goražda​

General Majkl Rouz ponovo je zatražio neposrednu podršku iz vazduha 16. aprila 1994. godine. Četiri jurišna aviona OA-10A američkog ratnog vazduhoplovstva, koja su se već nalazila u vazduhu, dobila su naređenje da izvrše udar po srpskim snagama. Njihov napad je prekinut zbog loših meto-uslova i nedostatka goriva. Postoje informacije da je jedan od tih aviona pogođen i u povratku u matičnu bazu Avijano pao u more pet kilometara od italijanske obale. Američki službeni izvori nikad nisu priznali taj gubitak.

Ubrzo po odlasku OA-10A u zonu Goražda stigla su dva aviona “Si Herijer FRS.1” britanske ratne mornarice iz 801. mornaričkog skvadrona, sa nosača aviona “Ark rojal”. Pokušavali su da nađu srpski tenk - leteći nisko ispod oblaka čija je donja baza iznosila 600 metara. Neposredno po izbacivanju bombi avion sa evidencijskom oznakom XZ498 pogodila je raketa zemlja-vazduh. Pilot je iskočio iz aviona i prizemljio se na teritoriju pod kontrolom Armije RBiH.

Nakon gubitka “Si Heriera” opozvani su dalji naleti i avioni NATO-a koji su leteli ka ciljevima sa tovarima bombi vraćeni su u baze. Odluka je obrazložena pogoršanjem vremenskih uslova, teškoćama u radio-vezama i neizvesnom sudbinom oborenog pilota. Inače, on je zaklon potražio zajedno sa posmatračima UN-a, u sefu banke u Goraždu!

Bombardovanje srpskih jedinica oko Ilidže​

Prema tvrdnjama potparola UNPROFOR-a pripadnici VRS su, 5. avgusta 1994. godine, pred zoru, iz skladišta u sarajevskom naselju Ilidža uzeli jedan tenk T-55, dva oklopna transportera i samohodni protivavionski top M-18 (proizveden još u Drugom svetskom ratu!). Na helikopter “Puma” Francuske kopnene vojske, koji je pokušao da pronađe ovo oružje, navodno je otvorena vatra zbog čega se vratio u bazu UNPROFOR-a u Kiseljaku.

Kasno poslepodne usledila je odmazda NATO pakta - vazdušni napad u kome su učestvovala četiri američka OA-10A, četiri britanska “Jaguara Mk.Ia”, četiri francuska Miraža F-1CT i šest holandskih F-16A (dva u izviđačkoj varijanti). Podršku su pružala dva E-3C AWACS, jedan EA-6B za sprečavanje odgovora srpske PVO, leteći komandni centar EC-130, neidentifikovani avion za izviđanje iz vazduha i nekoliko avio-tankera.

Po službenim saopštenjima već uobičajeni razlozi, loše vremenske prilike i nedovoljna obaveštajna podrška minimizirali su efekte akcije. Tvrdi se da su dva jurišnika OA-10A uništila napuštenu samohotku M-18. Za to su utrošili 600 granata iz sedmocevnog topa GAU-8/A kalibra 30mm. Po izveštajima muslimanskih radio-stanica NATO avioni su odbačenim bombama dejstvovali po muslimanskim vojnim snagama i prouzrokovali veliki broj žrtava.

Holandska verzija događaja glasi: u 14:00 časova sa komandnog mesta vazdušnih snaga NATO-a za jugoistočnu Evropu (5. ATAF) u bazu holandskih lovaca F-16A Vilafranka upućen je zahtev da se odrede avioni za eventualne akcije tokom popodneva. U 15:55 sati sledi naređenje za poletanje. Dva aviona uzleću u 16:15 čaova. Bez uobičajene popune gorivom iz američkih tankera KC-135A lete do naznačne zone u okolini Sarajeva. Tamo susreću dva OA-10A koji su iz svoje baze Aviano poleteli 45 minuta ranije. Njihova uloga je bila da taktikom “lou end slou” - nisko i polako pronađu ciljeve i na njih navedu udarnu grupu. Kiša je ciljeve učinila gotov nevidljivim. Holandski avioni su napustili sarajevski region i uputili se na popunu gorivom iznad Jadrana. Doblili su nove ciljeve ka kojima su krenuli u 17:30 sati. Po dva OA-10A i F-16A su nastavila pretragu severno od grada. Južno je dejstvovao novopridošli par OA-10A.

Holandski avioni su na osnovu svežih izviđačkih fotografija prepoznali zadati cilj. Uočili su ga sa visine od 3600 metara kroz sloj izmaglice. Iako su bili spremni za odbacivanje bombi Mk.82, po pravilima borbenog angažovanja, morali su sačekati identifikaciju objekta napada od strane svojih osmatra~a OA-10A. Oba F-16A su preko sigurnosnog komunikacionog kanala opozvani pre izvršenja napada. Istovremeno su dva dodatna F-16A poletela iz Vilafranke.

Napad na tenkove Vojske Republike Srpske​

Dana 22. spetembra 1994. godine američki A-10A topom GAU-8/A napao je srpski tenk. Dva britanska “Jagurara GR.1” iz 41. eskadrona bacili su dve bombe mase 454kg . Povod je bilo navodno vatreno dejstvo Vojske Republike Srpske na francuske “plave šlemove”. Topovskom granatom ispaljenom iz tenka T-55 navodno je onesposobljen oklopno-izviđački automobil ERC-90F4 i ranjen jedan vojnik. Glavni štab VRS tvrdi da je meta ove NATO akcije bilo civilno stanovništvo u selu Dobraševići. NATO je upozoren da će se odgovriti napadom po ciljevima u vazduhu i na zemlji u onom trenutku kada to komandi VRS bude odgovaralo.

Srpski vojnici obaraju američki F-16!​

Tokom maja 1995. godine sprovedena su sporadična bombardovanja skladišta municije Vojske Republike Srpske. Za odmazdu su kao taoci uzet pripadnici mirovnih snaga UN-a. To je rezultiralo gotovo momentalnim prekidom bombardovanja!

Srpska PVO je raketnim sistemom “Kub” 2. juna 1995. godine oborila jedan F-16C, čiji se pilot, kapetan Skot O’Grejdi (Scott O’Grady), spasao katapultiranjem. Posle šest dana skrivanja u gustoj šumi izvučen je u akciji marinaca koju su snaga VRS pratile, ali se iz humanitarnih razloga nisu suprotstavile (ili možda zbog dogovora?). Moguće je da je ovaj avion oboren kao odmazda za prethodna bombardovanja NATO pakta. Po ovom događaju u Holivudu je 2001. godine snimljen i film "Behind enemy lines" ("Iza neprijateljskih linija").

Poslednja vazduhoplovna operacija NATO-a u BiH i RS - “Deliberate force”​

Povod za ovu akciju bio je jedan artiljerijski pogodak na pijacu u Sarajevu 28. avgusta 1995. godine. NATO je optužio VRS za tu akciju i to je poslužilo kao povod za gotovo tronedeljno bombardovanje srpskih položaja (od 30.avgusta do 14. septembra 1995. godine, sa par prekida). Kasnije se, međutim, saznalo da je granata ispaljena sa položaja ARBiH što je potvrdio i Jasuši Akaši predstavnik UN, ali tada je već bilo kasno...

Ciljevi ovog bombardovanja bilo su teško oružje, skladišta municije, komandna mesta kao i neki drugi objekti i oruđa Vojske Republike Srpske. Istovremno je pokrenuta i akcija “Dead Eye” ("Mrtvo oko") čiji je zadatak bio onesposobljavanje PVO sistema VRS.

Z. P.​

 

[Mister Sparkle]

Ja stvarno ne kontam koji vam je **** svima ovde??

 

[RSmusliman]

OPERACIJA “DELIBERATE FORCE”​

SAD su obezbedile 69% letelica za ovu akciju, i to sledeće tipove: AC-130H, A/OA-10A, BC-130H, EF-111A, F-15E, F-16C, BC-130E, KC-10, KC-135, M/HC-130P, MH-53J, EA-6B, F/A-18C, F/A-18D (ukupno 127 aviona). Takođe, korišćeni su i vazduhoplovi U-2R, RC-135, F-16C i F-15 (iz američkih baza u Velikoj Britaniji i Italiji), kao i F-14, P-3C, E-2, S-3 i HH-60 američke mornarice (US NAVY) kao i AV-8B mornaričko-desantne pešadije (USMC).

Avioni su lansirali 1.026 projektila od kojih su 708 bili precizno navođeni. Iako je vreme bilo loše, Amerikanci tvrde da su pogodili 97% planiranih ciljeva, a na 80% od njih pričinili znatnu štetu ili ih potpuno uništili. Prema rečima nekoliko generala Američke vojske (US ARMY) ovo je bila njihova do tada najuspešnija akcija, možda čak uspešnija i od one u Persijskom zalivu.

Od 3.515 avio-poletanja amerikanci su izvršili 2.318 (ili 65,9%). Za njima je Velika Britanija sa 326 poletanja ili 9,3% i Francuska sa 284 (8,1%) kao i Holandija - 198 poletanja (5,6%). Ostale zemlje članice NATO saveza imale su simboličnu ulogu: Turska 78 (2,2%), Nemačka 59 (1,7%), Italija 35 (1,0%), Španija 12 (0,3%) i druge zemlje 109 avio-poletanja ili 3,1%. Takođe, i NATO snage za vazdušno osmatranje izvršile su 96 letova što čini 2,7% od ukupnog broja.

Planovi NATO pakta za napade na Srbe​

Planiranje operacije “Deliberate force” počelo je u septembru 1994. godine kada su ministri odbrane NATO saveza, na sastanku u Španiji, razmatrali upotrebu vazduhoplovnih snaga u ratu u bivšoj SFR Jugoslaviji. NATO je do tada upotrebljavan u Republici Srpskoj Krajini, i veoma malo u Republici Srpskoj. Kampanja u RS je bila sporadična i još se nije počinjalo sa masovnijom upotrebom avijacije. Operacija “Deny Flight” nije imala većeg uticaja na operacije na kopnu.

Uporedo, planirana je i akcija “Dead Eye” kao odgovor na Protivvazdušnu odbranu Vojske Republike Srpske. Ako bi došlo do udara iz vazduha prvo bi se morali gađati komunikacione i kontrolne veze, radari za rano upozoravanje i PVO sistemi VRS.

Operacija “Deliberate Force” imala je za cilj, pre svega, snage Vojske Republike Srpske u tzv. Zonama bezbednosti Ujedinjenih Nacija (Sarajevo i Goražde) kao i teško oružje, artiljeriju, tenkove, komandna mesta i linije komunikacija.

Početak bombardovanja​

Dana 29. avgusta 1995. godine izdato je naređenje za otpočinjanje akcije. Ujutro, 30. avgusta u 2:12 časova bačene su prve bombe. U početku napadi su bili ograničneni na jugo-istočnu zonu Republike Srpske. Noću su gađani mostovi, danju skladišta municije i vojni objekti, ali nisu bombardovani administrativne zgrade.

Napad na centre PVO izvršila je mornarička avijacija, kao i avijacija mornaričko-desantnog korpusa. Uzletali su sa nosača aviona u Jadranskom moru ili iz avio-baze Avijano u Italiji. Prve noći avioni F-14 bi lansirali plotun taktičkih-vazdušnih mamaca u blizini poznatih odbrambenih položaja; a kada bi se uključili radari F/A-18 koji su se nalazili iza F-14 bi lansirali AGM-88 anti-radarske rakete. Međutim Vojska Republike Srpske iz opreza nije ni uključivala radare tako da su gubici bili mali - PVO VRS ostala je aktivna do samog završetka operacije.

Ometanje PVO vršili su avioni EA-6B i EC-130. U međuvremenu američka (USAF) komanda vojišta je uspostavila veze između snaga na zemlji i i vazduhoplovnih snaga, dok je NATO AWACS E-3 kontrolisao vazdušni saobraćaj.

Srpski PVO obara francuskog Miraža!​

Pripadnici Vojske Republike Srpske i obaraju jedan francuski Miraž-2000K u blizini Pala, verovatno “Strelom-2M”. NATO je zvaničo priznao gubitak samo tog aviona. Brojni pokušaji da se spasu članovi posade bili su neuspešni. Međutim, general-pukovnik Ratko Mladić, načelnik glavnog štaba VRS, odlučio je da pusti ove pilote posle tri meseca. Ovo je učinjeno pre svega na insistiranje rukovodstva Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, a preko šefa RDB-a Srbije Jovice Stanišića koji je i organizovao pregovore.

 

[RSmusliman]

Sve više bombi pada na Srpsku​

Drugi dan bombardovanja bio je sličan prvom, s tim što je gađano manje ciljeva. Rukovodstvo Republike Srpske je prihvatlio da se teško oružje povuče na 12 milja izvan Sarajeva, a NATO je odlučio da dozvoli 24-časovni prekid dejstava da bi se pokrenuli pregovori. Postignut je dogovor da se daju četiri dana da VRS povuče teško oružje iz tzv Zone bezbednosti.

Međutim, 5. septembra 1995. godine zvaničnici NATO saveza su izjavili da Srbi nisu ispunili dogovor, odnosno da je oružje samo premešteno na nove lokacije unutar tzv. Zone bezbednosti, ali ne i izvan nje. Navodno su bespilotne letelice NATO pakta Predator i Hanter snimile takvu situaciju na terenu. NATO je naredio obnovu napada! Akcije su izvedene na znatno više skladišta municije, vozila VRS kao i protiv ciljeva na koje je trebalo ponoviti dejstva.

Slični mete su gađane 6. i 7. septembra, ali su dodati i mostovi i uski prolazi. Ideja je bila da se Vojska Republike Srpske istera na puteve, gde bi ih lako kontrolisali bespilotnim letelicama i izviđačkim avionima.

Sledećih dana šema napada je nastavljena po ustaljenoj matrici, ali su gađane mete u severo-zapadnom delu Republike Srpske. Početna lista ciljeva pripremljenih za “Deliberate Force” bila je u više od 80% ispunjena i pravljena je nova. Na toj novoj listi su se nalazile trafo stanice i fabrike, kao i rafinerije u Brodu i Modriči.

Dana 9. septembra 1995. godine dejstvovano je po PVO sistemima u severo-zapadnoj zoni Republike Srpske (banjalučki region). Kanije tog dana bilo je izveštaja da Vojska Republike Srpske kreće sa povlačenjem snaga.

Kraj kampanje​

Zvaničnici NATO pakta su 10. septembra u Beogradu vodili pregovore sa general-pukovnikom Ratkom Mladićem, načelnikom glavnog štaba Vojske Republike Srpske, uz posredovanje rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srbije. Međutim, ovi pregovori nisu dali konkretne rezultate tako da je bombardovanje nastavljeno. Tog dana je gađan radarski kompleks VRS u blizini Banjaluke (Lisina).

Napadi su prekinuti 12. i 13. spetembra, navodno zbog lošeg vremena. Već 14. septembra 1995. godine postignut je dogovor da Vojska Republike Srpske ipak povuče teško oružje iz tzv. Zone bezbednosti, što je i učinjeno zaključno sa 17. septembrom.

Bombe i rakete bačene na Republiku Srpsku​

U akciji “Deliberate Force” 60% bombi koje je NATO bacio bile su precizno vođene. Najviše je korišćena laserski-vođena bomba GBU-10 (2.000lb) - 303 komada (29,5% od ukupno bačenih). zatim, 215 (21,0%) laserski-vođenih bombi GBU-16 (1.000lb), 125 GBU-12 od 500lb (12,2%). Bačeno je i samo 6 (0,6%) GBU-24 od 2.000lb, takođe laserski vođenih bombi.

Upotrebljene su i samo četiri (0,4%) AS30L, laserski vođene rakete vazduh-zemlja, kao i 10 komada ili 1,0% vođenih raketa SLAM EO/IR. Lansirano je devet komada (0,9%) EO/IR vođenih raketa GBU-15 (2.000lb). Nama dobro poznatih projektila AGM-65 Meverik EO/IR vođenih (koje je posedovala VRS, a i danas ih koristi Vojska Srbije) ispaljeno je 23 (2,2%). Lansirano je i 13 krstarećih projektila Tomahavk (1,3%). Znači, ukupno je ispaljeno 708 precizno vođenih bombi i raketa što čini 69% od ukupo izbačenih.

Nepreciznih oružja upotrebljeno je 318 komada (31,0%). Najviše su korišćene bombe Mk.82 (500lb) - 175 komada (17,1%), zatim Mk.83 (1.000lb) - 99 komada ili 9,7 %, kao i Mk.84 od 2.000lb - 4,1% odnosno 42 komada i dve CBU-87 što čini 0,2%.

Posledice...​

Operacija “Deliberate Force” je predstavljala poslednju vazduhoplovnu akciju NATO pakta protiv Srba u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj. NATO se kroz IFOR i kasnije SFOR “umešao” u prilike u BiH i RS i preuzeo potupnu kontrolu nad vojnim pitanjima.

Po “Mirovnom sporazumu iz Dejtona" sve strane u BiH bile su dužne da isključe radare i ne smeju da ih uključuju bez odobrenja komandata multinacionalnih-mirovnih snaga. Takođe, zabranjeni su i svi vojni letovi uključujući i klipne avione i vojne helikoptere. Od tada je avijacija VRS bila prizmeljena, a PVO sistemi i radari isključeni. Tako je i danas, NATO suvereno kontroliše vazdušni prostor cele Bosne i Hercegovine, a Oružane snage BiH nemaju niti planiraju da imaju mlaznu avijaciju.

Može se zaključiti i da je “Deliberate force” bila uvod u operaciju “Allied force” ("Združne snage") koja je trajala 78 dana, od 24. marta do 10. juna 1999. godine, a koja je građanima Savezne Republike Jugoslavije (tj. Srbije i Crne Gore) poznatija kao operacija “Milosrdni anđeo”. Kontrolom vazdušnog prostora i teritorije BiH i Republike Hrvatske potencijalnom agresoru su obezbeđeni najvažniji pravci za napad na SR Jugoslaviju.

Z. P.​

 

[Kor]

Е нека си им ово рекао. Маса људи у Србији о овоме нема појма.

Иначе код Горажда су погинула два медицинара и уништено санитетско возило пошто их је савршена НАТО техника класификовала као легитимни војни циљ. Толико о хуманистима из евроатланских организација.

Ако Србија којим случајем уђе у нато, ја узимам пушку и идем у шуму.

 

[Kurtalici]

Дивим се браћи Србима из Републике Српске на овоме,сами против Хрвата,Муслимана и целог запада,Америке и Нато-а!!!Поздрав из Новог Сада за Републику Српску и да за коју годину будемо у једној држави која ће се звати никако другачије него СРБИЈА!

 

[Акај]

Све је то океј, али из мени непознатих разлога, Речке је установио праксу по којој се овакве и сличне теме закључавају или пребацују на "Политику".

 

[Kor]

Pa.... Rechke mi je jednom rekao zasto to radi. U temama iz nedavne proslosti jako cesto dolazi do zucnih rasprava sa mnogo negativnog naboja. Mislim da je u pravu. Medjutim, isto mislim da bi neke teme trebalo ostaviti da postoje ali ih strogo moderirati i izbacivati postove koji sire mrznju i sl tome. Sve dok toga nema mislim da teme ne bi trebalo dirati.

 

[Marty Misterija]

ВРС ЈЕ ХЕРОЈСКИ ОДРАДИЛА СВАКИ ЗАДАК, ПА И БОРБУ СА НАТО НАЦИСТИМА!

 

[GolubBabic]

NATO pakt protiv SRBA u građanskom ratu- Rep.Srpska Krajina-”Oluja” – vazdušni rat


Kako su se zaoštravale borbe u građanskom ratu na tlu ex. SFRJ i vojničke pobjede Srba na terenu bile sve brojnije, rukovotstvo i pilitički vrh NATO je uvidjevši da će Hrvati i Muslimani biti poraženi od SRBA, odlučio je da se otvoreno umiješa i podrži hrvatsko – muslimansku koaliciju otvorenim vojnim udarima po srpskim ciljevima. Tim činom NATO se svrstao na stranu Hrvata i Muslimana u ratu protiv Srba, korigujući krajni ishod rata, koji bi bez NATO pomoći bio okončan vojničkom pobjedom Srba.


Naoraužavanje Hrvata i Muslimana zapadnim oružjem ili oružjem nabavljenim iz istočnih zemalja u kojima je NATO postavio svoje marionetske režme, nije bio dovoljan da Muslimani i Hrvati iako brojniji i logistički potpomognuti ostvare vojnu premoć. Ratna avijacija najbogatijih zemalja NATO je stavljena u funkciju sa jednim ciljem…POMOĆI HRVATSKO – MUSLIMANSKOJ koaliciji da poraze Srpsku vojsku na terenu. Kako je to išlo hronološki, opisano je ovdje:

Dejstva NATO pakta po Srbima u Republici Srpskoj Krajini

Dejstva Severnoatlantsko saveza protiv Republike Srpske Krajine (RSK) otpočela su nešto kasnije nego ona protiv bosanskih Srba. Prva meta je bio aerodrom Udbina, verovatno zato što se sumnjalo da su sa njega poletali avioni koji su bombardovali položaje muslimanskih snaga u Bosni i Hercegovini (ABiH).


NATO je uzeo učešća i u daljim napadima na RSK sve do njenog uništenja u leto 1995. godine.
Protivvazdušna odbrana (PVO) Srpske Vojske Krajine (SVK) nije imala velikog uspeha u dejstvima. Po zvaničnim podacima nijedan avion NATO pakta nije oboren, mada je oboreno nekoliko hrvatskih aviona.


Međutim, po nezvaničnim podacima do kojih smo došli od bivših pripadnika PVO SVK, nekoliko aviona NATO pakta je teško oštećeno. Reč je o jednom oštećenom A-10 i o jednom teško oštećenom F-15 (pogođenom prilikom bombardovanja aerodroma Udbine). Moguće je da je bilo još lakše ili teže oštećenih letelica NATO.

I akcija – Bombardovanje aerodroma Udbina

Dana 21. novembra 1994. godine NATO je izveo ograničeni vazdušni udar na aerodrom Udbina u kome je učestvovalo trideset i devet američkih, holandskih, francuskih i britanskih aviona iz četiri vazduhoplovne baze NATO u Italiji. Nepojavljivanje turskih aviona objašnjeno je gustom maglom na aerodromu Gedi, odakle poleću na zadatke iznad bivše Jugoslavije.


Prva na udaru bila je PVO aerodroma naoružana protivavionskim topovima Bofors L-70 kalibra 40mm i raketamaKub-M. Američki avioni za elektronsko ratovanje EF-111, praćeni sa dva holandska F-16A privukli su pažnju radara PVO SVK na koje su F/A-18D korpusa mornaričke pešadije ispalili protiv-radarske rakete HARM. Na raketne lansere i protiv-avionske topove francuski i britanski Jaguari su izbacili kasetne bombe BL-755 Beluga i CBU-87/B. Napad na pistu, rulne staze i spojnice izvršili su F-15E sa laserski vođenim bombama i dva holandska F-16A sa četiri klasične avio-bombe Mk.84 mase 907 kilograma. Rezultate napada su snimili francuski izviđači Miraž F-1CR i holandski F/R-16A. Lovačku zaštitu akcije pružali su deset američkih F-16C i dva francuska Miraža 2000C. Svoj doprinos dala je i flota avio-tankera, AWACS-a i leteći komandni centar EC-130E.


Interesantno je da su sutradan, 22. novembra, na dva Si heriera FRS.1 iz 800 skvadrona britanske ratne mornarice ispaljene dve rakte Volhov u blizini Otoke. Rakete nisu pogodile svoje ciljeve i uništene su samolikvidatorom. Ova akcija PVO Srpske Vojske Krajine verovatno je bila isprovocirana bombardovanjem aerodroma Udbine.

II akcija – Bombardovanje položaja PVO SVK

Dana 23. novembra 1994. godine 24 aviona NATO pakta su u 10:30 časova za odmazdu (verovatno zbog gađanja Herijera) napali položaje PVO SVK u okolini Krupe, Otoke i Dvora. Trideset i dva aviona su učestvovala u ponovljenom napadu u poslepodnevnim časovima.



Interesantno je da su ove akcije izvedene gotovo sinhronizovano sa akcijama regularne Hrvatske Vojske (HV), Hrvatskog Vijeća Obrane (HVO) i Armije Bosne i Hercegovine (ABiH), tačnije njenog 5-korpusa iz Bihaća. Naime, pripadnici 5-korupusa ABiH su tada pokrenuli veliku ofanzivu koju su srpske snage (VRS zajedno sa jedinicma SVK) ipak uspele da slome. Tokom borbi u području Bihaća i Cazinske krajine Srbi su koristili i avijaciju (avione “Orao”), mada to nikada nije zvanično potvrđeno.


Predstavnici NATO pakta su izjavili da su ovi napadi odmazda međutim, teško je u to poverovati jer se u isto vreme odvijala hrvatsko-muslimanska ofanziva na gotovo svim frontovima. A u akcijama oko Bihaća učestvovale su i jedinice SVK, tako da su ova bombardovanja verovatno bila upozorenja Srbima iz Krajine sta ih čeka. Severnoatlantski savez je i ovaj put kao i mnogo puta pre, i još vise puta posle, bio samo vazdušna podrška srpskim neprijateljima, samo to i ništa drugo.

III akcija – Bombardovanje položaja SVK

Novi udari NATO-a na Srpsku Krajinu izvedeni su 23. novembra 1994. godine, u tri navrata,
u 19:05, 20:20 i 21:45 časova u području Ripča, Krupe, Drvara i Petrovca (gađan je i deo teriorije Republike Srpske). Na napadačke avione su ispaljene rakete sa PVO sistema Kub, ali nisu poznati rezultati dejstva PVO.

IV akcija – Asistencija NATO pakta pri operaciji Oluja

U operacijama Hrvatske Vojske (HV) protiv SVK u Zapadnoj Slavoniji (akcija Bljesak) nije bilo asistencije avijacije NATO. Međutim pri otpočinjanju operacije Oluja (u avgustu 1995. godine) NATO pakt je pružio indirektnu podršku jedinicama HV. To je i bila poslednja akcija protiv Srba u Krajini jer je ubrzo prestala da postoji RSK.


Nije saopšten tačan spisak ciljeva, ali je poznato da je NATO gađao centre veze, radare, PVO sisteme, komandna mesta, kao i repetitore srpske televizije.

Ovo je i dokaz da je hrvatska tzv. “vojno- redarstvena” operacija “Oluja” bila bez podrške NATO osudjene na propast. Danas je Hrvatska član NATO saveza iako je neformalno to bila još od vremena kada su se NATO avioni uključili u genocid protiv SRBA na prostoru ex.SFRJ.


http://avijacija.com/?attachment_id=1075

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Ne znam šta će ova tema na Istoriji..?

 

[GolubBabic]

Ne znam šta će ova tema na Istoriji..?

pa valjda je ovo istorija ...mada i danas je ovo mnogo aktuelno

 

[nenad1978]

Jeste istorija ali škakljiva tj. još uvek nisu sasvim smirene strasti da bi se objektivno raspravljalo.
Jedino da prosledimo temu nekim indijancima pa da onda oni objektivno raspravljaju na osnovu činjenica.

Neko bi se hvalio o srpskom uspehu poput Miloševića koji je pobedio NATO a ja bi pričao o neuspehu.
Mrtvi, ranjeni, osakaćeni, hiperinflacija, trajna ekonomska osakaćenost i na kraju ništa nije postignuto.

 

[Kor]

Ukoliko slicne stvari o "podvizima branitelja u borbi protiv velikosrpske agresije" mogu da se nadju u skolskim udzbenicima istorije u nekim exYU republikama, moze i ovo da se nadje ovde jer nije rec o oplitici vec se nabraja nesto sto se desilo pre 18 godina a to je ipak proslost a ne sadasnjost.

 

[Ghostbuster]

General Monojlo Milovanović spominje da je VRS tijekom rata srušila 28 borbenih aviona NATO pakta. Inače, radi se o generalu koji je trebao zamijenit Mladića mnogo puta i bio mu je desna ruka pa ne mogu vjerovat da takve gluposti može iznosit.

Od 40-te minute

 

[bubica74]

Bio sam bombardovan direktno 1995. Danas sa ove tačke zaključujem da je bombardovanje ubrzalo pregovore i sluzilo kao još jedan pritisak na RS da bude popustljivije u pregovorima.
Koliko ja znam, od 1992 do 1995 PVO Republike Srpske je oborio 3 aviona NATO: F-16 1994 Krajina,Si-Harijer 1995 Goražde i Miraž 1995-Pale. Oboreno je dosta bespilotnih letilica i najvjerovatnije oštećeno dosta aviona, koji su se uspjeli vratiti na nosače.
Oboreno je i 3 hrvatska aviona, muslimanska 2 ili 3 helikoptera, a zanimljivo je da je NATO oborio i 2 hrvatska aviona iznad BiH.

 

[Isus33]

Poznajem covjeka koji je oborio avion kod Gorazda. Pripadao je Trecoj sarajevskoj brigadi u kojoj sam i ja bio. General Mladic je bio pored njega kada je ovaj gadjao avion.

Sam sam bio svjedok bombardovanja naseg magacina municije u Jahorinskom potoku kod Pala, telekomunikacijskog releja na Ravnoj planini (izmedju Romanije i Jahorine) i fabrike municije PRETIS u Vogosci. Prva dva dogadjaja su se odigrala u proljece 1995., mislim u aprilu a treci pocetkom septembra iste godine. Strasna iskustva. Neponovilo se.

 

[svarozic]

General Monojlo Milovanović spominje da je VRS tijekom rata srušila 28 borbenih aviona NATO pakta. Inače, radi se o generalu koji je trebao zamijenit Mladića mnogo puta i bio mu je desna ruka pa ne mogu vjerovat da takve gluposti može iznosit.

Od 40-te minute

To vjerovatno uključuje i bespilotne letjelice... VRS je bila veoma ozbiljna armija i jedina u posljednjih 20-30 godina koja je uhvatila 2 živa NATO pilota... i kad je probijen koridor 92. i pobijeđena hrvatska vojska mogli smo komotno da ćeramo do Beča...

 

[Bastiani]

Bio sam bombardovan direktno 1995. Danas sa ove tačke zaključujem da je bombardovanje ubrzalo pregovore i sluzilo kao još jedan pritisak na RS da bude popustljivije u pregovorima.
Koliko ja znam, od 1992 do 1995 PVO Republike Srpske je oborio 3 aviona NATO: F-16 1994 Krajina,Si-Harijer 1995 Goražde i Miraž 1995-Pale. Oboreno je dosta bespilotnih letilica i najvjerovatnije oštećeno dosta aviona, koji su se uspjeli vratiti na nosače.
Oboreno je i 3 hrvatska aviona, muslimanska 2 ili 3 helikoptera, a zanimljivo je da je NATO oborio i 2 hrvatska aviona iznad BiH.

Na koje avione misliš?

General Monojlo Milovanović spominje da je VRS tijekom rata srušila 28 borbenih aviona NATO pakta. Inače, radi se o generalu koji je trebao zamijenit Mladića mnogo puta i bio mu je desna ruka pa ne mogu vjerovat da takve gluposti može iznosit.

I Pavković je pričao priče o 70-80 oborenih NATO-aviona 1999.

Mogućne su i druge stvari. Radarski sistem prepoznaje neke ispaljene projektile kao pogotke, iako to nisu pogoci nego elektronska obmana. Ili možda i jesu pogoci, ali su ti avioni ipak uspeli da se vrate u baze. Možda oni broje te radarske zapise kao oborene avione.

Slažem se da je glupo.

 

[bigboss537]

Помаже Бог свима...

Циљ настанка профила и странице ВРС на фејсбуку је чување угледа и достојанства као и оживљавање успомене на Војску Републике Српске, која је 1992-1995 дала огроман допринос у одбрани свог народа, и стварања Републике Српске као равноправног ентитета у БиХ... Да млађи нешто науче што ће да цијене и поштују...
Код нас можете да погледате велики избор фотографија јединица ВРС од 1992. до 2005. године.Такође можете наћи код нас и велики избор оригиналних фотографија амблема ратних јединица ВРС.
Придружите нам се и помозите нам да унаприједимо и побољшамо садржај и информације о ВРС...
НАПОМЕНА:
Код нас је забрањено постављање коментара и постова који распирују било који облик мржње, као и увредљиве коментаре и псовке.Наш непријатељ у Одбрамбено-отаџбинском рату је имао свој назив Армија Реп. БиХ (АРБиХ), ХВО, ХВ, ТО БиХ, ПЛ БиХ, ХОС, НАТО...а не балије, усташе, турци, исламисти, фашисти...
Добродошли...

Наш профил на фејсбуку:https://www.facebook.com/profile.php?id=100003605595007
Наша страница на фејсбуку:https://www.facebook.com/vojskars

 

[leki1]

A kako da nazovemo one koji su postavili blokadu na Drini, kojim imenom njih da oslovimo? I oni su na neki nacin bili pasivan neprijatelju jednom trenutku.

 

[Isus33]

A kako da nazovemo one koji su postavili blokadu na Drini, kojim imenom njih da oslovimo? I oni su na neki nacin bili pasivan neprijatelju jednom trenutku.

U doba blokade ja sam radio na vezi. Civilne veze sa Srbijom su bile prekinute pa smo mi putem vojnih veza i u RS-u i u Srbiji spajali civilne telefone sa obje strane Drine uzevsi mnogo sevapa povezujuci muzeve sa zenama, roditelje sa djecom, razdvojene familije... Srecom da to nije dugo potrajalo. Razum je ipak preovladao.

 

[Konstantin Veliki]

Ovo je vise tema za pdf politika.

 

[mr Kiza]

Mozda ne bi bilo lose da pored facebook stranice uradite i neku internet prezentaciju.