https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=08&nav_id=1538823
"
NATO bombardovanje: Noć kada je Amerika pogodila ambasadu Kine u Beogradu
CIA je tvrdila da je greška u mapiranju, ali Kina nikada nije poverovala da je bombardovanje bilo nesrećan slučaj.
IZVOR: BBC SREDA, 8.05.2019. | 08:04 ->
13:57
Podeli
Za Liua Minfua - penzionisanog pukovnika Narodnooslobodilačke vojske poznatog po tvrdokornim stavovima prema Americi - bombardovanje ambasade bio je samo deo niza događaja koji dokazuju da je Amerika povela "novi Hladni rat protiv Kine".
"To je bilo potpuno namerno. Bilo je ciljano, planirano bombardovanje, a ne nesrećni slučaj."
Kina je za bombardovanje dobila 28 miliona dolara odštete od SAD-a, ali je morala da vrati skoro tri miliona dolara za štetu načinjenu američkom diplomatskom posedu u Pekingu i na drugim mestima. SAD je platila još 4,5 miliona dolara porodicama stradalih i ranjenih.
...
...
Navodeći izvore iz NATO-a, oni su pisali da je ambasada korišćena kao stanica za reemitovanje u komunikaciji Jugoslovenske vojske i zbog toga bila skinuta sa liste zabranjenih meta. Američka državna sekretarka Medlin Olbrajt nazvala je tu priču "besmislicom", dok je britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk rekao da "ne postoji nijedan jedini dokaz" koji bi to potkrepio.
Ali, dve decenije kasnije, Jens Holso, dopisnik
Politikena za Balkan od 1995. do 2004. godine, i Džon Svini, bivši novinar
Obzervera a sada BBC-ja, rekli su da i dalje stoje iza izveštaja koji tvrde da je bombardovanje bilo namerno.
Holso kaže da ga je na istragu najpre navelo to što je Džordž Tenet javno izjavio da satelitski snimci nisu pokazivali nikakve znake da se radi o ambasadi - "nije bilo zastava, nije bilo grbova, nije bilo jasnih obeležja" - a istina je da su postojala sva tri.
Jedan od njegovih izvora - na vrlo visokom položaju u danskoj vojsci - bio je spreman da zvanično i javno potvrdi da je bombardovanje bilo namerno, rekao je on. "Onda se odjednom predomislio i rekao da ako mi prozbori još koju reč o ovome ne samo da rizikuje da dobije otkaz, već i da bude krivično gonjen."
Holso je rekao da je u to vreme bilo očigledno da je postojala vojna saradnja između Srba i Kineza - i da je rođenim očima video kako vojna vozila ulaze u Kinesku ambasadu i izlaze iz njih.
Američki zvaničnici su za
Njujork Tajms rekli da su posle bombardovanja saznali kako je ta ambasada bila najznačajnija kineska platforma za sakupljanje obaveštajnih podataka u Evropi.
Ren Baokai je preživeo i kasnije dobio čin generala. On je odbio intervju sa BBC-jem, rekavši da je sada u penziji.
Kineski ambasador koji je za dlaku preživeo napad, Pan Žanlin, negirao je u knjizi koju je napisao da je ambasada korišćena za reemitovanje i da je Kina, u zamenu, dobila delove američkog nevidljivog lovca F-117, kog su srpske snage oborile u ranoj fazi NATO bombardovanja.
BBC
Naširoko se veruje da Kina zaista jeste došla do delova aviona kako bi proučila njegovu tehnologiju. Takođe se spekuliše da je Kina iskoristila vazdušne napade NATO-a da bi testirala tehnologiju za otkrivanje nevidljivih bombardera koje je inače nemoguće otkriti.
Ali čak i ako su sve te priče istinite - ostaje pitanje: da li bi Amerika zaista rizikovala da namerno bombarduje ambasadu Kine?
Konsenzus ne postoji čak ni među insajderima iz bivše Jugoslavije. Jedan bivši oficir vojne kontraobaveštajne službe rekao je za BBC kako smatra da je bombardovanje bilo namerno i da je objašnjenje CIA-e smešno, dok je jedan drugi, penzionisani pukovnik, rekao da veruje u priču Amerikanaca.
"Kad se desi nešto loše, svi veruju da mora da postoji neki tajni razlog za to - da se nije radilo o brljotini već o teoriji zavere", rekao je bivši portparol NATO-a Džejmi Šej. "Mislim da je to potpuna glupost - bilo je to omaška u čitanju mapa i veoma ozbiljna greška."
Jednog sunčanog dana krajem aprila, više od desetine svežih buketa cveća našlo se uredno složeno kraj spomen ploče, ali je Šen Hong i dalje osećao potrebu da ih presloži. On redovno dolazi na mesto bombardovanja ambasade, da ukaže poštu prijateljima koji su poginuli. Ali ovih dana je tamo retko sam.
Autobusi puni kineskih turista pristižu svaki dan da razgledaju spomenik i statuu kineskog mudraca i filozofa Konfučija koji se nalazi u blizini.
Mladi kineski par, Žang i He, došli su u Beograd na medeni mesec i odlučili da posete spomenik. Otprilike su istog godišta kao i Hsu Singhu i Žu Jing kad su stradali 1999. godine. "Ovde je poginulo troje naših zemljaka. Znamo za to otkako smo bili deca i došli smo to da vidimo", rekao je He.
Jang, vodič koji predvodi tridesetak sredovečnih kineskih turista na dvonedeljnoj autobuskoj turneji kroz Balkan, rekao je da je lokacija ambasade obavezna stanica. "Našu ambasadu su uništili Amerikanci. Svaki Kinez zna za to."
Na mestu nekadašnje ambasade gradi se jedan od najvećih Kineskih kulturnih centara u Evropi/Lazara Marinković/BBC
Na mestu nekadašnje ambasade gradi se jedan od najvećih Kineskih kulturnih centara u Evropi/Lazara Marinković/BBC
Kina 1999. godine nije bila ekonomska, tehnološka i vojna sila kakva je danas. Bila je usredsređena na to da se obogati i spoljna politika nije bila dominantna. Ali 20 godina kasnije, ova zemlja sedi za glavnim stolom sa Amerikancima i njene ambicije širom sveta to odražavaju.
Lokacija ambasade u Beogradu pretvara se u Kineski kulturni centar koji će biti jedan od najvećih u Evropi. Teško može da vam promakne simbolika: poprište nacionalnog poniženja i tragedije koju je izazvao Zapad se iznova rađa, kao svetli spomenik veličanstvenoj istoriji Kine.
To je znak da Peking ne planira skorije da zaboravi bombardovanje koje mu omogućuje da Ameriku predstavi kao imperijalističku supersilu koja želi da naudi Kini. Diplomate koje su radile u Pekingu kažu da se ovaj događaj još uvek redovno poteže u razgovorima.
Lazara Marinković/BBC
BBC
Ali čak i oni koji su pozivali na momentalnu odmazdu 1999. godine danas shvataju da je prava sreća da se reakcija Kine nije otela kontroli: nije ubijen nijedan Amerikanac. a sporazum o kompenzaciji omogućio je Pekingu da podvuče crtu - mada veoma tanku - ispod tog incidenta.
"Bili smo zemlja sa najbržom stopom razvoja, naša ekonomija je svake godine rasla dvocifreno. Da smo sa tim tada zastali zbog rata, mnogo bismo izgubili", rekao je Šen dok se još jedna grupa turista približavala spomen ploči.
"Po prirodi, ja sam radikalan. Uvek sam više za rat nego za razgovor. Ali kada se danas osvrnem, vidim da su to dobro uradili. Jer sada možemo da budemo na ravnoj nozi sa Amerikancima."
Dodatno istraživanje: Elen Đin
BBC
Ali čak i oni koji su pozivali na momentalnu odmazdu 1999. godine danas shvataju da je prava sreća da se reakcija Kine nije otela kontroli: nije ubijen nijedan Amerikanac. a sporazum o kompenzaciji omogućio je Pekingu da podvuče crtu - mada veoma tanku - ispod tog incidenta.
"Bili smo zemlja sa najbržom stopom razvoja, naša ekonomija je svake godine rasla dvocifreno. Da smo sa tim tada zastali zbog rata, mnogo bismo izgubili", rekao je Šen dok se još jedna grupa turista približavala spomen ploči.
"Po prirodi, ja sam radikalan. Uvek sam više za rat nego za razgovor. Ali kada se danas osvrnem, vidim da su to dobro uradili. Jer sada možemo da budemo na ravnoj nozi sa Amerikancima."
Dodatno istraživanje: Elen Đin"
https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=08&nav_id=1538823
