Izgovaraš reči... Usahlim glasom...
Dozivaš k sebi neznana polja...
Uz mećavu blediš sa prolaznim časom...
Dok s fijukom vetra ne pogasne volja...
Tumaraš još uvek hodnikom stranim.
U gomili drugih i tvoje su seni...
I slabašan staješ pred jadima znanim...
Dok umornu dušu učmalost pleni.
Samo si sanjar. Miriš se s time.
Ogromna krila vuku te k plavom...
Pomalo srećan... Ali potišten svime...
Zaborav želiš... I praštaš se s javom...
Razlgedaš slike odmaklih doba...
Osmeh na njima pokušavaš sresti...
Dozivaš eho iz davnašnjih soba...
Smisao tražiš od zgažene svesti...
I u crtama grubim starih portreta...
Smejuljak se vidi na raspalom platnu...
Opaža boja drugačijeg sveta...
Sad kad su mračne zamenile zlatnu...
Dozivaš k sebi neznana polja...
Uz mećavu blediš sa prolaznim časom...
Dok s fijukom vetra ne pogasne volja...
Tumaraš još uvek hodnikom stranim.
U gomili drugih i tvoje su seni...
I slabašan staješ pred jadima znanim...
Dok umornu dušu učmalost pleni.
Samo si sanjar. Miriš se s time.
Ogromna krila vuku te k plavom...
Pomalo srećan... Ali potišten svime...
Zaborav želiš... I praštaš se s javom...
Razlgedaš slike odmaklih doba...
Osmeh na njima pokušavaš sresti...
Dozivaš eho iz davnašnjih soba...
Smisao tražiš od zgažene svesti...
I u crtama grubim starih portreta...
Smejuljak se vidi na raspalom platnu...
Opaža boja drugačijeg sveta...
Sad kad su mračne zamenile zlatnu...
