Porodično nasilje nad ženama: Prepoznajte obrasce ponašanja i potražite pomoć
(original teksta: https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/adult-health/in-depth/domestic-violence/art-20048397 ; prevod je delimično izmenjen i prilagođen našem podneblju)
Vaš partner se izvinjava i kaže da se ponašanje kojim vas je povredio neće ponavljati – ali vi se plašite da hoće. Povremeno se pitate da li umišljate da je to nasilje, iako je emotivni ili fizički bol realan. Ako vam ovo zvuči poznato, možda ste žrtva porodičnog nasilja.
Kako prepoznati porodično nasilje
Porodično nasilje – kao i nasilje u partnerskim odnosima – javlja se među ljudima u bliskim odnosima. Porodično nasilje može imati mnoge oblike, uključujući emotivno, seksualno i fizičko nasilje, kao i pretnje nasiljem. Nasilje od strane partnera može da se desi svakome, ali je porodično nasilje obično usmereno prema ženama. Porodično nasilje može da se desi u heteroseksualnim kao i u homoseksualnim odnosima.
Nasilni odnosi uvek uključuju neravnotežu moći i kontrole. Nasilnik koristi zastrašujuće, uvredljive reči i ponašanje da bi kontrolisao partnera.
Porodično nasilje nije lako prepoznati na početku. Dok su neki odnosi očigledno nasilni od početka, nasilje obično počinje suptilno i vremenom se pogoršava.
Možda ste žrtva porodičnog nasilja ako ste u vezi sa nekim ko:
- vas naziva raznim pogrdnim imenima, vređa i ponižava
- vas sprečava ili obeshrabruje da radite ili školujete se, ili da viđate svoju porodicu i prijatelje
- pokušava da kontroliše način na koji trošite novac, gde idete, lekove koje uzimate i kako se oblačite
- se ponaša ljubomorno ili posesivno, ili vas konstantno optužuje da ste neverni
- postaje agresivan kada koristi alkohol ili narkotike
- vam preti nasiljem ili oružjem
- vas udara, šuta, gura, šamara, davi ili na bilo koji drugi način povređuje vas, vašu decu ili vaše ljubimce
- vas primorava na seksualne odnose ili uključuje u seksualne odnose protiv vaše volje
- vas krivi za njegovo ili njeno nasilno ponašanje ili vam govori da ste to zaslužili
Ako ste u istopolnoj vezi ili ako ste biseksualni ili transrodni, takođe možete doživljavati nasilje ako ste u vezi s nekim ko:
- preti da će odati vašim prijateljima, porodici, kolegama ili okolini vašu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet
- vam govori da vam vlasti neće pomoći zbog vaše seksualnosti ili rodnog identiteta
- pravda nasilje dovodeći u pitanje vašu seksualnost ili rodni identitet
Trudnoća, deca, članovi porodice i porodično nasilje
Ponekad porodično nasilje počinje – ili se pogoršava – za vreme trudnoće. Porodično nasilje ugrožava zdravlje vas i vaše bebe. Opasnost postoji i nakon što je beba rođena.
Čak i ako vaše dete nije žrtva nasilja, samo svedočenje porodičnom nasilju može biti štetno. Deca koja odrastaju u nasilnim domovima će češće biti žrtve nasilja i imati probleme u ponašanju u odnosu na ostalu decu. Kao odrasli, veća je verovatnoća da će biti nasilni ili misliti da je to normalan deo odnosa.
Možda brinete da će, ako kažete istinu, to dovesti u još veću opasnost vas, vašu decu ili druge članove porodice – i da to može rasturiti vašu porodicu. Ali, traženje pomoći je najbolji način da zaštitite sebe i one koje volite.
PREKINITE ZAČARANI KRUG
Ukoliko se nalazite u nasilnoj situaciji, možda ćete prepoznati sledeći obrazac:
- nasilnik vam preti nasiljem
- udara vas
- izvinjava se, obećava da će se promeniti i nudi vam poklone
- ciklus se stalno ponavlja
Što duže ostajete u nasilnom odnosu, veća je cena koju plaćate fizički ili emocionalno. Možete postati depresivni ili anksiozni, ili možete početi da sumnjate u svoju sposobnost da se brinete o sebi. Možete se osećati bespomoćno ili ukopano.
Takođe se možete pitati da li je nasilje vaša krivica – to je čest uzrok konfuzije kod osoba koje doživljavaju porodično nasilje i čini da se još teže odlučuju da potraže pomoć.
NE PREUZIMAJTE KRIVICU
Možda niste spremni da tražite pomoć zato što verujete da ste, u najmanju ruku, delimično krivi za nasilje u odnosu. Razlozi mogu biti:
- Vaš partner krivi vas za nasilje u vašoj vezi. Nasilni partneri retko preuzimaju odgovornost za svoje ponašanje.
- Vaš partner ispoljava nasilničko ponašanje jedino prema vama. Nasilnici obično jako brinu o spoljašnjoj predstavi i mogu delovati vrlo šarmantno i stabilno ljudima oko vas. To može prouzrokovati da verujete da njegovo ili njeno ponašanje može da se objasni jedino nečim što ste vi uradili.
- Terapeuti i zdravstveni radnici s kojima se sastajete nasamo ili zajedno sa partnerom nisu detektovali problem. Ukoliko im niste rekli ništa o nasilju, moguće je da će registrovati samo nezdrave obrasce u vašem razmišljanju ili ponašanju. To može dovesti do pogrešne dijagnoze. Na primer, oni koji su preživeli partnersko nasilje mogu razviti simptome koji podsećaju na hronična oboljenja kao što su sindrom iritabilnog creva ili fibromialgija. Izloženost partnerskom nasilju takođe povećava rizik od poremećaja mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).
- Usprotivili ste se nasilniku verbalno ili fizički, vičući, gurajući ili udarajući partnera u toku sukoba. Možda brinete da li ste nasilni, ali je mnogo verovatnije da ste reagovali u samoodbrani ili pod jakim emocionalnim nabojem. Nasilnik može da koristi takve incidente da bi manipulisao vama, predstavljajući ih kao dokaz da ste nasilni.
Ako imate problem da identifikujete šta se dešava, osvrnite se unazad i obratite pažnju na krupnije obrasce ponašanja u vašem odnosu. Tada proučite znake porodičnog nasilja. U nasilnim odnosima, osoba koja redovno koristi ovakvo ponašanje jeste nasilnik. Osoba prema kojoj je to nasilje usmereno je žrtva nasilja.
Posebne situacije
- Ukoliko ste imigrant/stranac, možete oklevati da tražite pomoć iz straha da ćete biti deportovani. Jezička barijera, ekonomska zavisnost i ograničena društvena podrška mogu da pogoršaju vašu izolaciju i mogućnost da dođete do pomoći. Obratite se nacionalnim SOS službama za pomoć. Njihove usluge su besplatne i štite vašu privatnost.
- Ukoliko ste starija žena, možete se suočiti sa izazovima koji su u vezi sa vašim godinama i dužinom trajanja vašeg odnosa. Možda ste odrastali u vremenu u kojem se o porodičnom nasilju jednostavno nije pričalo. Vi ili vaš partner možda imate zdravstvenih problema koji povećavaju vašu zavisnost ili osećaj odgovornosti.
- Ukoliko ste u istopolnoj vezi, možda ćete se teže odlučiti da potražite pomoć nakon napada ukoliko ne želite da otkrijete svoju seksualnu orijentaciju. Ukoliko ste seksualno napadnuti od strane žene, takođe možete imati strah da vam se neće verovati.
Ipak, jedini način da se prekine krug porodičnog nasilja jeste preduzimanje akcije. Počnite tako što ćete nekome ispričati o nasilju, bilo da je to prijatelj, član porodice, zdravstveni radnik ili neki drugi bliski kontakt. Možete takođe pozvati nacionalnu SOS liniju za žrtve nasilja.
U početku će vam možda biti teško da govorite o nasilju. Ali, treba da razumete da niste sami i da postoje stručnjaci koji će vam pomoći. Takođe ćete verovatno osetiti olakšanje i dobiti preko potrebnu podršku.
NAPRAVITE SIGURNOSNI PLAN
Napuštanje nasilnika može biti opasno. Razmotrite sledeće mere predostrožnosti:
- Nazovite SOS liniju za žrtve nasilja za savet. Pozovite onda kada ste sigurni – kada vam nasilnik nije u blizini – ili iz doma prijatelja ili neke druge sigurne lokacije.
- Spakujte torbu za hitne slučajeve koja će sadržati stvari koje će vam biti neophodne kada odete, kao što su odeća i ključevi. Torbu ostavite na sigurnom mestu. Držite lične dokumente, novac i lekove koje koristite pri ruci tako da možete u svako doba da ih ponesete.
- Treba da znate tačno gde idete i kako ćete stići dotle.
NEKA VAŠA KOMUNIKACIJA I LOKACIJA BUDU SIGURNE
Nasilnik može koristiti tehnologiju da prati vaš telefon, online komunikaciju i lokaciju. Ukoliko se brinete za svoju bezbednost, potražite pomoć. Da biste sačuvali svoju privatnost:
- Koristite telefon obazrivo. Nasilnik možda prati vaše pozive i sluša vaše razgovore. Nasilni partneri možda proveravaju vaš telefon i listinge da bi videli vaše pozive i poruke.
- Koristite kućni kompjuter obazrivo. Nasilnik možda koristi špijunski softver da bi pratio vaše imejlove i sajtove koje posećujete. Razmislite o tome da koristite kompjuter na poslu, u biblioteci ili u kući prijatelja da biste zatražili pomoć.
- Isključite GPS uređaje. Nasilnik možda koristi GPS na vašem vozilu ili telefonu da bi znao vašu tačnu lokaciju.
- Često menjajte lozinku vašeg imejla. Birajte lozinke koje će nasilnik teško pogoditi.
- Brišite vašu istoriju pretraživanja na internetu. Sledite upustva pretraživača da biste obrisali bilo kakve dokaze sajtova ili slika koje ste gledali.
GDE POTRAŽITI POMOĆ
U hitnim situacijama pozovite policiju.
Takođe može da pomogne:
- Neko kome verujete. Obratite se prijatelju, rodbini, susedu, kolegi s posla itd. za pomoć.
- SOS linija za žrtve nasilja. Obratite im se za pomoć u kritičnoj situaciji i da bi vas uputili na druge izvore, kao što su sigurne kuće.
- Zdravstveni radnici – vaš lekar. Zdravstveni radnici će tretirati povrede i mogu vas uputiti na sigurne kuće i ostale izvore pomoći.
- Prihvatilište za žene i decu žrtve nasilja u porodici. Ona po pravilu pružaju 24-časovnu pomoć i hitno zbrinjavanje kao i pravne savete i službe podrške.
- Psihoterapeuti i centri za mentalno zdravlje. Savetovanje za žrtve nasilja u porodici je dostupno na mnogim mestima.
- Lokalni sud. Sud vam može pomoći da dobijete zabranu prilaska koja zakonski obavezuje nasilnika da se drži podalje od vas, ili da se suoči sa kaznom zatvora. Ispred suda ide policija koja izriče hitne mere nasilniku: hitnu meru privremene zabrane prilaska i komuniciranja sa žrtvom nasilja i hitnu meru udaljavanja iz zajedničke nekretnine bez obzira na vlasništvo. Obe mere mogu biti izrečene istovremeno i traju 48 sati. Osnovni sud ce produžiti hitne mere na 30 dana.
Prepoznavanje nasilja u porodici ili suočavanje s njim može biti teško – ali pomoć je dostupna. Podsetite sebe na to da
niko ne zaslužuje da trpi nasilje.
