Quantcast

Naši đaci po izostancima prednjače u svetu

Stojkov Menidjer

Veoma poznat
Poruka
11.969


Prema broju izostanaka iz škole učenici iz Srbije prednjače u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja, pokazuju rezultati poslednjeg ciklusa PISA istraživanja.

Iako smo po postignućima učenika u donjem delu rang-liste, po izostancima smo na visokom osmom mestu.

Na vrhu su učenici iz Čilea, slede Urugvaj, Crna Gora, Ukrajina, Peru, Izrael i Filipini, pa Srbija.

Rezultati PISA studije su pokazali da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanih razloga, a 41 odsto sa nekih časova.

– Pitanje na koje su učenici odgovarali je bilo koliko su puta u dve nedelje pre testiranja zakasnili na čas, izostali s nekog časa ili odsustvovali ceo dan, a da to nije opravdan izostanak. To su bile procene učenika. Moguće je da su objektivni podaci još gori – kaže za Danas Marina Videnović, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Treba imati na umu i da su ovi podaci dobijeni od učenika starih 15 godina, od kojih je najveći broj u trenutku PISA testiranja bio u prvom razredu srednje škole, a školska praksa svedoči da je masovno izostajanje najprisutnije u završnim razredima srednje škole.

Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju izostanaka u školama, a podatke ni posle više pokušaja nismo dobili od Ministarstva prosvete. Ministar prosvete Mladen Šarčević je, kada su objavljeni nalazi iz PISA studije, prokomentarisao da je uvođenjem elektronskog dnevnika za 36 odsto smanjen broj izostanaka.

Na naše pitanje s čim je taj podatak poređen, u Ministarstvu prosvete nam je nezvanično rečeno da su direktori škola u kojima je uveden es-dnevnik radili jednu vrstu istraživanja o broju izostanaka i da je neko od njih pomenuti podatak preneo ministru u usmenom razgovoru.

Prema ranijim nalazima inspekcijskog nadzora u školama, izostanci se mere milionima, posebno kada je reč o opravdanim. Poslednji javno objavljen podatak Ministarstva se odnosi na školsku 2011/12. godinu, i tada je svaki učenik u proseku napravio 63 izostanka, odnosno 57,5 opravdanih i 6,4 neopravdana.

Država je donošenjem novih zakonskih rešenja pokušala da stane na put neopravdanom izostajanju učenika iz škole, insistirajući na većoj odgovornosti roditelja. Škole su dužne da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako roditelj ne izvršava svoje obaveze, a to, između ostalog, podrazumeva i da njihova deca redovno pohađaju školu.

Međutim, u praksi je mnogo veći problem manipulisanje sa opravdanim izostancima. Toga je svestan i prvi čovek Ministarstva prosvete:

– Kako da rešite pitanje izostanaka? Da biste to uradili morate prvo da rešite to pitanje sa roditeljima koji konstantno pravdaju izostanke svojoj deci, a onda i sa lekarima koji olako daju opravdanja – prokomentarisao je nalaze iz PISA istraživanja ministar Šarčević. On je rekao da bi, kada bi se sve tretiralo kao neopravdani izostanak, pola učenika bilo izbačeno od škole.

Kao jedan od način borbe protiv izostajanja, Marina Videnović navodi uvođenje mere praćenja izostanaka i reagovanja u slučaju njihove pojave.

– U Srbiji su definisani disciplinski i savetodavni postupci koje škola treba da preduzme u slučaju povećanog izostanka učenika. Uvođenjem es-dnevnika može se poboljšati pravovremeno informisanje roditelja o izostancima. Međutim, kao prvi korak, potrebno je analizirati zašto sprovedene mere nemaju efekta i nisu primenjene u praksi. Važno je odgovoriti na pitanje zašto se sa različitih strana sistem vara, kako bi se opravdavali izostanci. Razlog je verovatno što ni roditelji, ni nastavnici nemaju jasan stav da učenici nešto gube ukoliko nisu prisutni na nastavi. Samim tim, takav pristup školi ne razvijaju ni učenici – kaže Videnović.

Ona objašnjava zašto je neopravdano izostajanje sa nastave štetno.

– Učenici koji izostaju imaju niže postignuće i pod većim su rizikom da napuste školovanje. Uspešno savladavanje ovog izazova podrazumeva informisanje učenika, roditelja i drugih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu o štetnosti izostajanja sa časova. Takođe je neophodno razviti sistemski pristup jačanju kompetencija nastavnika za podizanje motivacije učenika za rad, što je direktno povezano sa unapređenjem kvaliteta nastave. Što su učenici motivisaniji, aktivniji i angažovaniji na samom času to su spremniji da ulože napor u savlađivanju gradiva i uvide smisao svog prisustva na času. Takođe, postoje škole u kojima izostanci nisu problem. Dobro bi bilo analizirati na koji način su se oni izborili sa izostancima – poručuje Videnović.

Od ukora do isključenja iz škole

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u teže povrede obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih pojača vaspitni rad, uz učešće roditelja. Za težu povredu obaveza učenika izriče se ukor direktora, ukor nastavničkog veća, a u srednjim školama kazna može da bude i isključenje. Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit. U školama kažu da bi, kada bi se zakon striktno primenjivao, čak trećina đaka srednjih stručnih škola završila na razrednom ispitu.

https://www.danas.rs/drustvo/nasi-djaci-po-izostancima-prednjace-u-svetu/
 

Stojkov Menidjer

Veoma poznat
Poruka
11.969
A čemu da uče decu?

Sa jedne strane imamo zbir uglova trougla, fotosintezu, kretanje tela u bezvazdušnom prostoru
A sa druge strane Tijanu Ajfon u Telekomu.

I sad ti ubedi decu?
Samo seljačka zatucana sirovina sa pašnjaka može da tvrdi da "deca ne razumeju"
Deca jedino ne razlikuju dobro od lošeg znaju samo za lepo ko Familija Ajfon
 

Stojkov Menidjer

Veoma poznat
Poruka
11.969

Autor je profesor kliničke psihologije u penziji

Posle svakog ciklusa Pisa testiranja, naša javnost se uzburka zbog loših rezultata koji postižu deca u Srbiji.
I onda se prisetimo da već godinama postoje primedbe da je naš školski sistem okoštao u „štrebanju“ fakata, umesto da se orijentiše ka osposobljavanju učenika za primenu znanja.

Ali, pritom, zaboravljamo još jednu, izuzetno važnu primedbu: programi su preobimni, neprilagođeni uzrastu i PROSEČNOM detetu i ne stimulišu ljubopitljivost, niti neguju specifične sposobnosti deteta.

Već i inače preglomazni programi se deci dodatno otežavaju ambicijama pojedinih nastavnika koji misle da je njihov predmet najvažniji i koji kao da pripremaju buduće nobelovce iz njihove oblasti, umesto da prosečne učenike osposobe za usvajanje osnovnih znanja.

Ono što je možda najveća prepreka jesu programi i udžbenici koji nisu primereni kognitivnom razvoju prosečnog deteta određenog uzrasta. Daću samo par primera.

U Bukvaru za prvi razred (izdavač LOGOS), u drugom mesecu školovanja, kada su prešli tek 10 slova azbuke, prvaci imaju za domaći zadatak da od razbacanih reči: „petom na stan je Janin spratu“ – sastave pravilnu rečenicu! Podsećam da je u pitanju domaći zadatak, a da deca tek sriču, što znači da mora neko od starijih da im pročita zadatak.

A šta je sa onom decom čiji roditelji ne mogu da postignu da zajedno sa decom „pohađaju“ školu? Šta će biti sa onom decom čiji roditelji nemaju orijentaciju ka usvajanju školskih znanja i nezainteresovani su da pomažu deci oko domaćih zadataka?

Najveći raskorak između kognitivnih sposobnosti prosečnog deteta i programa, uočava se u matematici. Navešću i primer (domaćeg) zadataka (udžbenik matematike izdavača LOGOS) iz prvog polugodišta prvog razreda: „Izračunaj razliku, ako je umanjenik sledbenik broja 7, a umanjilac broj 6“.

Na stranu što i ovaj zadatak dete koje sriče treba da pročita – ono ovaj zadatak treba i da razume! A da bi razumelo, ono prvo, treba da ima usvojen pojam cifre, zatim da bude sposobno da formira vizuelnu predstavu sleda cifara, da bi pronašlo „sledbenika“ određenog broja, a na kraju (ali najvažnije) treba da shvati apstraktne pojmove umanjenika i umanjioca.

Sve do 11 godine, prosečno dete može da rešava logičke (i matematičke) zadatke sa konkretnim pojmovima, ali ne može da barata sa apstrakcijama.

Očito je da su naši tvorci matematičkih zadataka usmereni na male Ajnštajne, a nije ih briga kako će prosečno dete usvojiti elementarna matematička znanja.

Šta je rezultat ovakvih programa? Ishod je da se 80-90% prosečnih i ispodprosečnih đaka oseća frustrirano u školi i sistematski gubi motivaciju za obrazovanje, a usput im se urušava i samopoštovanje. U školu se ide kao po kazni i veći deo ovih učenika napušta školu što pre može.

I onda se začudimo što na poslednjem Pisa testu dobijemo rezultat koji govori da je kod nas 40% učenika nepismeno za matematiku i 38% nepismeno za ostale oblasti.

A znate li zašto su Finci i Estonci najbolji na Pisa testovima? Zato što njihova deca vole školu.

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/u-skolu-kao-po-kazni/
 

Reefer

Zaslužan član
Poruka
116.641
Škola je jedna danguba za decu i vadipara za roditelje.
Tesla da je jurio čkole, nikad ne bi bio to što jeste bio.
Tesla jeste jurio čkole i išao u više njih. Dok je studirao, gotovo stalno je učio i samo učio. Zbog toga je i znao toliko koliko je znao, što je uz ogroman talenat dovelo do toga da bude to što jer bio. Bez studiranja bi bio nula, talentovani neuki lik.
 

norge_srbin

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.530
Tesla jeste jurio čkole i išao u više njih. Dok je studirao, gotovo stalno je učio i samo učio. Zbog toga je i znao toliko koliko je znao, što je uz ogroman talenat dovelo do toga da bude to što jer bio. Bez studiranja bi bio nula, talentovani neuki lik.
Nemoj da ga nerviras, skola mu rak rana, nikada nije zavrsio osnovnu... Pa je postao talentovani neuki lik. To ga boli. Ali ga nije omelo da uredi svoj zivot kako mu dolikuje, makar u Przogrncima. To jeste za njega uspeh. :klap:
 

buudala

Legenda
Poruka
52.654
Nemoj da ga nerviras, skola mu rak rana, nikada nije zavrsio osnovnu... Pa je postao talentovani neuki lik. To ga boli. Ali ga nije omelo da uredi svoj zivot kako mu dolikuje, makar u Przogrncima. To jeste za njega uspeh. :klap:
Ni ti ne znaš da Tesla nije bio baš neki đak?
Škola je za mozgove u kalup.
Mi veliki umovi uživamo u životu znajući da znanje dolazi kao dar iz viših sfera, a ne ponavljajući slepadiju prethodnih sepadija.
 

norge_srbin

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.530
Ni ti ne znaš da Tesla nije bio baš neki đak?
Škola je za mozgove u kalup.
Znam. Fakultet u Becu nikada zavrsio nije. Mnogo je voleo da se kocka.

Ali Tesla je Tesla. On je jedinstven. Pogledaj Einstein-a, jos bolje, pogledaj Milevu Maric? Doktor nauka, svetski predavac iz jako visoke matematike, postdoktor u Cirihu, mislim... Ili tako negde? Ja Milevu vise cenim od Einstein-a, ne sto je Srpkinja, nego sto je em pametnija, em skolovanija od njega! :heart2:
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.