Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.425
“Од другог светског рата наовамо констатује се једна упозоравајућа појава у нашем народу. Број развода расте, број побачаја расте, а број деце се смањује. Статистика каже да се много више људи сахрани него што се деце роди. Питамо се – зашто? Због распада породице који је наметнут нашем народу, а који мења и однос међу људима. Од једног сељачког, патријахалног друштва постадосмо друштво усамљених појединаца, дакле друштво егоиста. Како је то могуће? Па, последњих 50 година преко мас медија овај народ је био, вољно или невољно, индоктриниран у том правцу. Из најбоље жеље да помогну својој деци , бабе, деде, очеви, мајке, стричеви, тетке, говоре млађим мушкарцима у својој породици: ''Не жени се, проживи, за ту глупост увек имаш времена – и у четрдесет година ! ''. Шта значи за здравог и правог мушкарца у тридесетој години да ''проживи''? Њему треба друштво за то, а то значи сексуални однос ван брака и ако се деси трудноћа – скоро увек побачај. Нажалост, на то је данас принуђена наша Јулија, јер дотични Ромео жели да проживи – не жели да се жени.
Оваквом ставу кумује и мишљење које је, нажалост, широко прихваћено чак и од жена, које не схватају да је то против њихових интереса: ''Бићемо заједно док нам је лепо!'' Шта то значи? Мушкарац васпитан у селџучко – османлијском духу, а коме само недостају харем и наложнице,нема никакве воље да се жртвује за своју породицу, за своје дете, јер, забога, он је ту само да ужива. Он није ту да буде друг и супруг својој жени, да буде са женом која је трудна и која повраћа, са својим нерођеним дететом, да устаје ноћу када оно плаче, да пере пелене, јер је то ''врло напорно''. Он је ту да ужива!
Како пролазе сада женски чланови нашег друштва? Њих мајке, бабе и тетке, под утицајем масмедија, саветују: ''Учи, учи, кћери, да не мораш да трпиш тамо неку битангу, као што ја трпим твога оца/деду/течу, јер немам посла, немам занат, јер имам децу и не могу да се разведем. Имај свој посао, буди независна и ако не ваља – разведи се! '' На тај начин се васпитава цела генерација егоистичних феминистичких жена. Питамо се какав спој сада могу да дају такве жене са селџучко – османлијским пашама? Логично, кратку везу и растур, а ако се неко јадно дете и роди, оно је препуштено само себи, у бољем случају баби, а у најбољем случају изгледа само мајци.
Шта се сада догађа? Намеће се целом друштву морал који одговара само једном уском слоју друштва који жели сексуалну слободу без икакве одговорности. Одбацује се стари патријахални морал који је добар за све сегменте друштва: нерођено дете, за новорођенче, одојче, дечака и девојчицу, момка и девојку, младожењу и младу, мужа и жену, деду и бабу. Овај нови морал, зачет наивно, изнедрује људе нељудских схватања. Најновији пример за то је у Београду, где у Београдској улици четири малолетника из чисте обести убише дете од 13 година шутирањем у главу. Вероватно је овде реч о деци разведених родитеља и деци препуштеној самој себи. Нико се не пита – зашто су се родитељи развели, када знају да имају децу? Зашто? Родитељи очито не схватају да себе морају ставити у други план, а децу у први.
Шта сада радити? Како спасавати овај народ? Прво, вратити се исмејаним и опљуваним принципима хришћанства и свих осталих позитивних религија: '' Не чини себи оно што не желиш да теби раде'' и ''Твоја слобода налази своју границу у слободи другог.'' Дакле, морамо поново почети христијанизацију нашег напаћеног и атеизованог народа, коме је последњих 50 година учинило више зла у етичком погледу него 500 година робовања под Турцима. Турци су ипак, макар званично, веровали у Алаха и држали се неких моралних норми! Ако желимо да као народ и као људи преживимо, морамо се вратити принципима који су владали у доба Светог Саве, и касније, у доба Немањића.
Друго, одбацити став о два морала : '' Нешто је морално ако то мени одговара, а неморално ако мени не одговара'' . “
Др Хаџи Стојан Адашевић (гинеколог – покајник)
Оваквом ставу кумује и мишљење које је, нажалост, широко прихваћено чак и од жена, које не схватају да је то против њихових интереса: ''Бићемо заједно док нам је лепо!'' Шта то значи? Мушкарац васпитан у селџучко – османлијском духу, а коме само недостају харем и наложнице,нема никакве воље да се жртвује за своју породицу, за своје дете, јер, забога, он је ту само да ужива. Он није ту да буде друг и супруг својој жени, да буде са женом која је трудна и која повраћа, са својим нерођеним дететом, да устаје ноћу када оно плаче, да пере пелене, јер је то ''врло напорно''. Он је ту да ужива!
Како пролазе сада женски чланови нашег друштва? Њих мајке, бабе и тетке, под утицајем масмедија, саветују: ''Учи, учи, кћери, да не мораш да трпиш тамо неку битангу, као што ја трпим твога оца/деду/течу, јер немам посла, немам занат, јер имам децу и не могу да се разведем. Имај свој посао, буди независна и ако не ваља – разведи се! '' На тај начин се васпитава цела генерација егоистичних феминистичких жена. Питамо се какав спој сада могу да дају такве жене са селџучко – османлијским пашама? Логично, кратку везу и растур, а ако се неко јадно дете и роди, оно је препуштено само себи, у бољем случају баби, а у најбољем случају изгледа само мајци.
Шта се сада догађа? Намеће се целом друштву морал који одговара само једном уском слоју друштва који жели сексуалну слободу без икакве одговорности. Одбацује се стари патријахални морал који је добар за све сегменте друштва: нерођено дете, за новорођенче, одојче, дечака и девојчицу, момка и девојку, младожењу и младу, мужа и жену, деду и бабу. Овај нови морал, зачет наивно, изнедрује људе нељудских схватања. Најновији пример за то је у Београду, где у Београдској улици четири малолетника из чисте обести убише дете од 13 година шутирањем у главу. Вероватно је овде реч о деци разведених родитеља и деци препуштеној самој себи. Нико се не пита – зашто су се родитељи развели, када знају да имају децу? Зашто? Родитељи очито не схватају да себе морају ставити у други план, а децу у први.
Шта сада радити? Како спасавати овај народ? Прво, вратити се исмејаним и опљуваним принципима хришћанства и свих осталих позитивних религија: '' Не чини себи оно што не желиш да теби раде'' и ''Твоја слобода налази своју границу у слободи другог.'' Дакле, морамо поново почети христијанизацију нашег напаћеног и атеизованог народа, коме је последњих 50 година учинило више зла у етичком погледу него 500 година робовања под Турцима. Турци су ипак, макар званично, веровали у Алаха и држали се неких моралних норми! Ако желимо да као народ и као људи преживимо, морамо се вратити принципима који су владали у доба Светог Саве, и касније, у доба Немањића.
Друго, одбацити став о два морала : '' Нешто је морално ако то мени одговара, а неморално ако мени не одговара'' . “
Др Хаџи Стојан Адашевић (гинеколог – покајник)
